....Zivot se ne broji sekundama, vec trenucima koji su ti oduzeli dah....
26.11.2006., nedjelja
i takkkkk
 ala kako mi je dosadno, ne znam šta bi radila..... učit mi se ne da.... pa reko ajd idem pisat postić..... šta ima kod mene.... pa da krenem od najboljeg događaja tjedna.... četvrtak-nina.... ovako... oko 10 je počelo okupljanje kod nas u stanu i tak došle 3 cure s turizma u iki i dvije pravnice ;) jednu curu znam preko bloga dva put smo bile na kavi i cura je ono zaaakon, dvije znam od prije, a dvije sam prvi put vidjela tu večer..... a bilo je ko da se znamo sto godina.... cure su pre super.... baš smo se nekako našle.... raspričale se, fala Bogu sve očito volimo klafrat... i poslije 1 se sjetimo da bi mogle do grada... zovemo taxi veli nema ni jednog još narednih sat vremena, i ajd šta ćemo, idemo pjehe do grada.... nabacili mi šetnjicu, i tako uz priču i malu, ali dovoljnu dozu alkohola u krvi doklipsale mi do grada i pravac na brod, ajme bilo je super, ma predobro.... malo poslije 4 smo se dogovorile da idemo doma i zovemo taxi, opet ista priča, nema ga narednih sat vremena... šta ćemo sad... idemo stat na kolodvor pa ak koji naiđe bacamo se pred njega... i tak je i bilo... nakon nekih 15ak minuta uspjele smo uhvatit taxi koji nas je oderao za 30 kn al nema veze bitno da imamo s čim doma.... zaspale smo poslije 5, probudile se u 8…. Na faxu sam bila ko zombi, naravno nije bilo štrajka, al dobro ja sam imala matku pa sam išla radi kolokvija koji je bio dan nakon…. Petak je protekao u stanju pospanosti…. Nakon faksa sam morala obavljat nešto po gradu pa na ručak pa na kavu, pa po doma sam nešto tandrkala ma se samo da ne počnem učit…. I reko idem malo spavat, naravno nisam spavala nego se povlačila po stanu i od kreveta do kreveta, pa ću pogledat onu seriju Obični ljudi i idem učit, ali me moja draga cimy podsjeti da je big brother pa petak je, ne….. a fak…. Sad mogu počet učit tek u 11 kad to prođe i tak je i bilo…. Poslije BBa sam počela razmišljat kak mi se uopće ni ne isplati na kolokvij jer nemam blage, a to je sutra u 8…. I kak mi se ne da učit i kak nema teoretske da to naučim, al ajd počnem čitat to, i do 1 sam učila i ošla spavat… navila si mobi u 5 kao učit ću ujutro još… aha probudila se ja na kraju u pola 7, našminkala, i uzela još malo teoriju u ruke i čitala…. I ne znam zašto sam ja sebi u glavi zabrijala da ja imam to u 8 i 15…. I u pol 8 ja još u stanu, krećem na busnu… čekajući bus, mi pred očima osvane kolokvij u dvorani 9 u 8h…. ala šok… 20 do 8, ako krenem pješke ne stignem jer mi treba 25 minuta… nešto prije 15 do dolazi bus, i izađem ja koju stanicu ranije i trk na faks, nikad prije nisam došla s busne do dvorane na 4 katu… užas, srce je kucalo 600 otkucaja u minuti… i tak sjela ja u prvi red odmah kraj jednog dečka iz grupe… razmijenila dvje tri s njim, malo pročitala teoriju, ušla profa, podijelila testiće, i ja sve riješila, eh sad šta je točno ćemo vidjet kad budu rezultati… u utorak je next one… ni za taj još nisam počela učit, stignem, budem malo večeras, pa imam sutra cijeli dan, i u utorak prije…. Ma ne zamaram se kolokvijima…. I tak meni prolaze dani…. Kronično sam neispavana, tako da jedva čekam da prođe utorak pa da se mogu naspavat…. Cijeli dan ću spavat ak treba… :))))) I napokon sam se danas čula s njim, to mi je baš uljepšalo ovaj naporan dan…. Baš sam hepi… ma nisam ja normalna, ne…. Eto to je sve, Ajde ljubim vas Molim te hajde Da mi opet srusiš sve da mi opet kažeš ne Koliko sam se puta zaklela da ti kažem zbogom toliko sam puta lagala bez tebe ne znam šta sa sobom Koliko sam samo željela kao ja ti da veneš toliko sam tebi praštala još si uvijek dio mene I ovaj bol je lijep kao ti neka boli da na tebe podsjeti još volim to srce surovo o to je zlo Ref. Da mi opet srušiš sve molim te hajde, hajde, hajde da mi drugi ispuni sve ne pristajem Da mi opet kažeš ne molim te hajde, hajde, hajde da mi drugi pokloni svijet ne pristajem Koliko si mi bola nanio baš je čudo što sam živa da kuca srce nije prestalo jer u njemu još te ima Koliko sam samo željela tebi da se svetim pa odmah Boga molila da se meni loše desi I ovaj bol je lijep kao ti neka boli da na tebe podsjeti jos volim to srce surovo o to je zlo |
21.11.2006., utorak
 Evo mene malo… primijetih da nisam dugo pisala, pa eto da vam se javim malo… Kod mene nema ništa… baš sam neke žnj volje…. Ni tu ni tamo, kao da me pere neka lagana depresijica…. Lagano se bliže kolokviji a ja još nisam počela učit, sutra ću ;), za matku u subotu sam sigurna da ću opast ko kruška jer nemam blage, al baš me briga ima još rokova, izgurat ću ju nekako…. A ovo ostalo, bumo vidli…. Nadam se da ću proći…. Al moram se ozbiljno uhvatit knjige od sutra, tako da me možda neće ni bit na blogu ovih dana…. A možda i hoće hehe, ko zna…. U četvrtak smo moja cimy, još dvije cure i ja bile vani, ajoj kako je super bilo, bile smo na brodu, Nini, to je kao neki noćni klub gdje se svira narodno, ma super je bilo, prvo je bio Dj,a kasnije živa muzika…. Baš smo se zabavile, iako nismo popile ni trunku alkohola, eto dokaz da se i bez alkohola može zabaviti…. Ali ipak jedva čekam da se napijem, nisam već jako dugo a htjela bi se bar na trenutak riješit svega….to nam je bio prvi izlazak tu u rijeci, i oko deset mi izašle, vani ni žive duše, pošaljem poruku ivy koja mi kaže da se tu bircevi pune tek oko 11-12… vups…. Na kraju smo se otišle vozat busovima, i tako opkružile cijeli grad, i lagano obišle par kafića i otišle na taj brod, tamo nam je bilo ludo i nezaboravno… i tak smo oko dva zvale taxi i doma…. Čak je i u taxi-u bilo super…. A kakva sam bila ujutro na predavanjima, mislim da ne trebam ni pričat…. Dovoljno da kažem da sam mrzila cijeli svijet kad mi je mobitel zvonio ujutro…. Ovaj sam vikend bila i doma, ok je bilo… mogu vam reći da mi je čak malo i prifalila rijeka… ali taman kad sam se navikla da sam kod kuće morala sam u ri….iliti doma… ma ne znam ni kak da se izrazim, od sad imam dvije kuće valjda… Neku večer sam sanjala tako neki mutav san koji me cijelu zdrmao, više ne znam na čemu sam sama sa sobom…. Naime sanjala sam ni manje ni više nego njega… i to neki skroz glupi san, kao ja došla kod njega na posao i nisam ga ni pozdravila, bla bla, nemam pojma… ujutro sam bila sva neka čudna… a mislim da je to sve zato jer mi nedostaje… nisam ga vidjela uuuuu ne pamtim od kad, a ni čuli se nismo neka dva tri tjedna… a mislila sam da će lako bit krenut dalje, ali zadnjih par dana me nešto počelo dobrano kočit u tome…. Ajoj…. Ne znam ni sama…. Luda sam…. Skroz na skroz…. Koma… I eto to je sve…. Pozdravljam vas sve…. Pusa mojoj dragoj cimy, i drugim blogerima – ivy, im sorry i can't be perfect, curly, mom grši, lonoleum girl, onegirl, lepoj protinoj,i ostalima koje sam možda izostavila…. ma svima vam šaljem pusu…. Slobodno Slobodno probaj da opet me učiniš tužnom opet me napraviš ružnom u tome dobar si Slobodno probaj da opet me napraviš krivom slomljenu ostaviš živom tu si najbolji Kad sam rekla da te volim ti si mi se smejao kada mi je bilo hladno ti me nisi grejao Samo ti si dobro znao ludom da me predstaviš samo ti si dobro znao samu da me ostaviš Slobodno mi reci ne kada tebi dođem navikla sam ja na sve navikla da prođem Slobodno mi reci ne kad krenem da te ljubim navikla sam ja na sve navikla da gubim Slobodno probaj me pa onda baci u stranu potvrdi tu moju manu što ti praštam sve Slobodno probaj me pa onda gazi i vređaj kad boli, okreni leđa to znaš najbolje |
12.11.2006., nedjelja
JEDAN MALO PODUŽI POST.......
 ALLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLAAAAAAAAAAA MRZIM OVAJ BLOG, ILI MRZIM LAPTOP NEK SE DOGOVORE TKO JE KRIV…. Pišem ja lijepo post i raspisala se ja kad ono hop ja se nađem na www.blog.hr, ala katastrofa dođe mi da razbijem sve…. Da sam bar nešto malo pisala ne bi mi bilo žao…. Al probat ću ponovo….. Uglavnom vam kod mene nema niš novo, dobila sam datume kad imam koji kolokvij i tako već 25.11. U SUBOTU mi je prvi, i to ni manje ni više nego matka, budem pala ko kruškica tu matematiku, onda 27. ili 28. imam osnove ekonomije to nekako jedva čekam jer mi je taj predmet najbolji na godini, a na svetog nikolu imam poduzetništvo šta nam je ženska rekla da za prolaz treba 75%, vups…. A bumo vidli kak će to proći…. U zadnje vrijeme su mi dani baš dosadni i užasno sporo prolaze….al nadam se da će idući tjedan bit bolji i da će proletit i brzo doći petak pa idem kući svojoj… u petak nam je i brucošijada, koju ćemo propustit, a šta je tu je… zato idem taj isti dan na koncert od cetinskog, mislim da će mi tamo bit bolje, bar se nadam… a za subotu otom potom, išla ne išla u grad meni tako svejedno, ne znam šta mi je ali izlasci mi u životu više ne predstavljaju nešto jako bitno…. Najnovije dogodovštine iz našeg stana…. Pa bilo je to možda prije nekih tjedan i pol…. Moja se frendica odlučila okupat, i napuni ona sebi kadu, napravi mjehuriće, izbrčka se, pusti vodu…. Kad ono hop…. Sva voda iz kade završi na podu naše kupaonice, oko 1-2 cm vode je bilo…. Da, da sifon nam se začepio… a ajde nema nam druge nego u radne akcije… i uzmemo mi ručnike i skupljaj vodu….i tak ja cijedim u wc, a ona u lavor, i skupi ona pun lavor vode i izlije ga u bide, hehe ne moram vam ni reći da se sve vratilo natrag… al skupile smo mi tu vodu nekako… eto kod nas nikad dosadno… a najnovije otkriće je da nam curi lavabo, tamo kod onih cijevi dolje…. Veselo, veselo….. Ala jel vi gledate ovaj big brother, pa to je strašno nešto, ti ljudi nisu normalni…. Ona tanja je luda 100%, al bar je zanimljiva za gledat….najbolje mi je bilo kad je počela vrištat i trčat po kući sa rečenicom da u ovoj kući ima vragova, a to je bila reakcija na to kad ju je tomislav u mraku sobe pogodio jastukom, e pa ak je to normalno…. Al bar su lijep par ona i ante…. Ana je ok cura čini mi se najpametnija tamo, al mislim da se malo previše ponižava zbog zokija, koji je totalni kreten kad je ona u pitanju…dobro shvaćam ja ak mu se cura ne sviđa ne može se on prisilit na suprotno, ali zašto je pobogu grli, ljubi i šta sve ne i daje joj nadu, eto zato što je muško a oni su svi isti…. Onaj danijel je glup ko tri stupa ne zna sklepat jednu prosto složenu rečenicu, a da ne pričam da je očito sam sebi najbolji prijatelj pošto često razgovara sam sa sobom… tomica, a šta da vam velim, scena gdje kaže „moj slonić“ i zagrli plišanu igračku ili gdje pjeva srce nije kamen sve govori… i to je čovjek od 27 godina uz to je i muško(ja mislim)… jamejsi il kak se već zove, a joj čim čujem njen piskutavi glasić u kombinaciji sa nekim hrvatsko-španjolskim jezikom koji laprda 100 na sat diže mi se kosa na glavi…. I umalo zaboravih violeticu, sama njena pojava u meni izaziva mučno stanje, a tek kad progovori…. Ma žali Bože vremena potrošenog gledajući ih… i onda oni dobiju hrpu para za to glupiranje u kući, priznajem nije lako bit zatvoren 100 dana al opet…. Šteta je potrošit tolike novce na gluposti, bolje da su ih dali nekima kojima je to potrebnije, u neke humanitarne svrhe… Neki dan sam na hrt-u gledala neku emisiju o izbjeglicama i o tome kako oni žive…. Baš me potresla ta emisija, ne znam ali ja jednostavno ne mogu ostat hladna na takve stvari… i već mi se svi smiju jer znaju da kad netko prosi ili kad idu one gluhe osobe sa privjescima ili čime već da ću im dat koju kunu… jednostavno se ne osjećam dobro ako ne dam a imam… eh sad kako oni to troše baš me briga, njima na savjest ide ako si kupe pivu i cigare a ne hranu…. No dobro vidim da sam malo skrenula s teme… kad sam vidjela kako žive ti ljudi, u nekim trošnim kućicama, sa pokućstvom toliko starim da se već i raspada, i još kad vidim koliko djece živi u takvim uvjetima prođe me jeza… najgore od svega mi je šta je tim ljudima sa statusom izbjeglica zabranjeno zapošljavanje, u pm pa kakav je to zakon, zar ne bi svi trebali imat jednaka prava… ali na razmišljanje me potakla rečenica jedne djevojčice, rekla je da ona nije ljubomorna na one koji imaju više od nje, i rekla je da se treba radovat malim stvarima i ne zamarat se materijalnim…. Lijepo je za vidjet da ima ljudi i djece koji nisu zatrovani novcem, koji se vesele sitnicama, nekako mi se čini da u tim obiteljima ima više ljubavi nego u onim bogatima… a najgore za vidjet mi je kad netko leži na parama a škrt je ko škot, pa daj ako imaš onda i troši… Joj jeste gledali onaj film Duboki udar jučer na rtl-u, ja sam ga još prije gledala, ala kak je meni tak film predobar, one scene s kraja su tako tužne, ali tako fascinantne…. Kad voda sve poplavi…. I opet se dolazi do zaključka koliko vrijedi jedan život, i koliko je on zapravo kratak… ali tko nije gledao film svakako preporučujem da ga pogleda…. Eto ja se malo raspisala… a rano je pa me nešto krenulo…. Hehe, to bi bilo sve, uživajte u životu!!!!!! pusaa Do kraja briga me kad ne'ko mi sudi netko uvijek mrzi,a ne'ko ljubi i nije neka zagonetka, da svi smo samo mali obični ljudi, jedan dan sam kiša,drugi dan sam kap, jedan dan sam rijeka,drugi dan slap, takva sam kakva sam,ali idem do kraja i da kunem i da molim,to ne bi bila ja da glumim neke drame,ne nikada, ja grizem,ja se borim do zadnjeg koraka, kad gori neka onda gori do kraja. ne gledam u crte sa dlana, ne'ko živi život,a netko ga sanja, i nije neka zagonetka, da svi smo dio čudnih ironija jedan dan je dosta,drugi dan bi još jedan dan je dobar,a drugi je loš, takva sam kakva sam,ali idem do kraja... i da kunem i da molim,to ne bila ja, da glumim neke drame,ne nikada, ja grizem,ja se borim do zadnjeg koraka, kad gori neka onda gori do kraja |
05.11.2006., nedjelja
booooooook
 evo mene doma malo, na jednom produženom vikendu.... i sve bi bilo divno, krasno, skoro pa savršeno, da se nisam razbolila odmah prvi dan čim sam se vratila.... doduše vučem neki kašalj već oko mjesec dana, i sve onak hoću se razbolit, pa možda ipak neću i tak se moj organizam premišlja, i dođem napokon kući i op.... bolesna.... i ljuta na bolest..... sutra moram kod doktorice i vjerojatno ću dobit neki glupi antibiotik, ali dobro bar ću ozdravit.... uglavnom se osjećam koma, glava mi je ko balon, oči na pola 12, a da ne spominjem da kašljem ko kreten..... ma joj... strašno.... bome prolaze dani dok sam doma, evo već treći dan izmiče kraju... stigle smo u četvrtak navečer... u petak sam cijeli dan bila u gradu, na kraju je sestrična spavala kod mene pa smo klafrale do kasno u noć... subota proletila samo tako... trebala sam ić s frendicom van, ali eto toliko mi je loše bilo da sam u 10 već spavala.... ali nisam ništa propustila u gradu vjerojatno... osim što je on bio, ah velika tragedija.... iako je čovjek prošlu subotu reko da sad neće ić van dva mjeseca.... al dobro, brzo su njemu prošla ta dva mjeseca... i pito je za mene.... hehe a ja doma.... nice.... frendica mu je rekla da sam bolesna, pa sam sinoć čak i poruke dobila.... 1. šta, bolesna, ha 2.a bit će bolje a reko dobro, nisam ništa napisala na to..... i tak.... što se svega toga tiče hladim se al ono totalno, još uvijek mi je onako trunčicu drago kad pita za mene, ali nikad se više ne bi vratila na staro... u biti osjećam jedno veliko olakšanje, a s vremenom će bit još bolje.... primjetila sam da sam mu u zadnje vrijeme počela davat i epitete kao kreten i tako to.... to je valjda neki stav kako bi ga lakše prebolila, ne znam.... ali shvatila sam da to nema smisla, ne zaslužuje da ga vrijeđam, tako da ću prestat s tim... ipak nije u redu od mene... jer.... on meni nije napravio ama baš ništa... sama sam si kriva pto sam se zaljubila u njega iako mi je on jasno dao do znanja da nemamo šanse.... ali eto srce ne bira... šta je tu je sad... bitno da je kraj... kakav takav... ali je kraj... eh da pazite slučajnost.... neki dan ja kod mame na poslu i neka dva lika došla na razgovor-potencijalni komitenti.... i sad pričaju oni a ja stojim sastrane i promatram, jednog znam iz škole, a drugi mi je bio baš onak sladak..... i sad pričam ja sa ženskicom šta radi kod moje mame, i tak velim kak je sladak taj lik, a veli ona aha.... i kaže mi njegovo ime.... i pogodite kak se zove.... ko ON!!!!  a reko fala lijepa, više mi nije sladak... mičem se ja od tog imena....danas sam vani cijeli dan, s frendicom malo landram, vozam se i tak.... baš mi fali autić tam u rijeci, obožavam vozit, i onda se kad dođem doma samo vozikam okolo naokolo.... u zadnje vrijeme čujem da se događaju samo neke loše stvari.... vozač pogazio 8 pješaka, jedna umrla, hitna zgazila dijete, dvoje mladih ljudi poginulo dok su išli po svoje dijete.... ma joj prestrašno.... u biti sam shvatila koliko je život zapravo vrijedan i toga sam svaki dan sve više svjesnija.... zato mislim da trebamo živjeti bez ograničenja, da ne trebamo žaliti zbog ničega što smo napravili jer sve je to dio nas, a na pogreškama se uči.... treba uživati u životu i iskoristiti sve što nam pruža..... Zauzeto Ti si me zvao u pet a onda nisi nedjelju dana bez tebe prazan je svijet milion ljudi, a ja sam sama za inat bila sam s njim al' jos te volim i jos sam dama ti si mi otrov i spas al' nek ostane izmedju nas Jos uvijek pamtim tvoj stih ubi me njezno i jos vjezbam to ko smrt bezbolno da kazem ti rijec gotovo Ref. 2x Zauzeta jako sam, znaj, ovih dana zauzeto srce je, jos spavam sama zauzeto mi, zauzeto, sve je tvoje jos u meni sveto Ja sam te zvala u sest a onda zalila cijelog dana ko da sam gubila svijest kada su pricali o nama za inat bila sam s njim al' jos te volim i jos sam dama ti si mi otrov i spas al' nek ostane izmedju nas Jos uvijek pamtim tvoj stih ubi me njezno i jos vjezbam to ko smrt bezbolno da kazem ti rijec gotovo |
01.11.2006., srijeda
halllloooooo
 napokon slobodan dan..... iako je kod mene i jučer bio, pošto su predavanja poslije dva bila otkazana, a ja utorkom imam od 4 do 7.... tako da mi je baš lijepo sjelo.... eto ja opet mijenjam neke stvari na blogu, napokon sam odlučila promijeniti i adresu bloga.... ipak je u njoj previše toga što podsjeća na njega, i ne tako davnu prošlost..... a sa odlukom da krećem dalje ne želim se više podsjećat na te dane osim u nuždi.... i onaj datum kraj adrese, ah ma joj.... ljubav je slijepa, to stoji.... i tako.... znate čini mi se da je ono loneliness kao neka kletva, staviš neki tužan nalov na blog i tako ti i bude, toliko se ufuraš u taj naslov da zbilja postaneš lonely.... odsada moje misli idu u pozitivnom smijeru, koliko god je moguće.... jedina prepreka tome je alkohol, jer shvatila sam da pod utjecajem istoga svi oni stari, sad već dobro potisnuti osjećaji izlaze.... tako je bilo i u subotu, kad sam dobila poruku, ali sva sreća brzo sam se otrijeznila.... ma joj.... gotovo je sigurna sam u ove riječi sad... iako mi još uvijek malo tko vjeruje, ali baš me briga bitno je ono što ja vjerujem i čega se držim, a poneki osmijeh kad se sjetim njega ne mogu izbjeći jer ipak je sve to predugo trajalo.... ali nema više kukanja o nesretnoj ljubavi, tako je trebalo bit i točka.... ovaj vikend smo ostale u rijeci, i u subotu završile u crikvenici kod cura iz zgb-a koje su došle na odmor preko vikenda i bilo je baš super, hehe s alkoholom smo počeli u 5 tako da smo oko 12 već svi bili trijezni i spremali se za krpe.... i tak je meni tu večer došla i poruka od dotičnog i tak.... nije vrijedno spomena.... uglavnom najbitnije da smo se zabavile u subotu, a cure su odlične, opičene 100 na sat s njima nikad nije dosadno... u nedjelju su se dvije najodlučnije čak i okupale u moru, hehe svaka im čast.... još malo pa idem i doma, ne znam sad jel u četvrtak ili petak i ostajem do utorka, napokon ću valjda dobit osjećaj da sam doma, možda se ovaj put uspijem i raspakirat hehe.... to vam je sve od mene za ovaj post, ljubim vas...... Fotomontaža Ne volim kada blate tvoje ime ja sam ta što može igrati se time kao nitko dobro poznajem ti dušu i one hladne vjetrove što u njoj pušu Mrzim kad loše govore o tebi jer pred tobom nikad usudili se nebi da sam zadnja slamka koja znači spas rekla bih ti ne, jer nisi dio nas Ref. Voljela sam kukavicu to mi teško pada zatvorenog srca na to lakše gledam sada Voljela sam kukavicu priznajem blamažu i nikada više neću pasti na fotomontažu Preziram svoje lažne nabijače naše propasti, sve one strasne promatrače ja još uvijek imam svoje dostojanstvo tebe zaboravit ću ko prvo pijanstvo |
