Danas mi je nekako cijeli dan Marilyn Monroe u glavi. Čudan je način na koji povežemo stvari; pomislila sam kako mi fali pravi crveni ruž za usne, i onda se ona nekako zalijepila za moje misli i eto ti..

Čudno kako ljudi pridaju značaj banalnostima i još čudnije kako onda svi drugi ljudi nagrnu da o istoj razglabaju do besvijesti. No, otrili smo toplu vodu, i znamo što je to ali 'ajde da o tome pričamo.
Kvaliteta je nekako osrednja, trenutno i više nego inače.
Ono malo ljudi koji bi nešto i mogli promjeniti, ionako su samozatajni i skoro pa nevidljivi, a nekako mi fale, skoro pa poput crvenog ruža.