Nemezis
...možda je malo prerano.
Zaista, na prvu se i ne bi reklo, nevještom oku bi možda i promakle neke sitnice koje su drugačije. Usputni promatrač - znanac vjerovatno neće zapaziti izostanak šminke i frizure, možda ne ide za tim da nedostaje tuš, sjenilo i maskara. Možda bi pomislio da je Nemezis zamišljena, jer je nekako tiha. I smirena, smirenija nego inače. Možda zato jer puši više cigareta no što je normalno.
Slučajna osoba u životu jedne Nemezis i ne može primjetiti da su neke stvari...drugačije. To je možda tako jer Nemezis možda i ne želi da slučajne osobe primjete.
Možda Nemezis namjerno održava iluziju, pred nekima, pa kad u tjedan dana dva puta zaspi na posao, što joj se nije dogodilo u deset godina, uredno prihvati zajebanciju na račun neprospavane noći, pa još ponešto izmisli, preuveliča i doda. Da bi zajebancija bila bolja.
Onu koji Nemezis ne poznaju bog zna kako i ne znaju da joj nije svojstveno izmišljati, preuveličavati i dodavati. I nije njihovo da znaju.
Ali, postoje i drugi ljudi u životu Nemezis.
Ljudi od kojih se očekuje ponešto.
Neki od tih ljudi nisu učinili ono što prijatelji čine, i sasmim time u očima Nemezis više nisu...prijatelji.
I neće se opravdavati. Niti će objašnjavati. Nije joj na kraj pameti. Ne zaslužuju. Neki ljudi.
Međutim, ona se nada da je neće nitko ništa pitati. Jer, tužna je, jako je tužna. Nije nikad bila tužna na ovaj način i nije uopće znala da ovakva tuga postoji. I zabrinuta je, zabrinuta je do boli za svoje klinke, i ne može govoriti o tome. A trebala bi.
A možda bi i bilo dobro da je pitaju. Ti neki ljudi. Što im je zamjerila.
Pa da im kaže, onako kako već ona govori kad je zaboli, šta ih ide.
Ne bi ona to htjela. I ne želi biti ljuta na te neke ljude, koje je do nedavno smatrala prijateljima. Jer je pretužna da bi se još i ljutila.
A kad je tužna i tiha i kad joj se čini da je maskara jedna sasvim suvišna stvar u njenom životu Nemezis je sklona svakakvim pizdarijama. Generaliziranjima i opravdavanjima tuđih postupaka.
Valjda se ne može sad još i sa nazovi prijateljima suočavati, pa si svako malo kaže- ali, oni možda i ne znaju...
I još je Nemezis uz sve ovo uzrujana zbog jedne kave. Na kojoj se pokazalo da je bila u pravu.
Ispada da su klinke veće, hrabrije i ponosnije žene od nekih žena koje im mogu biti mame. Što je donekle razumljivo, klinke su uvijek i bile velike žene, čak i kad su još bile jako jako male i nisu mogle izgovarati r i l , pa je bilo jako smiješno kad bi htjele zazvati Nemezis. Valjda su joj zbog toga sklepale nadimak od 14 slova, koji je zaboravila sasvim, dok je nije srednja klinka tako zazvala u utorak. Sjetilo ju je to kako je bilo dok je i Nemezis bila klinka. I koliko klinke nju vole, što je isto valjda nekako zaboravila.
Sitnice.
Izostanak maskare, nestrpljenje na kavi koja ide očekivanim tokom.
Očekivana i neočekivana razočaranja. Jednako bole, iako bi čovjek nekako očekivao da neće.
Nevjerovatna stvar, ta tuga. Ko sjena.