Uvijek drage pjesme
Petite Marie, je parle de toi
Parce qu'avec ta petite voix
Tes petites manies, tu as versé sur ma vie
Des milliers de roses
Petite furie, je me bats pour toi
Pour que dans dix mille ans de ça
On se retrouve ŕ l'abri, sous un ciel aussi joli
Que des milliers de roses
Je viens du ciel et les étoiles entre elles
Ne parlent que de toi
D'un musicien qui fait jouer ses mains
Sur un morceau de bois
De leur amour plus bleu que le ciel autour
Petite Marie, je t'attends transi
Sous une tuile de ton toit
Le vent de la nuit froide me renvoie la ballade
Que j'avais écrite pour toi
Petite furie, tu dis que la vie
C'est une bague ŕ chaque doigt
Au soleil de Floride, moi mes poches sont vides
Et mes yeux pleurent de froid
Dans la pénombre de ta rue,
Petite Marie, m'entends-tu?
Je n'attends plus que toi pour partir...
------------------------------------
Gracias a la vida, que me ha dado tanto.
Me dio dos luceros, que cuando los abro,
Perfecto distingo lo negro del blanco,
Y en el alto cielo su fondo estrellado,
Y en las multitudes el hombre que yo amo.
Gracias a la vida, que me ha dado tanto.
Me ha dado el oído que, en todo su ancho,
Graba noche y día grillos y canarios
Martillos, turbinas, ladridos, chubascos,
Y la voz tan tierna de mi bien amado.
Gracias a la vida, que me ha dado tanto,
Me ha dado el sonido y el abecedario.
Con él las palabras que pienso y declaro,
"Madre,", "amigo," "hermano," y los alumbrando
La ruta del alma del que estoy amando.
Gracias a la vida, que me ha dado tanto.
Me ha dado la marcha de mis pies cansados.
Con ellos anduve ciudades y charcos,
Playas y desiertos, montańas y llanos,
Y la casa tuya, tu calle y tu patio.
Gracias a la vida que me ha dado tanto
Me dio el corazón, que agita su marco.
Cuando miro el fruto del cerebro humano,
Cuando miro al bueno tan lejos del malo.
Cuando miro el fondo de tus ojos claros.
Gracias a la vida que me ha dado tanto.
Me ha dado la risa, y me ha dado el llanto.
Así yo distingo dicha de quebranto,
Los dos materiales que forman mi canto,
Y el canto de ustedes que es el mismo canto.
Y el canto de todos que es mi propio canto.
Gracias a la vida que me ha dado tanto.
------------------------------------
Elle était si jolie
Que je n'osais l'aimer
Elle était si jolie
Je ne peux l'oublier
Elle était trop jolie
Quand le vent l'emmenait
Elle fuyait ravie
Et le vent me disait...
Elle est bien trop jolie
Et toi je te connais
L'aimer toute une vie
Tu ne pourras jamais
Oui mais elle est partie
C'est bęte mais c'est vrai
Elle était si jolie
Je ne l'oublierai jamais
Aujourd'hui c'est l'automne
Et je pleure souvent
Aujourd'hui c'est l'automne
Qu'il est loin le printemps
Dans le parc oů frissonnent
Les feuilles au vent mauvais
Sa robe tourbillonne
Puis elle disparaît...
------------------------------------
Ima jedan svijet gdje živjet bi htjela
Ima jedan svijet gdje riječi su djela
U tom svijetu živi čovjek od soli
Sjajom sunca rođen, kamen kojeg volim
Iz njega čujem glas bez riječi
Čutim snagu ovog tijela
Ja slaba, svakodnevna kroz igru riječi
Sve bi htjela
Voliš me nježno, znam, to si ti,
Tako mi trebaš, trebaš mi ti
U jednom trenu sve bih htjela
Kroz igru riječi, a riječi su djela
Oprosti molim te, vrati me...
Svijetu mom
srijeda, 31.05.2006.
Ne baš nastavak...
Drage moje blogerice (i mozda cak i kakav bloger) ipak imam jos jedno pitanje za vas. Naravno, u taktu citavog bloga, opet ce biti pitanje vezi nje. 
Naime, poslije onog rucka, onoga izbjegavanja zagrljaju, nasi kontaki su bili minimalni. Ne sjecam se da sam ju ikad pogledao u oci, 
ove zadnje tri sedmice. Kunem se, nisam je. Pricali smo ipak jednom ili dva puta, telefonom, kad nismo mogli drukcije… zapravo me ona nazvala, teknicka pitanja, manje od 20 sekundi price. Ali pocela je razgovor kao da se nista nebi desilo… da je nisam namjerno prekinu i skratio pogovor na najbitnije i ciao, vjerovatno bi nastavili. 
Osim toga… nista. 
Bili smo prosli tjedan cak i zajedno na neki veceri s drustvom. Nekako je doslo, da smo morali sedjet zajedno. Bila je bez decka. Ne da si nismo nista rekli citavu vece, ni pogledali se nismo. Pomalo me vec cudi da drugi nista ne skuze, vezi nasog (mojog) ponasanja… tko zna, mozda su samo dovoljno pristojni, pa necu dirat u to sto jih ne briga… 
meni je ok.
Sad dodje glavni dio – pitanje: Sta to njeno ponasanje znaci? Gledajte, meni se cini kao da njoj uopce nista ne smeta da se ignorisemo. Naime postoju tri mozna objasnjenja, vezi toga:
a) Nesto jako osjeca prema meni, pa se i ona mene izbjegava posto svakako voli (i) svog decka, kojeg nece izdat. Meni se to cini dosta nevjerovatna opcija, ipak me je zvala na telefon i ponasala se kao da se nista nije desilo. Znaci ne ignorise me.
b) Prema meni ne osjeca nisto tako jakog. Nece se naljutit na mene zbog toga sto je ignorisem, ali nece ni nista napravit protiv toga. Ukratko, ostavit ce me tako, nece me dirat dok se sam ne predomislim. Meni se to cini jos najvjerovatije.
c) Ne zna sta hoce… pomalo je vec uzbudjuje ova situacija, dosta ji je neprijetno kad ju ignorisem (no ipak susreta nema toliko puno), ali u svakom slucaju nece ona popustit, nece ispast kao da me treba, posebno kad me toliko puta odbijala u proslosti…
Vidite drage blogerice, cjenim vasa iskustva pa bi vas zamolio za vas savjet. Ali pazite, pitanje nije vezi mene(!!!) Nemojte mi kazat sta da ja napravim… ja za sebe znam. Ako budem imao kolkor tolko snage kao za sada, nastavit cu s tim. To mi je jedina mogucnost za oslobodjenje mojih emocija. Pitanje se tice NJE. Ipak me zanima, kao kuriozitet, kako sta bese tako ponasanje. Ja sam ipak ocekivao da ce malo emocionalije reagirat, bar me nesto pitat. Nista. Mislim, meni je Ok, perfektno ide uz moju “strategiju” ali… dali ji stvarno nista, ma nista nije stalo do mene? Postujem ju ja inace, mnogo… ali da se ispostavi da ona to lakim srcem radi… ciao! 
Samo to.
Jos jednom, ne trebam savjet meni! Pitanje je vezi nje, i naravno kontest cete znati ako ste procitali svih 6 diova “Price o pocetku neke ljubavi”. 
- 20:33 -
Komentari (27) -
Isprintaj -
#