Došao je taj dan. Znate kako se kaže? Ko čeka,... nastavak i nije kao šta ste mislili. U mene taj poslovica kaže: Ko čeka, taj se načeka! Nije se javio ni sutradan, ni preksutra...
U subotu ja ponovo s frendicom na kavu, dolazi on. Ja se pravim da čitam novinu i ne vidim ništa okolo. Uhvati ga neka nervoza, uzhodao se gore – dolje, pretpostavljam misli kako započeti razgovor. Dobro pretpostavljam! Dolazi do mene i govori: “Ej, oprosti, ja se tebi svaki dan zaboravim javiti, ali ne brini, javit ću ti se! (Whateva??) Znaš, pogledao sam ono, nema toga, ima ti ovoga, bla bla bla...“ Postavio sam mu još jedan upit koji je rekao provjerit pa će se javit. Aha, how yes no!
Opet ponedjeljak, ne javlja se. U utorak šaljem mail: "Kad ja kažem javit se, javim se!" Odmah me nazvao, ali naravno, ne sa svog mobitela nego s telefona s posla. Objasnio mi je sve što me zanimalo i ok, kaže mi da se vidimo u kafiću.
To je (nažalost) sve od većih razgovora... :-(
Praćenja su i dalje nastavila.. Gdje god ja van, tu i on, sam ili u društvu! I obavezno, ako mu se ne javim, prolazi i okreće se, gleda dok ne obavimo 'dužnost'. Jednom odemo vani frend i ja koji ga nikad nije vidio. Pita me koji je, ja mu ga pokažem i zamolim da ga promatra, a ja ću ovaj put biti kuja koja ne primjećuje ništa. Svaki korak koji bi mu ja rekao dogodio se. Sad će se okrenit, sad će krenit, sad će se javit prijatelju pored mene pa će njegov prijatelj otići do cure koja mi je s druge strane... Kako kažem, tako se događa. Moj frend se krstio i nije mogao vjerovati! Nakon dobrih pola sata mi kaže: „Daj molim te, pogledaj ga i javi mu se. Ne mogu ga više gledat kako se okreće!“ Klimnem mu glavom, obavimo javljanje i to je to. A šta reć?
Drugi put ponovo izađem van s drugim frendom i idem u izvidnicu, naletim na njega tj. mimoiđemo se. Javi mi se, stisne ruku, nešto progovori, nakrivi glavu i uhvati me za uho, ono nježno. Ja se zbunim i smrznem. Dok sam skužio što je napravio, nestao je. Dođem do frenda i kažem kako me ovaj uhvatio za uho, te mu demonstriram. On se izdere na mene kako sam idiot, da što više čekam? Da je to znak... Sutradan pitam frendicu jednu, frendicu drugu,... svi mi kažu isto. Jedna me samo upitala: „Di si vidio da straight straighta hvata za uho?“ Ali opet mi nije jasno, zašto je pobjegao? Ima moj broj, mail... Zašto je toliki problem javit se???
Nastavak slijedi...
|
