Tik-tak,tik-tak,tik-tak i tako u nedogled.Sat je otkucao 6 sati ujutro,a ja sam svu noć hodalo amo-tamo kao zombi.Jedva sam čekala da izađe sunce i da obasja sobu bar malo.Oči su me bolile,a kapci sklapali. Otrčala sam u kupatilo i umila se po ko zna koji put.Bilo mi je hladno,iako je vatra plamtjela u kaminu na sve strane.Željela sam da pobjegnem,daleko.Pokušavala sam odgonetnuti šta se dešava sa Reesom i tim stvorenjem čiji je glas u meni budio dosta veliku dozu nesigurnosti i straha za Reesa,pa i za sebe.Pitaću ga kad bude prilike šta se dešava,mislila sam.Dan je prošao uobičajno.Svi smo vježbali dosta dugo,a ja sam trenutak sa Reesom uhvatila tek za vrijeme ručka.˝Imaš li mi šta reći?˝upitala sam ga.Pogledao me bezbrižno:˝Kao šta naprimjer?˝Vidjevši da nije zabrinut,samo odmahnuh rukom i odgovorih:˝Ništa..Nije bitno!˝Samo me kratko pogledao sa svojim šarmantnim pogledom.Ustala sam i uputila se prema sobi.Na ulasku osjetila sam Reesove ruke na mojim ramenima.Poljubio me dugo i rekao:˝Koliko sam ovo čekao!˝ Nasmijala sam se,više usiljeno nego zaista.Vidjela sam upitan pogled koji znači ˝šta sam uradio?˝,ali taj pogled sam ignorisala.Vjerujući da je učinio nešto što se meni ne dopada,rekao je:¨Hej,šta kažeš da večeras odemo malo do Vrela Mladosti?˝Pristala sam misleći kako će mi to najvjerovatnije popraviti raspoloženje.Ušla sam u sobu nakon što sam ga ovlaš poljubila.Nije da ga nisam voljela,naprotiv...Voljela sam ga i previše,ali nisam nikako mogla izbiti iz glave njegov razgovor koji mi on taji i pravi se da je sve kako treba.Nekad kad bih trebala izaći sa Reesom,planirala sam šta odjenuti sate unaprijed,ali sada sam se počela spremati samo pola sata ranije.Izvukla sam jednu od ugodnijih svilenih haljina i počešljala kosu. Od nakita sam stavila samo lančić koji mi je Reese darovao na ceremoniji.S nekim čudnim predosjećajem sam stavila neprobojni kožni plašt od Eliaha,kao da sam znala da će mi najvjerovatnije zatrebati.Noć je pala već odavno,jer su se dani skratili s obzirom da je jesen uskoro trebala početi.Išla sam sve vrijeme iza Reesa i nisam prozobrila niti jednu jedinu riječ,ali nije ni on.Kada smo došli do Vrela Mladosti trnci su mi počeli prolaziti kroz leđa i nisam se osjećala nimalo ugodno.Reese me poljubio blago i nježno.Čudio se,jer sam drhtala.Nije prošlo dosta vremena,a ja sam čula šušanj grančica i grmlja.Iza nas su iskočila neka čudna bića.Izgledali su ko ljudi,ali sam bila sigurna da oni to nisu ni u snu.Uhvatili su samo mene. Pogledom sam prelazila preko petorke pa sve do Reesa.Ništa mi nije bilo jasno.Potiskivala sam osjećaj da Reese ima nešto sa tim.Srce mi se popelo u grlo kada je onaj čovjek sa dubokim glasom dobacio Reesu: ˝Odličan posao,momče!˝Shvatila sam šta se dešava.Moj um je shvatio,ali srce nije moglo vjerovati.Reese.. Reese me izdao...Nisam željela da plačem.Bijes je preovladavo,te sam progovorila kroz zube:˝Ti...si me izdao?˝Reese se počeo braniti:˝Nisam,Ciara,kunem se našom ljubavlju!˝Nisam popuštala:˝Kako se usuđuješ govoriti o našoj ljubavi kada si me iskoristio!Ne želim te nikada više vidjeti!˝Onaj je čovjek upao u razgovor i rekao:˝Ne brini se,nećeš!˝Izvadio je luk i strijelu i uperio ih prema meni dok su me dva čovjeka držala.
|
