....Zivot se ne broji sekundama, vec trenucima koji su ti oduzeli dah....
02.03.2007., petak
 evo imam nekih sat vremena fore pa se idem nać s dečkićem... pa reko da napišem novi post... da znate da sam živa, još uvijek hehe.... odakle da krenem.... prošli tjedan sam skoro cijeli bila doma, osim što smo u utorak skoknule do rijeke jer je cimi imala ispit u srijedu i odmah poslije ispita na bus i doma.... ovaj tjedan smo imale dva ispita, pa smo u utorak došle u ri, a danas smo se vratile doma, hehe... i vjerojatno ostajemo cijeli idući tjedan, jer smo slagale mamama da nam predavanja počinju tek onaj tamo tjedan.... i tako... što se ispita tiče, učila nisam skoro ništa... izašla na njih ko padobranac... pogotovo na informatiku, ni takla knjigu nisam, ali i bolje jer je test bio tako piiiip težak da i da sam učila ne bi ga znala riješit, no tu nastupa sreća, tj trenutak kad prof izlazi iz dvorane i mi ostajemo s demosicama, hehe prepisivanje na veliko i naširoko, sve sam prepisala, a sad šta je točno, i jel dovoljno za prolaz bumo vidli.... a engleski, malo manje sreće.... riječi sam nekak po sjećanju napisala, ipak sam ih tri puta pročitala, a riječi fala Bogu ima na 12 stranica za naučit, tak da mi nije palo na pamet da to štrebam... gramatiku onak po sluhu... pa ćemo vidjet, možda mi se čak i posreći pa prođem, hehe... ma uglavnom sam shvatila da je ovaj fax sprdnja teška... dok sam išla u srednju nekako sam ga drugačije zamišljala, pogotovo ispite....čula sam ljudi uče po cijele dane i noći za neki ispit, a ja.... dan prije... hehe... joj i da sam bila malo pametnija mogla sam riješit semestar samo tako... al dobro imam još vremena do 9. mj, hehe.... no dosta o faksu... hm... prošli vikend, jel.... pa lagana katastrofa.... mnoge ljude sam prekrižila u životu, iliti pobliže cijeli bivši razred osim tri frendice, i ciminog dragog(hehe)... ah kako je prijateljstvo relativan pojam... budeš s nekim super u srednjoj, ono baš blizak govoriš neke stvari koje ne govoriš svakome, nego samo tim bliskim osobama... i onda nakon nekog vremena te ta ista osoba pa ajmo reć popljuje tako da ostaneš šokiran.... dobro znala sam otprilike kakva je ta cura, al nisam mislila da će se to sve dogodit... npr. prva stvar, ona i moj dečko su prije nešto kao mutili i završili zajedno, da ta meni kao najbolja frendica ne bi ni rekla da je ona bila s njim nego je to opovrgnula... a drugi ili možda čak isti dan mu je poslala poruku tipa kao ne bi se ni pohvalio da je samnom... ajd dobro, nije me to toliko ni dirnulo, ma nije uopće samo mi je bilo glupo šta ona njemu ima slat poruke... druga situacija, ja sretnem njenog brata u disku i on me nazove imenom kako su nas zvale cure iz razreda koje su bile ljubomorne na nas i srale su po nama.... i ja njemu kak si me to nazvo, veli tak te moja seka zove, a reko aha, dobro... i treća stvar... ta ista cura pita frendicu od jedne cure, kao otkad je ta cura dobra s nama, i na sve to kaže joj da se čuva jer da smo mi dobri s nekim samo dok imamo koristi.... pa onak hallooooo.... tu smo cimi i ja ostale malo zatečene jer nismo očekivale takvo nešto pogotovo ne od nje... al eto i preko toga smo prešle.... i nakon svega toga sam malo razmišljala o ljudima iz razreda, dobro ok, svatko je otišao na svoju stranu, živimo svoj neki novi život u različitim gradovima, ali u pm pa nekad smo se družili, ne kažem da moramo ostat naj jer je to nemoguće, ali opet to pljuvanje bez razloga, bez temelja me izluđuje... zaključak toga je da su ljudi iz razreda za mene mrtvi, jer dvoličnost ne podnosim, tako da možemo bit na bok, bok, ali neće me ljubit i grlit onaj koji jedva čeka da se okrenem da može nešto reć protiv mene.... između ostalog skoro sam u svoj toj strci, depresiji i ne znam kakvi su me još sve osjećaji prali ostavila dečka.... u biti u subotu smo se vidjeli dosta kratko, na 15ak min, al ok ajd ne znam tko je u pravu tko u krivu, ali nismo se ništa ni dogovarali on je išao s dečkima ja s curama... i meni je bilo malo glupo što smo se vidjeli na tako kratko, još ga tu večer i moja frendica napadne, pa sam se i na nju naljutila, na kraju se posvađala s njom drugi dan ali i pomirila... ok da, vratimo se na priču, u sub to malo što smo se vidjeli, u petak se nismo ni vidjeli, nedjelju isto, a ja u utorak trebala ić za ri... u pon mi se ne javlja cijeli dan, i navečer ja napišem poruku tralalala kao sve mi se čini da je s ovom vezom gotovo, i skurim sama sebe, jer se ispostavilo da mu nije bilo dobro, a nema para na mobu da mi se javi... al ne priznajem to, trebao je nać način da se javi... uglavnom malo se naljutio na mene, al sad je opet sve ok... prekjučer nam je bilo mjesec dana i tako... onaj tukmez mi se javio i bila sam totalno hladna prema njemu prvi put kad smo se čuli, samo ono da, aha, ok.... u subotu u gradu sam mu poslala poruku... kao jel u gradu u jel ide u disko... ali nisu bili u gradu... i onda kad smo se zadnji put čuli rekla sam mu da imam dečka... on je na to rekao da mu je drago, a ja i meni... pitao me jel mi dobar, reko super je... to su vam novosti kod mene.... idem se sad malo spremit jer trenutno izgledam ko da sam grobaru s lopate ispala ipak sam putovala pola dana... ljudi uživajte mi ljubim vas Otkad nismo zajedno Ne znam otkud meni to da cu te preboljeti i za ljubav da je lijek nekog drugog voljeti al' znam da nije pravedno to sto nismo zajedno Ne znam sto to meni bi kad si rekla da je kraj da se pomirim sa tim i rukom odmahnem, al' znaj da sam dotakao dno otkad nismo zajedno Lazem da mi ne smeta kad za tebe pita neko za tebe ni kraj svijeta nije dovoljno daleko Kako da ti oprostim kad ne mogu protiv sebe i da te zaboravim sve me podsjeca na tebe Ne znam otkud meni to da cu te preboljeti i za ljubav da je lijek nekog drugog voljeti al' znam da nije pravedno to sto nismo zajedno |
