Nemezis
Neću skoro onim šorom...
Bili smo si dobri. Pa si, zbog nje, dugo nismo bili dobri. Pa smo, njoj usprkos, opet bili dobri. Jako dobri. I mogli smo spavat u istom krevetu. I mogli smo svirat gitare na partvišima. I mogli smo pjevat Doorse u pet ujutro, mrtvi pijani, potpuno sami, i skakat po dnevnom. Mogli smo sjedit, pričat i natakat rakiju jedno drugom. Mogli smo pit kafu, pušit pretjerane količine cigareta i razglabat o autima. I bila sam sretna. Jer sam imala nekog tko me razumije. Jer mi je bio dopuna za stvari koje ovaj moj ne kopča. Kao što sam i ja njemu bila, za stvari koje ne kopča njegova žena. I uvijek smo im se čudili, uz rakiju i gemište, a oni su se isto tako čudili nama. Čudacima koji slušaju istu stvar ne repeat deset puta zbog jednog rifa. Malo smo im i smiješni bili, znam. Ono, kad ćete više odrast...
Kakvi smo si sad...jebo sebe, a kakvi smo si mi to sad?
***
Neku večer razgovarasmo o promjenama koje brak nosi.Onim praktične naravi. Poput promjene prezimena. Moš zadržat svoje, al u ovoj sredini se na to gleda ko da si sasvim šenula. Il si lezibejka. Il nešto još gore. Mogla bih dodati njegovo, al ko bi to ispiso, brate, uz ovolko ime tolika prezimena, previše slova. A poso mi je taki da svaki drugi dokument moram potpisati čitko, štampano, punim imenom i prezimenom. Moš kafu popit dok obavim. I mogu naravno, uzeti samo njegovo. Pa se čudit kad me netko oslovi sa gospođo ********, i reagirat tek iz treće. Glupo, uglavnom, zvat se drukčije. Al, drukčije ću se svakako zvat, samo još ne znam kako. Ima vremena.
***
Tu i tamo bi mi netko natuknuo, suptilno i usput. Da se on ponaša...drugačije. Ma, nisam htjela ni pomislit, kamoli nešt na tu temu reć. Šta bi se drugačije ponašao, ponaša se savršeno normalno. To što je ono neku večer...to je bilo slučajno. A onu večer prije? To je malo previše popio. Zabunio se možda, ne znam.
Al nije to što svi misle, šta bi bilo. Mi smo prijatelji, ja njega ne vidim na taj način, nisam nikad, a kamoli sad, halo? Uostalom, on je prema ženama uvijek...pa, galantan. Jel i tebi donese jaknu kad sjedimo u vrtu? Donese. Jel promijeni muziku? Promijeni. Jel ti skuha za jest kad si gladna? Skuha. Jel i s tobom satima priča? Priča. I šta onda? Briješ gluposti, nemoj me strašit, poludila bi da sad krene izvodit neke pizdarije, jebote, to mi je frend.
***
Možda bih trebala uzeti sasvim novo prezime. In Denial, naprimjer. Nemezis In Denial. Mogu na to i njegovo dodat, zvuči sasvim dobro. Jest dugačko, al kraće ne može.
***
Onda sam se samoj sebi malo čudila. Budimo realni, nije da se nikad nije desilo da me oće frend povalit. Dečko najbolje prijateljice. Najbolji prijatelj mog dečka. Ljubavnik najbolje prijateljice i suprug druge, vrlo dobre prijateljice, također. Ili neka slična odnosna relacija, svejedno. Znalo se desit, šta ću sad. Prije sam se pitala jel to ja šaljem kakve ubitačne feromone, jel parim ko laka ženska, il je u pitanju nešto treće. Pa sam i ponašanje mijenjala i pokušavala štošta, ali malo se stvari promijenilo. Spadam valjda u onu kategoriju koja je napeta samo kad je zauzeta. Primjetila sam, naime, da interes muškaraca, bilo kakvih, naglo i drastično opada čim sam solo. Na sreću, ili nesreću, ovisi koga pitate, solo dane bih na prste jedne ruke mogla nabrojati. Bar unatrag deset godina. Može se reći da sam se do sad trebala pomiriti s tim.
***
A sad se udajem. I otkad se udajem, ti tuđi tipovi jako žele bit moji tipovi. Pogotovo neki. Što zna biti vrlo, vrlo, vrlo neugodno. A bogami i ne utječe dobro na neke odnose sa nekim pripadnicama ljepšeg spola. I čini se da sam sve napetija što je dan vjenčanja bliži. I dobro, reći će neki, šta tome fali, fino si nahraniš ego, malo ih zapališ, pa ih onda naglo ohladiš i potjeraš kući ženicama, trebalo bi ti to biti drago. Kompliment.
Je, mogao bi mi biti kompliment, kad ne bih bila ovako...zatucana. Naime, meni smeta kad mi se uvaljuje frendičin dečko. Pomalo me vrijeđa što tako malo poštuje i mene i nju. I može to bit smiješno i simpatično do jedne mjere, al na kraju se obično osjećam posrano. I stvari se promijene. I danima mi se vrti u glavi ona jedna stvar...svako ko te vidi... ...tuko!
***
Bila je to večer kao svaka druga večer. Ok, ne sasvim, tko zna zašto, pila sam pivo. I baš smo lijepo svirali na našim air gitarama i baš smo se dobro zasmijavali i nitko nije ništa bacio kroz prozor. Prvo mi je malo zavukao ruke pod majicu. Nemezis In Denial, kao i svaka Nemezis koja drži do sebe, mirno je otklonila te nježne, pomalo sramežljive ruke sa svoje gole kože. Prvi put. I drugi put. Mislila si je pritom, u neko drugo vrijeme...možda? Neee. Je, lijep je. I frajer je. I u svakom je pogledu ok tip. Ok, gotovo u svakom pogledu. Al nema ništa takvog tu. Ne osjeća ona taj dodir na taj način. Kao ni on, uostalom.
Ma nisam pravo ni završila svoj polupijani mentalni proces, kad eto ti opet. Situacija. Neprilična po pitanju dodira, a o pogledu neću.
Zapalih pljugu, prebacih na neku drugu stvar. I mislim si, nije. Neeeee. Ne on. On ne bi nikad. To je slučajno. Pa plešete. Ljudi se dodiruju kad plešu. Pijana si. Ok, nisi pijana, al nisi ni trijezna. On tebe ne doživljava na taj način. Zašto i bi? Umišljaš pizdarije .Bilo je stotinu situacija koje je mogao iskoristiti, koliko ste puta bili sami, koliko si puta bila ne baš trijezna i nije nikad ni pokušao...ok, nije pokušao. Al nije da se neke sitacije ne bi mogle gledat ko...priprema terena. Hm. Nije valjda tolika budala? Možda ti se samopoštovanje iz nekog razloga srozalo, pa sad tu briješ gluposti da si malo nahraniš ego? Bit će da si u nekoj krizi srednjih godina, pa ti treba neka potvrda da si još uvijek privlačna i lijepa, možda jer se ženiš? Pijan je.Sigurno je jako pijan. Pa šta ako te pogledao ko što gleda...nju. Jebo sebe. Gleda me ko što nju gleda. Ko što ju je gledao...onda...au.
***
Reko, kućama. Ajd, ti se probudi, vozim te doma, ti se obuci, voziš se sam ako možeš, ako ne odvest ću i tebe. Uzmi jaknu, čike su ti na stolu, partenca.
Al ne, još ćemo putnu popit.
Ajd, popit ću putnu, nije da mi ne treba, popit ću i dvije.
Reko, i navit ću nam za kraj jednu, Đoletovu.
Pametnom dosta.