nema me

Sekundu nakon što sam objavila prethodni post, zove me spomenuti tip. Gospodin, rekla bi beskraj :). Da me hitno treba. Da mu danas dolazi poslovni partner iz daleke, daleke zemlje i da mu treba konsekutivni prevoditelj. I već tri dana igram se ja konsekutivne prevoditeljice. I istinski uživam.
I kako to protumačiti? Sreću treba izazvati. Obično se kaže da pozitivne misli izazivaju pozitivne događaje. To što sam se ja pripremala održati mu bukvicu zato što mi laže, ne bi se moglo nazvati baš pozitivnim mislima. No opet, za mene su bile. Bile su odraz moje spremnosti da se zauzmem za sebe. Da ne dopuštam ljudima da mi lažu, da me potkradaju, da mi govore što žele dok ja samo sliježem ramenima. Što može biti pozitivnije od toga?
U utorak mi je platio i nije spominjao moj daljnji rad. U srijedu sam mu rekla: čuj, ja ću raditi ovako i ovako za toliko i toliko na sat. Rekao je da cijeni to i, naravno, pristao.
Možda se to nekome čini kao najnormalnija stvar. Možda netko to tako radi otkad zna za sebe. No za mene je to velika stvar. Za mene je to ono što sam oduvijek htjela, a često, prečesto se nisam usuđivala. Za mene je to treći Newtonov. I osnovna pretpostavka za sve što planiram.