Mjeseceva djeca
15.08.2006., utorak
Kako je proteklo putovanje do Zemlje Kentaura...
|
Ja i Iris smo bili u istom šatoru,a Drew i Cole u drugom i Tania i Corina u trećem.Samo smo spustile dvije deke na kojima smo trebale spavati,ostalo nam nije bilo potrebno.Iako je noć bila veoma svježa,nama to nije smetalo.Samo smo se sklupčale na podu i okrenule jedna drugoj leđa i zaspale od umora.Čule smo buku i vrisku vani.Skočile smo i uzele naše strijele i mačeve stavile u korice.Pogledale smo se,a zatim izletjele van.Imali smo šta i vidjeti...Naši ljudi su se borili sa Klanom Vampira,koji su željni krvi ubijali sve i svakoga.Dva vampira su se borila sa Drewom i Coleom.˝Idi,pomozi mu!˝viknula sam Iris da bi me čula.Ona je otrčala prema njemu,a ja prema Coleu.Njega je to izgleda zabavljalo,a pomalo i mene.˝Trebaš pomoć,braco?˝rekla sam nakon što sam stala iza leđa vampiru.Vampir se okrenuo i ja sam ga zbola što je učinilo da se pretvori u prah i pepeo.˝Imao sam sve pod kontrolom,sestrice!˝rekao je.˝Meni se ne čini tako!˝odgovorila sam mu.On je uperio strijelu prema meni i ja sam se šokirala.Otpustio ju je i ona je prošla tačno pored moje glave ubivši vampira koji me pokušao napasti s leđa.˝Sad smo jedan jedan...˝ rekao je podigvaši obrvu.Nasmijala sam se.˝Hajdemo pomoći ostalima!˝prozborio je i povukao me za ruku prema grupi vojnika koja se borila sa tucetom vampira.Neko vrijeme smo ja i on pravili šale na račun naše borbe,ali on na jednu nije odgovorio.Brzo sam sredila onog „zubana“ i okrenula se da vidim šta je sa Coleom.Ležao je dolje na podu,a iznad njega je stajao vampir,potpuno miran sa rukama podignutim u zrak kao da se sprema da mu probije srce mačem koji mu je bio u rukama.˝NEEEE!˝vrisnula sam jaki i mahnula rukom.Kada sam to uradila nešto nvidljivo je odgurnulo vampira i to tako jako da je odletio pet metara od mjesta na kojem je stajao.Cole me gledao sa osmijehom...Odgurnuo se leđima i skočio na noge..˝To ti se desi,stari,kada se zafrkavaš sa mojom sestrom!˝rekao je i ponosno me pogledao.˝Kako si to izvela?˝upitao me par minuta kasnije...˝Ma,nemam pojma!˝odgovoila sam mu.˝Probaj opet!˝rekao je uzbuđeno,kao dijete...Okrenula sam se i vidjela kako se Drew i Iris bore sa nekom trojicom.Podigla sam ruku i zamahnula,a oni su se razbacali „kud koji mili moji“...Drew me pogledao i samo rekao:˝Cool!˝.I Iris se isto nasmiješila.Ostali vampiri su se razbježali.˝Ovo je bilo Torino maslo!˝rekla je Tani...˝Uhvatila sam jednog i on mi je priznao...Ima pojačanje od ledenih ljudi.Nećemo uspjeti.˝nastavila je.˝I nećemo ako nastaviš tako razmišljati!˝obrecnula sam se na nju.Tania me pogledala pogledom koji znači da joj je žao. Iris me pretekla i rekla:˝Bolje pitanje je,kako su saznali da smo se ulogorili ovdje?˝Svi smo se pogledali,a Nick je rekao:˝Možda su nas pratili.˝ ˝U Rihanni?Sumnjam.Tamo nema Klanova Vampira.Ima vampira,ali ne takve vrste!˝ubacio se Cole.˝Cole je u pravu.Osim toga,mislim da bismo trebali pronaći kraljicu kentaura da nam pomogne!˝rekla sam.Na spomen kraljice,kentaura i njihovog pomaganje,ostali su zinuli od čuda.˝Kraljica Kentaura i kentauri nikome ne pomažu!Takvi su!˝rekao je Drew jasno i glasno. Pogledala sam ga i rekla:˝A zašto im ne pružiš priliku?Možda se tako ponašaju,jer su ih ljudi poput tebe iznevjerili...˝bijesno sam odvratila.Drew me samo blijedo gledao.I on je bio bijesan,ali nikada ne bi očekivao ovako nešto od mene.Uvijek smo se zavidno odlično slagali i uvijek bih ga slušala,ali sada sam mu jasno dala do znanja da je to prošlost i da više nisam malena.To ga je i šokiralo.U očima su mu se vidjeli zbunjenost,bijes i neka trunka,divljenja zbog mog stava.˝Dakle,idemo do Zemlje Kentaura!˝Svi su se složili.Nismo više ni spavali.Neki od vojnika su stražarili,a mi smo posjedali oko jedne od mnogobrojnih logoskih vatri koje smo upalili,jer je zima u Rihanni ledena.Sa prvom zrakom sunca krenuli smo udo Duginog Mosta,u Zemlju Kentaura.Most je bio uzak i vodio je kroz oblake.Visina i more ispod nas je poljuljalo morale mnogih.Ja,koja nikada u javnosti nisam pokazala da imam moć letenja,poletjela sam i razgrtala oblake olakšavajući im put.Oni su me zadivljeno gledali dok sam pravila siluete po nebu. Uživala sam u njihovoj pažnji.Prelazili smo most sve do zalaska Sunca,a potom smo sigurno kročili na tlo Zemlje Kentaura.˝Kuda sada?˝upitao je jedan od vojnika.To je bilo čudno,jer niko od vojnika mi se nikada u životu nije obratio bojeći se,ali sada jeste.To mi je bilo drago,jer im nisam željela utjerivati strah u kosti. Tog dana su se odlično držali,pogotovu kada smo bili na sredini mora.Kopno se nije uopšte vidjelo,a podigao se val od desetak metara koji je prijetio da će nas skinuti sa mosta i utopiti.˝Stani!˝povikala je Iris tada i val se spustio.More je bilo potpuno mirno.˝Sad smo sigurni da si ti kraljica mora˝rekla sam smiješeći joj se,a potom smo nastavili.More se više nije pomjeralo i bilo je mirno kao jezero.I ubrzo nakon toga smo stigli dovdje gdje smo.˝Ne brini se.Pronaći ćemo put!˝odgovorila sam mu i osmjehnula mu se, što je uzrokovalo njegovo rumenjenje,iako je bio star otprilike 24 godine.A zatim sam to isto pitanje postavila sebi...˝Kuda sad?˝ |
