|
|
Teodora
-imam 17 god
-živim u Zagrebu
volim:
-dobru muziku,sve osim techna
-kave sa društvom
-crnce
-svoju obitelj
MSN:teaselak@hotmail.com
Antonia
-iman 20 god
-živin u Makarskoj
volin:
-govorit razumiš...ne da volin nego obožavan
RRRAAAAAZZZZUUUMMIIIŠŠŠ?!
-reggae
-Dania Pedrosu
-MOTORE (svoju VTR) i motorijade
-jednog malog
MSN:antonia_s227@hotmail.com
| < | studeni, 2007 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Evo blog smo napravili jedno popodne iz čiste dosade i odmah na početku skrećemo pozornost na anonimce i njima slične da su STROGO ZABRANJENI apsurdno-beduinski komentari!
Ivanica
Paula
Pisme uz koje znamo zaplesat
i podignit raspoloženje su:
Temptation- Arash ft. Rebeca
Gigolo- Helena Paparizou
Carpe Diem- Helena Paparizou
Umbrella- Rihana ft. Jay Z
Pantaghana- Zinedin Zidan
Rock this party- Bob Sinclare
A evo di smo provodili noći i dane ovoga ludoga lita:
Ovde se obično pila kava
ujutro ili popodne poslije plaže
Taboo u Podgori
(sex on the beach)
Deep Makarska
(došli do ulaza i odustali, ali isprid se svašta vidilo...)
Je da triba doć do nje, ali isplatilo se :)
Ne smimo zaboravit Funky, Marinetu i Medin
Slike će doć uskoro...
E vako ljudi moji: ja san se jučer vratila iz purgergrada i imam puuuuuuuuuuno toga za pričat! Pa da počnem...
11.11.-alarm na mobitelu ukazuje da je vrime za pokret (08:15) jer je na drugom programu Parlaonica u kojoj je gostova Gego. Morala sam se ustat iz razloga više jer nisan dokrajčila spremanje torbe. Tako da sam htjela, ne htjela morala :D
Čula san mater u hodniku da klapa i počela se derat ko da je deset uri:" MMMMAAAAAAAAAAMMMMMMAAAAA kad krećemo?", na što sam dobila očekivani odgovor :"Kad se spremimo!"
Kontan u sebi:"A i ti uvik znaš pitat..."
Parlaonicu sam odgledala u miru za divno čudo jer inače uvik je stanje prid putovanje najnapetije, triba nešto pomoć, sredit, itd...
Kad san odgledala sve, počela me lagano hvatat euforija šta napokon iden, šta ću vidit cilu ekipu i iskoristit vrime i to...
Taman krenila da ću spremit knjigu iz marketinga, mater me blido gleda i govori :"Ha, ali ti misliš učit gori?", na što sam je pogledala onako priko oka (kako samo ja znan hihi) i odlučno spremila knjigu! Čuda se ipak dešavanju :D
Kad je ćaća dovuka auto, život mi se okrenio za 360°!!! Em šta je bio toliko šporak vanka, ali ja sa svojih 1,37 nisan baš sposobna riješit taj problem, uvatila san se čišćenja unutrašnjeg dijela (uz pomoć svoje seke), koji je bio toliko katastrofalan da nisan mogla virovat... Kad smo i to napokon obavile, mislile smo da je to sve, da napokon krećemo. Ali... Tribali smo još do uljare di je moj dragi tatica ostavio sunny cvike... NIKAKO KRENIT!!! Dobro mi je mater rekla:"Prije 11 krećemo sigurno!!" E pa krenili smo u 10:58, to je prije 11 ako se ne varan... Mizerne dvi minute aaaaaaaaaaa!!!!!
Prva stanica bio nam je Knin, ćaća je reka da možemo stat u jedan restoran u koji on uvik svraća kad ide sa ekipon na motorijade. Odluka je pala na ćevape, jedino je sestra koja uvik mora posebno uzela topli BEZ salame
Stali smo na prvo ka neko odmorište i izvadili sve na haubu i udri! Nigdi nikoga, vanka ladno, ćevapi topli ma diš bolje! Kad smo završili sa ručkon, odlučili smo ić autoceston jer je kamiona bilo ko u priči i ne bi nikad stigli!
došli smo gori oko 16:30 i odma u Novi Zagreb (Borovje) Teu odnit stvari koje je ostavio doma 
Pozz Teu!
Nakon toga napokon u Dubravu!!! Nikako doć! Kad san vidila KRAŠ, srce mi je bilo na mistu, znala san da je to to! Taman izlazin iz auta, dolazi mi poruka od Teodore DI SI?, kad ona izleti iz kuće, počela me grlit, jadnica poludila čekajući
Večera je protekla u poznatoj atmosferi punoj smija i prisjećanja na stare dane. Ana mi je pokazala svoga vrtimiša:radi se o stvorenju koje je genetski modificirano i vrti se u krug dvista na sat! Umrla san od smija, ali kad mi je rekla da je GMO, nije mi baš bilo svejedno... Ma neka ako se njoj sviđa, eto joj, meni e triba lipo je za vidit!
Nakon toga smo krenili gori u sobe i tu je počela zajebancija, smijanje, slikavanje i to... Tea i ja smo se prisjećale lita i Del Fuega
U ponediljak san išla na denzitometriju, nalazi su me dočekali doma, bolje je nego prije
. A šta se tiče zdravlja ono ukratko da ne duljin sad nešto imala san povišen tlak ne znan zbog čega, a kad san došla u nefrologa (zadnji dan) neka fancy doktorica gleda nalaz i govori:"Ti imaš visok tlak? Seeeeeeeeeesssssssstttttrrrrrrroooo izmjerite joj tlak!!!"
Izmiri meni žena tlak kad ono 140/80!!!
Ja ostala paf, a ova fancy doktorsita:"Ja bi tebe zaprimila u bolnicu i obavila sve detaljne pretrage jer me brine tlak, ne znam da li je to zbog bubrega (na kojima iman dva kamenca) ili radi nečeg drugog.", a ja je gledan i mislin u sebi:"Ženska glavo jesi ti normalna, ko da ja samo odan po bolnicama, ko da neman pametnijega posla nego ležat u bolnici jesi ti zdrava?" A moja doktorica taman otišla na put i neće se vraćat do ponediljka! Nakon nekih po ure dolazi doktor Giorgij (legenda):"Ne mogu ništa bez doktorice odlučivati, ali ona ne može ležat u bolnici jer je punoljetna." Ja happy ko nikad, uletila u lift i bjež'!
U utorak san nakon kontrole odlučila malo obić Zagreb jer je bilo lipo vrime i bila bi šteta da stojin u kući. Dogovor je pa: Tea i ja smo išle u 16:30 na okretište, a malo poslije u tramvaj koji je vodio direktno do centra. Čim smo izašle vanka, let u shoping! Džepovi puni love, a cijene nenormalno visoke (centar Zagreba, a ja mis'la
) Prvi dućan sa normalnin cijenama (pod normalnon cijenon smatran majicu do 150kn) Tally Weijl di sa vrata grabin neki vojnički džemper i upadan u garderobu. Nisan se puno mislila, 130kn, ni ovde nema jeftinije, a još centar Zagreba ma diš bolje! Otišli do Profila Teodora tribala kupit lektiru za eng (koja škola imaju lektiru iz eng
)i našli se sa Mion i Rokon i na kavu u BULDOGA
...Živa zajebancija na kavi, Mia i ja ko da smo u Makarskoj, cerekale se, glupirale, ma ko nas zna, zna da govorin o našin uobičajenin kavama. Poslije smo otišli napravit đir, došli poviše Jelačićevog kipa i Mia...Da bi ona Kebap...Ja kontan di kebap u Zg... Pojeli smo i to (kad dođen u Zagreb obično samo jeden i prižedavan se kojekakvin gluparijama...). Odšetali smo do Miinog faxa, a isprid faxa veliki Dinamov grb...Lipo joj je... Šta svako jutro mora gledat... A neka to je Zagreb... Nakon toga opet na tramvaj za Dubravu pa na bus... Ne znan bi li ja mogla izdržat taj tempo... Sto tramvaja ,buseva, moraš krenit uru vrimena prije...
U četvrtak smo se uvatili te lektire jer Tea ne barata sa engleskin baš... Potrudile smo se maximalno da bi meni na kraju sinila ideja da to zaklama umisto da stavlja u futrolu. Došle smo u ured i ona samouvjerena uzima KLAMARICU i pritišće da zaklama to...Kad je metal počeo letit, kad se meni komadić zabio u nogu, kad san uzela tu KLAMARICU, pogledala u Teodoru i privrtila film shvatila san da se ne radi o klamarici nego o spravi za tapeciranje...To je bilo to... Smijeh i suze dvi nespretne ekonomistice... Kidale smo se, sve probudile, evo i sad krepajen pišući ovo
Jučer mi je javila da je dobila tri petice, kako san bila luda cili dan... Poslije smo pokušale napravit neki ka fotoshesion u mraku jer je Ana spavala ko zaklana, pa da je ne probudimo... Rekla san Teodori da ona slikaje, jer ja sam bila vidno onesposobljena(skinila leće) da bi ona dokazala da je još gora od mene, od svih dijelova glave ona je vatala bradu nos ili po lica... Onda smo se i tome smijale... Ma super, jedva čekan kad ću je opet vidit! Eto to bi bilo to o Zagrebu!
Rise up above the rain
Rise up for my mind and my brain
Cause I try to fly so high
Up tougt th sky...
E! Poečo mi je fax, tako da jednostavno neman o čemu pisat, a Tea mi je javila da joj je isteka ugovor za CarNET tako da ne može na internet. E pa vako dragi moji čitači i čitačice... 11.11.2007. krećem u Zagreb i sa sobom ću ponit digitalni fotoaparatić (uz mobitel naravno) tako da do daljnjega neću pisat postove jer neman vrimena, a i cili blog od kraja lita samo ja pišem, što stvarno ne bi bilo u redu od mene. Dobit ćete iscrpni izvještaj i slike iz Zagreba to vam obećajem! Pa eto kad je situacija takva čujemo se onda za neka dva-tri tjedna (ako ne i kasnije) PUSA SVIMAAA!!!!
