04.03.2016., petak

Stvari

Svit je ok i neman puno toga dobrog o njemu reć. Ni lošeg neman. Možda nešto fali ali triban zavolit taj osjećaj. Ljubav popunja prazninu, to jeste, praznina je živa. Nižen neke dobre stvari ali ne mogu reć da san zadovoljan. Profesionalno... Želin više dobre publike. Vidin da mogu uspit i realno mogu reć da san za trenutnu fazu uspješan, al nisan kreativno ostvaren a vazda me je strah da iz ovog il onog razloga neću bit. A treba mi više. Ja san luda osoba i divlja osoba. Treba mi dovoljno ljudi koji žele da vide svu moju divljinu, da se potpuno otkačin i da im to nije dosta, da me potiču da pomjeran svoje granice. Kad odselin vani, ako odselin a nadan se da oću, moglo bi se lako desit da otkrijen potpuno novi level življenja i doživljavanja sebe. Riječi su previše jake, pa neću da govorin. Mogu reć da trenutno stanje u BiH i u Sarajevu za mene nije ispunjavajuće. Ali di bi bilo? Nisan ja uopće u poziciji trenutno da sam sebi buden ispunjavajući. Triba vrimena. I više vjere u sebe. A i u ljude. Borilački sport koji kontan trenirat bi bilo krajnje vrime da upišen. Triba mi toga, dosezanja svojih granica, suočavanja, borbe. Ima nešto prestrastveno i duboko, i intimno, u borbi s nekin. Također mi triba fizička aktivnost, pa makar bilo kopanje jer moja ovolika energija lako priđe u nervozu kad se ne troši. Nije mi ni loše da san sam. Zaželija san se intimnosti. Romantike, ljubljenja, polako, niz njen vrat, oni tanki poljupci, a brzi i suptilni, po vratu, leđima, obrazima. Zagrljaji, da je obgrlin s leđa dok ležimo kod mene. Da šutimo. Da niko ništa ne progovara. Padne mi na pamet kako oću da vodin ljubav, ili ti ga sexan se :), teško mi je ostat na ovom samo vođenju ljubavi jer si zvučin preromantičan, preemotivan i prepatetičan, na krovu neke zgrade nekog velegrada uvečer. Po noći. Ili pri zalasku sunca. Na rubu zgrade, da ima ograda i da smo naslonjeni i gledamo svijetla, sunce, golem grad i ptice. Ali neću se lako odreć svoje samoće. Niti ću je minjat za bilo koga.



P.S. Iman nekog crnog humora koji mi se ubitačno priča. Ev daću vam mali glips of what's it about. Jedna žena mi je nedavno rekla da neće više mužu pušit kurac. Neće da odkida dici od usta. Da, pada mi na pamet zadnje vrime želja da buden vokal u bendu. Nekom, poprilično ludom bendu. Ali to se ne triba posebno naglašavat, jer se podrazumjeva da bi bija takav bend ako bi u njem tija sudjelovat. Al bija bi i dobar i kvalitetan. Možda nekad, možda nekad, I hope so.

Da. Nehuman level seksipila. Baš jedva izdrživ.




- 17:12 - Komentari (1) - Isprintaj - #

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se