Ono kad se probudiš i ne želiš da pređeš taj jedan korak u stvarnost. Iza prozora, znaš da postoji svet za koji kažu da je stvaran. Mnogi kažu da je stvarniji od sanjivog sveta ispod nečijih trepavica. Ponekad zadrhtiš jer se ne sećaš predhodnog sanjanog, ali znaš po naježenoj koži da je bilo nešto lepo. Da su te ruke bile tople i čvrste. I onda pustiš da divlja ona "post" vrtoglavica koja ti zavrti ceo dan što tek treba da se odvije iza onih prozora gde još nisi zavirila.
U stvarnost za koju tvrde da je stvarnija od ove.