Dečko koji obečava

nedjelja, 18.06.2006.

Ninđa u epizodi: Zeleni mir

Noć. Negdje na obali. Pred ulazom u dobro čuvanu luksuznu bespravno izgrađenu vilu posred zaštičenog područja...

- Uh! Padam s nogu. Mogo bi zaspati ovako stoječki. -
- Koja nam je ovo nočna zaredom? -
- Ma nemam pojma.. - čelavi gorila je zjevnuo pa pospano nastavio - sedma ili osma... Ua-ah! umreću ako ne zaspem. -

Njegov kolega gorila koji mu je ličio kao što jaje liči jajetu nije na to ništa odgovorio. Pao je licem prema dolje i glasno tresnuo glavom o armirani beton.

- Hahaha, pa ti si gori od mene. ..?! - a onda je nestao smješak, jer iz glave njegovog kolege virio je neki čudni zvjezdasti metalni predmet.
- Šuriken? - upita gorila, valjda svog mrtvog prijatelja.
A onda je i on dobio jedan u čelo.




Gore na najvišem katu luksuzne vile Tojs, Veliki gazda, ništa ni ne sluteći uživa dok mu puše dvije maloljetne ukrajinke. Jedna mu je na koljenima okrenuta guzicom, on je povremeno teškim dlanom opali po guzi, a svako malo joj i gurne debeli prst u analni otvor pa ga da onoj drugoj, koja mu kleči između debelih nogu da ga pocucla, a onda se ona opet vrati na cuclanje njegovih dlakavih jaja, a on na šamaranje guze i guranje prsta...




Dolje u prizemlju novi nadzornik gorila razmišlja šta da napravi. Šta izvode ona dva kretena na ulazu? Zašto nisu podneli prijavak? Ne vidi ih ni na kamerama, nisu valjda obojica ošla pišat u isto vrijeme? Jebeni kreteni, možda se guze negdje u grmlju!?

- Boris! - vikne u mikrofon koji mu strši ispred usta.
- Recite. - Boris kratko odgovori, a nadzornik na monitoru vidi da se on, za razliku od one dvojice kretena nije mi pomakao sa svog mjesta.
- Boris, moraš otići do ulaznih vrata i vidjeti di su Vlado i Tomo. -
- Da napustim svoje mjesto? - upita Boris, pa kad ne dobije odmah odgovor - Šefe? -
- Da, Boris, upravo tako, osim ako ne možeš biti na dva mjesta odjednom! Idi do ulaznih vrata i nađi onu dvojicu! -
- Razumio. -

Nadzornik je pratio Borisa na monitoru dok nije izašao iz vidokruga kamere. Znao je da to nije potrebno, Boris je pouzdan, za razliku od večine drugih gorila, koji su ovdje samo zato što su rođaci Velikog gazde.

Prošlo je i previše minuta čak i da je Boris na rukama išao prema ulaznim vratima, trebao se već pojaviti na tom monitoru. U jednom trenutku mu se učinilo da vidi neku crnu sjenku, ali to je bilo samo na djelić sekunde.

- Boris? -

Nije bilo odgovora, što ga je jako zabrinulo. Boris se uvijek javi odmah.

- Boris? Javi se. Jel me čuješ? -

Opet ništa. Nadzornik je razmislio samo sekundu, a onda uspostavio vezu sa svim preostalim gorila.

- Dečki, imamo problem. Čini se da je netko unutra! Marko i Ljubo odmah dođite ovamo, ostali gore kod gazde, još dvojica pred vrata, ostali provjeravajte ostale sobe. Oružje napeto! -

Kad je s tim završio otvorio je ladicu ispod stola s monitorima i izvadio svoj pištolj. Provjerio spremnik i napeo ga. A potom je nazvao gazdinu privatnu liniju...




Gore, Veliki gazda u čudu gleda crnu spodobu. Krvav, ukrajinke se nisu ni snašle a već su bile mrtve. Oko vrata mu čelična žica. Ruke šiljastim bodežima prikovane za noge. Boli a ne može ni glasa izustiti. A spodoba šuti. I gleda ga. Ninđa mu pruži neki papir. Izgledao je kao obični bijeli papir, A4 formata, mutnim pogledom jedva je i razaznavao što je na papiru. U zaglavlju je bio logo Green Peaca s natpisom Sačuvajmo šume. Pogledao je ninđu, očekivao je da će ovaj pogledati papir, spremiti ga i izvaditi onaj pravi. Ali ninđa to nije učinio. I dalje ga je netremice gledao u oči. I malo gurnuo papir naprijed da ga prisili da vrati pogled na njega. Pogledom je preletio gusto napisan tekst. Pola toga nije razumio ali shvatio je bit: neki manijaci koji se nazivaju "Zeleni" i "Prijatelji Zemlje" su ga osudili zato što je napravio svoju lijepu kučicu, nasred kako oni tvrde nekog jako bitnog "prirodnog" područja. Njemu se ovaj kraj činio kao i svaki drugi, ista trava isto drveće isti kurac. Pogledao je ninđu, mislio da je u pitanju kakva šala. U tom trenutku je zazvonio njegov telefon, za hitne slučajeve, telefon za upozorenje, malo jebeno kasno čini se.




Nadzornik je dolje čupao kosu, lupao nogom o pod dok je drhtavom rukom držao slušalicu i razmišljao: "Samo da se dobro zabavlja s ukrajinkama, neka bude ljut kad se javi, samo neka SE JAVI!"

- Vas dvojica! Koji kurac stojite tu?! Trčite gore kod gazde! Ajde ODMAA! -

Panika ga je uhvatila, nije njemu bilo previše stalo do Velikog gazde, koliko zbog svog ugleda, o ovom slučaju će se pričati, sve će se ispitati a on će na kraju ispasti kriv. Letio je pogledom preko monitora. Nigdje ništa. Samo malo... kamera kod gazde se ne pomiče! Stoji kako stoji već dobrih 10 minuta, a sigurno i više samo što nije primjetio.

- O mamu ti jebeeem! - zgrabi pištolj i otrči stepenicama gore.

Došao je na gornji kat tamo su već bili sve gorile, prisluškivali i prislanjali uši na vrata.

- Šta to radite?! - izderao se na njih, oni su svi poskočili i pogledali ga uplašenim pogledima.

- Šefe, ništa se ne čuje... - počeo je jedan, više ih nije ni razlikovao, svi su bili čelavi.

- Bog vas jebo ludi! Pa provalite ta vrata, tu ste da štitite a ne da osluškujete ko jebene pičkice! Ajde! Razvaljuj! -

Trebalo im je par tenutaka da si razmisle, šta je gore, da ih ludi nadzornik izrešeta po leđima ili da najebu od šefa, svakako ovo drugo, ali i njima je bilo sumljivo što se ne čuje stenjanje, a ne bi ih ni nadzornik đabe slao gore. Čak se dvojica nađu odvažnih. Vrata izlete iz okvira, a oni onako u grupi svi zajedno upadnu unutra. I tu se skamene.

- Ajde mičite se kreteni, pustite me da uđem! - brojao je nadzornik, vikom skrivajući nadiruči strah.

Kad je vidio skamenio se i on.
Ukrajinke crvene od krvi, jedna preko druge dolje na tepihu, a gazda, Veliki gazda sjedi u svojoj fotelji, gol potpuno, nauljen, i sve kao normalno... samo što nema glave. Nema glave! Na ramenima gdje bi tebala biti, nema je na stolu, nema je kraj stola. Nigdje nema glave! Nadzornik nesigurnim korakom obilazi stol, stalno u krug, gornja usnica mu podrhtava, osjeti da se upišao ali ne mari, najvažnije je da sad nađe glavu. Ako nađe glavu bit će sve u redu. Samo da nađe jebenu glavu.

- Di je glava, di je glava, di je glava... - ponavlja neprestano i kruži oko stola, gorile i dalje stoje na vratima, par ih se ogleda okolo, jedan se odluči otiči do prozora, na njemu vidi malu rupu gdje je izrezan komad stakla i to je to. Nikakav drugi dokaz tuđeg prisustva - osim izrezanih ukrajinki i bezglavog gazde, naravno.




- 12:02 - Komentari (8) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

eXTReMe Tracker
eXTReMe Tracker

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se