....Zivot se ne broji sekundama, vec trenucima koji su ti oduzeli dah....
08.01.2007., ponedjeljak
 Dragi moji, evo mene opet i Rijeci…… Prvi dan…. Prošao je ovako…. Jutro, 8 sati zvoni mob, gasim ga okrećem se na drugu stranu, namjestim mob da zvoni u 9 i spavam dalje… zvoni u 9, gasim i ležim još uvijek…. Vani pljušti(ah dobra, stara kišovita Rijeka)…. Cimi me pita hoću se ustajat, ja se samo nasmijem i uzvratim isto pitanje, odgovor, ne, kiša pada, još mi sam fali da pokisnem… inače je prehlađena pa joj to ne treba, a meni je kao teško palo pa sam nastavila spavat, hehe…. Kasnije nam frendica javlja da je cimi prošla matku, i zove nas do Indexa na kavu…. nekako se ustajemo u 10 do 12 i spremamo, pa na kavu , pa po gradu, pa kod nas na ručak itd…. ah težak je taj studentski život hehe…. Malo smo piskarale po vratima, i po ormarima, i tako uređujemo malo stančić…. Sad trenutno planiramo napisat krečom na zid imena, al nam je plan upravo propao jer nemamo penzlić… a koma… niš sutra ćemo skoknut do boja i lakova pa kupit i nastavit radne akcije…. Hehe….. U subotu vani je bilo čist oke…. Malo smo si cimi i ja popile, malo nazdravljale, tj puno nazdravljale….te za ovo te za ono te za vako te nako, hehe… zadnji na redu je naravno bio fax i ispiti… dobro da smo se i sjetile toga…. Al nek nama požive naši SS….. kasnije je došla naša draga frendica pa smo se s njom zafrkavale, plesale i tak…. Hehe događaj večeri je bio kad su u birc koji je inače u podrumu upali policajci s baterijama, hehe… onako ozbiljnih faca ko da su otkrili bog zna što… a jadni nisu znali ni di da posvijetle…. Ma joj strašno… ah policajci…. I ja mislila bit će racija tralala, kad ono niš…. Samo su nekog lika, pretpostavljam vlasnika pozvali van….. i poslije je bio fajrunt, šmrc, taman kad je nama bilo najbolje…. Nedjelja prošla u pakiranju, u šugavom putovanju za ovaj „predivni“ grad… i eto sad sam tu…. Oko 27. bi trebala doma ako sve bude po planu i ne bubnu mi kolokvij iz matke tih dana…. A nadam se da neće…. Frendica slavi rođendan pa idemo zalomit malo…. Zato se iskreno nadam da će ova iz matke imat dovoljno razumijevanja da kolokvij da neki drugi put… hehe…. I tak jedva čekam da idem opet doma…. Ne znam šta da vam više pišem…. Pozdravljam vas, pusaaaaaaaaaaaaaaaa Možda Ja nisam htela usne tvoje ni dodir tvoj i nisam htela da te volim a volim te Nisam te pozvala da uđeš u život moj tek sada vidim sve je laž a kasno je Možda, kad bude svanulo juče možda, kad razum srce potuče i ovo sunce ugase kiše možda te neću voleti više Koliko ljubavi jos imam za tebe ja koliko pesama o nama na usnama Uzalud zovem ime tvoje ti ne čuješ ti neku drugu noći ove miluješ |
