Moje "leto" je završilo. Malo negde pre 19 časova. Malo pre nego što se upalilo zeleno svetlo na semaforu, sa kog si se vratio i dotrčao da me još jednom poljubiš. Još jedan poljubac sa dlanovima na mom licu. Moj najdraži poljubac. Malo pre nego što mi je vrećica iz Signala pukla i njen se sadržaj razleteo pod našim nogama.
U vazduhu, negde malo pre devetnaest časova, ja sam mogla da osetim promene u plavom velikom nebu.
Moje ruke su mahale, i plave kose su se njihale skupa sa letom.

Moja jesen počinje negde oko desetog septembra.
Na jednom od beogradskih semafora gde moraš da me držiš za ruku kada ih pretrčavamo zajedno.