Pomalo podcjenjivačkim pogledom smo odmjeravali tog dečka koji je došao iz drugog svijeta.Kad bolje promislim,to se isto desilo i sa mnom.Trebali smo mu pružiti šansu,bar malenu.˝Uredu...Slušamo!˝rekla sam kraljevski gordo i sama se zapanjila tolikom egocentričnošću.Međutim,to Alexu nije smetalo,samo me zahvalno pogledao što mu pružam uopšte šansu.Bio je dosta fin i miran za jednu multinacionalnu zvijezdu.˝Želim da prođem test za kraljeve!˝rekao je mirno.Sada su svi definitivno mislili da je šenuo. Te testove mogu preživjeti samo vrijedni,a mi nismo znali da li je to on.˝Nema šanse!˝čula sam glas iza Alexa.Pogledala sam i vidjela Nicka.˝Ja sam taj test već prošao davnih dana.Cedric je znao šta će mu se desiti,te je mene izabrao da ga mijenjam.˝Svi smo šutili.Kimnuli smo potvrdno glavama,a zatim smo istrčali van.˝Ostani u mojoj sobi!˝rekla sam Alexu.Nije mu bilo drago zbog toga,ali je nakon mog ubjeđivanja pristao.Zaista mi je laknulo što je to učinio,jer bi mi bio na savjesti do kraja mog „kraljevskog“ života.Izašla sam vani,a seljaci su panično trčkarali donoseći vodu da ugase zapaljene kuće da se požar ne bi raširio po ostalim.Bilo je dosta povrijeđenih.Vidjela sam jednu djevojčicu,ne stariju od šest godina,kako plače i traži svoje roditelje.Prišla sam joj i ona je ustuknula.Bojala se mog izgleda,pa ipak nije mogla shvatiti događanja...˝Nemoj se bojati!˝rekla sam nježno.Djevojčica mi je dotakla kosu kao da me želi pomilovati,a zatim me zagrlila tražeći u meni oslonac.Podigla sam je.˝Koja je tvoja kuća?˝ brižno sam je upitala.Nije pomicala glavu samo je prstom pokazala u kuću koja je sada bila pretvorena u prah i pepeo.˝Jesu li ti roditelji bili tamo?˝upitala sam.Ona je slegnula ramenima i jače me zagrlila.˝Sirra, pronađi joj roditelje˝rekla sam mu.nije ga bilo dobrih petnaest minuta,a zatim je došla žena koja je bila sva od čađi,a oči su joj bile pune suza...˝Lillian!˝rekla je kad je vidjela djevojčicu.Pružila sam je u ruke njene majke i krenula da nastavim:˝Kraljice,hvala Vam...˝rekla mi je žena zahvalno.Nasmijala sam se i počela trčati nadajući se da ću naići na nešto ili nekoga.Vidjela sam tri osobe koje su se ugušile od dima,a ja im nisam mogla pomoći.Suze su mi išle niz obraze kao rijeka i nisam ih uspjevala zaustaviti.˝Platit će mi za sve˝govorila sam tiho i kroz zube.U sobu sam se vratila tek pred zoru.Vodila me prelijepa muzika koja je dopirala iz nje.Lagano i neprimjetno sam otvorila vrata i vidjela Alexa kako sjedi na mom krevetu i svira prelijepu melodiju,a zatim zapisuje nešto u neku svesku.˝Šta radiš?˝upitala sam.Brzo je pokupio svesku, olovku i gitaru...˝Trudim se ne osjećati se beskorisnim!˝rekao je hladnokrvno ni ne pogledajući u mene. Počela me gristi savjest,jer sam mu srezala krila da ne može poletjeti.˝Oh,pa ti nisi beskoristan!˝rekla sam pokušavajući izgladiti situaciju.˝Ti i tvoji prijatelji se ne ponašate tako˝odgovorio je.˝Misliš da je meni drago da izigravam heroinu?E pa,za tvoju informaciju,nije!Naprotiv,sve bih dala da mi je jedina okupacija kako upoznati slavnu ličnost i otići na koncert sa društvom.Čovječe,pa ljudi su umirali maloprije ispred mene,a ja nisam im mogla pomoći!Hoćeš da se mjenjamo?U svako doba,samo javi!˝odvratila sam mu bijesno,jer sam bila tanka sa živcima u tom trenutku.I njemu je bilo žao što je tako reagovao i to mu se vidjelo u očima.˝Žao mi je˝rekao je.˝Znam...˝prošaptala sam,a zatim smo se oboje nasmijali mojoj izjavi. Prišao mi je i ja sam željela da se izgubim u tim prelijepim zelenim očima.Poljubio me u obraz i na trenutak ostao dotičući moj obraz svojim.Osjetila sam onaj dobro poznati parfem ili kolonjsku vodu... Odmaknuo se i zatim zajedno sa svojim stvarima izašao.Uvukla sam se pod topli pokrivač,onako obučena, za svaki slučaj.Zaspala sam sa onim opojnim mirisom u mojim mislima.Mogla sam ga jasni vidjeti pred sobom i osjetiti onaj miris koji me toliko izluđivao.Onaj koji je me potpuno okupirao.Imala sam moru tu noć.Sanjala sam Alexa,ali ga nisam mogla dozvati,a kada sam ga dotakla on se potpuno raspršio.Ustala sam okupana u znoju.Imala sam blagu groznicu.Okupala sam se u toploj vodi i osjećala sam se mnogo bolje.Na silu sam pojela svoj doručak,a ni ostalima nije bilo ništa bolje.Sve riječi koje smo rekli jedno drugom nisu imale neko značenje.Najduža naša rečenica je bila:˝Dodaj mi so!˝ili dodaj mi neku namirnicu.Par puta bih pogledala „slučajno“ prema Alexu.On bi pogledao u mene i gledao narednih pet minuta,a ja bih osjetila kako mi se obrazi žare.Pogledala sam jednom prilikom u Iris koja je shvatila šta se dešava,te mi je krišom namignula i usnama oblikovala riječi:˝Samo naprijed!˝Uspjela je to da je ne vide ostali,ali ne i Alex kojeg je uhvatio napad smijanja i društvo za stolom,koje nije znalo o čemu se radi,su ga gledali kao da je sada definitivno pukao.Pogledala sam Iris prijekornim pogledom,jer je Alex sve shvatio,a ona se samo spustila niže kao da ju je sram što me uvalila.Ostatak dana smo radili na pripremi oklopa i oružja,te životinja koje su mogle podnijeti nisku temperaturu i snijeg.Nisam vidjela Alexa čitav dan,ali nisam ni imala vremena misliti na njega.Čekale su me velike obaveze i greške su bile nedopuštene.Opet je predvečer zapaljeno još par kuća.Izvadila sam novac iz riznice i dala da se kuća ponovo uredi.Najgore je što nam je ponestajalo polja.Plakala sam te noći...Ustala sam otvorila prozor i pustila hladnoću u sobu.˝Šta da radim?˝šaptala sam.Prošlo je već dvije sedmice od te noći.I svake noći je bilo spaljeno bar desetak kuća ,a riznica je bila gotovo prazna.Otišla sam carici Sunca.˝Šta želiš?˝upitala me kao da joj je svejedno,a možda joj je i bilo svejedno.Ispričala sam joj šta se dešava,a ona mi je hladnokrvno rekla:˝Preostaje ti jedino da se jedna od vas tri dobro uda.Idi sada˝Otišla sam gora nego što sam došla.
|
