<	lipanj, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Piši mi

e-mail: marko.zorin@gmail.com

MSN: markozorin@hotmail.com

Najdraži link: Blog.hr

Historija

Ponovi susret...
Ručak
Što mi to treba...
Priča o početku neke ljubavi, Pt. 1
Priča o početku neke ljubavi, Pt. 2
Priča o početku neke ljubavi, Pt. 3
Priča o početku neke ljubavi, Pt. 4
Priča o početku neke ljubavi, Pt. 5
Priča o početku neke ljubavi, Pt. 6
Ovo mi je škola
Ne baš nastavak...
Priča o nekom drugom petlu...
... i kako mu se spržila krila
Na zapadu nešto novo
Ex gratia...
Prodavačica sladoleda

Uvijek drage pjesme

Petite Marie, je parle de toi
Parce qu'avec ta petite voix
Tes petites manies, tu as versé sur ma vie
Des milliers de roses

Petite furie, je me bats pour toi
Pour que dans dix mille ans de ça
On se retrouve ŕ l'abri, sous un ciel aussi joli
Que des milliers de roses

Je viens du ciel et les étoiles entre elles
Ne parlent que de toi
D'un musicien qui fait jouer ses mains
Sur un morceau de bois
De leur amour plus bleu que le ciel autour

Petite Marie, je t'attends transi
Sous une tuile de ton toit
Le vent de la nuit froide me renvoie la ballade
Que j'avais écrite pour toi

Petite furie, tu dis que la vie
C'est une bague ŕ chaque doigt
Au soleil de Floride, moi mes poches sont vides
Et mes yeux pleurent de froid

Dans la pénombre de ta rue,
Petite Marie, m'entends-tu?
Je n'attends plus que toi pour partir...

------------------------------------

Gracias a la vida, que me ha dado tanto.
Me dio dos luceros, que cuando los abro,
Perfecto distingo lo negro del blanco,
Y en el alto cielo su fondo estrellado,
Y en las multitudes el hombre que yo amo.

Gracias a la vida, que me ha dado tanto.
Me ha dado el oído que, en todo su ancho,
Graba noche y día grillos y canarios
Martillos, turbinas, ladridos, chubascos,
Y la voz tan tierna de mi bien amado.

Gracias a la vida, que me ha dado tanto,
Me ha dado el sonido y el abecedario.
Con él las palabras que pienso y declaro,
"Madre,", "amigo," "hermano," y los alumbrando
La ruta del alma del que estoy amando.

Gracias a la vida, que me ha dado tanto.
Me ha dado la marcha de mis pies cansados.
Con ellos anduve ciudades y charcos,
Playas y desiertos, montańas y llanos,
Y la casa tuya, tu calle y tu patio.

Gracias a la vida que me ha dado tanto
Me dio el corazón, que agita su marco.
Cuando miro el fruto del cerebro humano,
Cuando miro al bueno tan lejos del malo.
Cuando miro el fondo de tus ojos claros.

Gracias a la vida que me ha dado tanto.
Me ha dado la risa, y me ha dado el llanto.
Así yo distingo dicha de quebranto,
Los dos materiales que forman mi canto,
Y el canto de ustedes que es el mismo canto.

Y el canto de todos que es mi propio canto.
Gracias a la vida que me ha dado tanto.

------------------------------------

Elle était si jolie
Que je n'osais l'aimer
Elle était si jolie
Je ne peux l'oublier
Elle était trop jolie
Quand le vent l'emmenait
Elle fuyait ravie
Et le vent me disait...

Elle est bien trop jolie
Et toi je te connais
L'aimer toute une vie
Tu ne pourras jamais
Oui mais elle est partie
C'est bęte mais c'est vrai
Elle était si jolie
Je ne l'oublierai jamais

Aujourd'hui c'est l'automne
Et je pleure souvent
Aujourd'hui c'est l'automne
Qu'il est loin le printemps
Dans le parc oů frissonnent
Les feuilles au vent mauvais
Sa robe tourbillonne
Puis elle disparaît...

------------------------------------

Ima jedan svijet gdje živjet bi htjela
Ima jedan svijet gdje riječi su djela
U tom svijetu živi čovjek od soli
Sjajom sunca rođen, kamen kojeg volim

Iz njega čujem glas bez riječi
Čutim snagu ovog tijela
Ja slaba, svakodnevna kroz igru riječi
Sve bi htjela

Voliš me nježno, znam, to si ti,
Tako mi trebaš, trebaš mi ti
U jednom trenu sve bih htjela
Kroz igru riječi, a riječi su djela
Oprosti molim te, vrati me...
Svijetu mom

utorak, 06.06.2006.

Priča o nekom drugom petlu...

O sebi mislim da sam vrlo iskren covijek... naivno iskren. yes Bar mislio sam tako, dok nisam stigao u ovu blog scenu. Postepeno sam skuzio da ipak mozda nije to najtocnije. Posjetio sam suvise blogova iskrenih i “iskrenih” ljudi. I moja iskrenost se izgubila u moru iskrenosti blogovske zajednice. lud Ali jos uvijek je tu... wink citajte!

Nije bilo uvijek tako, priznajem... nema andjela na svijetu. Bio sam ja tako, samosvoje dete, nisam se jos dokopao do razloga, ali uglavnom, nista preteranog nisam bio... Nisam poznao srama, ni ponosa, nista puno toga... nije me bas brigalo. Hodao sam u skolu, da osnovnu skolu, i nije me dosta briga izvan toga... zijev rolleyes sta djevojke, ma daj, nije to za mene... kad sad tako pogledam moram si priznat, da se emocionalni razvoj kod mene poceo dosta pozno, mnogo kasnije u zivotu... Prirodne nauke su me nekako zanimale... otiso sam na neka utakmicenja... greedy i bio dobar. Ucitelji su me hvalili, cestitali mi uspjehom... pred svima... kad sam nesto drugacije uradio su me branili... i nekog vraga, cak i oni koji su ucili stvari koje mi bas nisu bile bliski (i posledicno nit nisam bio dobar) su me gledali kroz tu prizmu... Cesto sam zavrsio bolje nego ako bi mi sudili posteno... I podigo se mi rep. Sad sam najbolji, svi to znaju. Hodao sam podignutom glavom, bio sam ja glavni kokot u skoli... bar u skoli. I ne, nisam imao dosta prijatelja... zapravo, nisam jih imao uopste, bar u smislu kojim sada dojmujem prijatelje... bio sam sam sebi dovoljan. lud

Dodje tako srednja skola. Eh, vise ili manje isti ljudi oko mene... isti grad, ista generacija... da i profesori su vec unaprijed culi za mene. zujo Maleno je bilo to nase misto... Bio sam pun samog sebe. Sve mi je bilo lako. Skoro sve. Prvi ispit predmjeta X sam propustio, bio sam negdje pa nisam mogao pisat... Sledeci sat ucitelj vec donije teste nazad. Pola razreda 1, dvojica dobije 3 i svi ostali 2! Masaker. Kaze mi neka djevojka koja me je konstantno pobjedivala na utakmicenjima prije, “Znas, i ti bi lose pisao kad bi dosao...” A ja se joj smijem. Nak, meni se ne moze desit da bi ove lake stvari tako lose pisao... wink Moje samopouzdanje nije imalo granice. Dodje sledjeci test, dva tjedna kasnije... Ista prica. Isti proporsi... Pola jedinic, skoro pola 2, dvije 3-ke, i jedna 5. Moja! naughty Uciteljica u tom razredu je bila bas sirova... Trazila je od svakoga da glasno kaze svoju ocjenu, kad jih upisivala u knjigu... Kad sam ja rekao “5” studenti u razredu su se glasno smijali... rofl toliko jim to bilo izuzetno. Dobro, sad znate koje su mi grudi dojile aroganciju. smokin

Bio sam ja kokut na vrhu gnoja... I tako sam ostao do konca srednje... Djevojke me nisu zanimale... ni malo. Zao. Neke su se cak zatrapale u mene... jadnice... nisam jih sljivio 5%. nono Zamislite, bila je jedna cura... s kojom smo bili prijatelji, cesto se zezali zajedno,... i jednom tako kazem neki drugarici, malo iz dosade, malo iz zezancije, da se mi zapravo ova cura jako svidja ali da ji se ne usudim priznat... to sam rekao tako konspirativno, ali daleko od nacina za kojeg sam ja vjerovao da je uvjerljiv... I gledaj, poslije nekoliko vrijemena ova djevojka sve isprica doticnoj curi. Mislim, to je i bio moj namjen... ali ne da mi vjeruje... ali ipak se je to desilo. Dodje mi pitajuci dali je istina... dali sam stvarno mislio. Ja sam bio prakticno sokiran da je vjerovala ovi zezanciji i nastavim pretvaranje... cisto tako sto me je ljutila ova absurna situacija... kazem ji da ne znam, da moram jos razmislit... I ona mi odgovori, “javi mi, kad se budes odlucio”. A ja se naravno nisam nista odlucio... i posto sam bio razocaran, zamislite razocaran(!!!), eek sto je pala na taku “glupu” foru, ji nisam nista rekao... i ona je prestala pricat sa mnom... Dobro, poslije nekoliko vremena se je smirila, vjerovatno kad je skuzila da sam se ipak samo zezao... ali videlo se joj da je bila dosta tuzna. Znate, toga si tada nisam interpretirao kao povrijedu... moja razlaga je bila: ako nije skuzila “sale” sama si je kriva... Prosle su godine, i pricam tako sa nekom trecom drugaricom iz skole... Pita me: “Dali ona (doticna) uopce jos prica s tobom?”... “Da, pa znasto?” ji se cudim... “Pa ti si je bezobrazno povrijedio tada...”