morska osa

Zamisli brodove ispod potpetica,
skini im jedra.
Jedra su za one koji ne znaju hodati.
Ionako sam preplivao preko previše nišana da ne bih prepoznao tvoju besmrtnost.
Lutko, ti pišeš o bogovima, a oni su odavno izgubljeni u violinama.
Pa ipak u tebi je ono neizrecivo maslačka koji otvara ključeve podudarnosti,
tjera me, goni i mimoilazi oluje. Znaš, one oluje koje pokretom pretvoriš u žuto nebo.
Lutko, ti si ritam na minus 20,
žena iza zavjese koja orgija s ciklamama.
Lutko, nikako da zašutiš da se odmorim.
Radujem se kad pišeš,
utopim se sljedeći tren.
Za tako lijepu ženu, čudo je da si preživjela.
O tome nećemo naglas,
kao ni o svim onim stvarima koje bi se desile kada bi obukla te potpetice i krenula gaziti, lutko moja.