Da li i u šumeće tablete sada naguraju i boga i vraga - od kofeina do guarane pa do bogtepitajčega? A ja umesto jedne popijem tri, jer se bojim zaspati, i kasnije pročitam, sme se samo jedna dnevno.

Naravno jutros mi je žao. Mamurna sam i grizem. Ne pomažu nikakve kafe. Vreme je lepo i sunčano.. Vreme je prokleto lepo i sunčano. Kažu kad nešto ponoviš, zvuči upečatljivije. Znaćeš da sam ozbiljna. Neispavana. Starija. Bogtepitajzbogčegačega. Mislim da se vratila. I da je strašno mrzim. Ona Ja.
Sigurnost nas čini jakima. Ispijala je svoju coca colu, sugar zero, i prepustila se osećaju. Slomiti nekom srce. Ako ne baš srce, onda ego. Ako ne ego, onda volju. Nešto ćemo već slomiti. Usavršili smo se od tada. Ne umem više reći ni molim te. Iako sam se pokajala. Hiljadu puta. Ispod svega toga, rekao si da me možeš voleti. Da će biti pakleno i da ne veruješ da ću uživati.
Naravno, nisi rekao da te neće biti tako malo. I da ću sve morati sama. Znam, ne izlazim iz te sobe. Znam, ne volim pola ovoga sveta. Znam da mrzim srede. I da me vozi taxi.
Vidim kako me učiš da namigujem, i kako se smeješ. I trudiš se da zapamtim koliko ima karata u jednom špilu. Izvukla sam krivu kartu. naravno. Mislila da ima vremena. Da mogu dolaziti i odlaziti. Baš kao i ti.
Jednom si poželeo biti na njegovom mestu i sad se pitam, misliš li još uvek da je to glavni pogodak?

Oduvek sam mrzela ovakve postove. Prvo se kujemo u zvezde, posle valjamo u blatu. Za svaki slučaj, ostavljamo odškrinuta vrata.. Blefiramo.

Valjda još računamo na kartu. Onu pravu.