|
I eto,stigao ja, u Metropolu.Prvih mjesec dana sam tu i prilagođavam se lagano.Ritam,trka,strka,trči tamo,trči ovamo,daj ovo,daj ono.
U glavnom na poslu sve OK.Ljudi su me dobro prihvatili i nije bilo nekih incidentnih situacija.Osim što sam se drugi dan zaglavio u wc-u.E to je bio šok.Odem ja u toalette,uredno se zaključam,al se nemogu otključat.idealna situacija za klaustrofobičare,srećom nisam taj :).Prvo pogledam u džep jesam li ponio mobitel,i naravno da nisam.Onda reko,polako smiri se nije sve tako crno kako izgleda.Uzmem ključ,izvadim iz brave,vratim ga ali neće da uhvati.No krasno,pomislih,sada će se kolege imati čemu smijati,došao novi i drugi dan se uspio zaglavit u wc-u.No dobro pomislih,i to će proći,smijat će mi se tjedan-dva i gotovo,proći će ih.Skoncentriram se lagano i ponovno gurnem ključ,i opet ćorak.Šta da radim?Razvaliti vrata?A ništa idem opet pokušati,stavim ključ,malo ljevo malo desno,ni makac.A da počnem vrištat i lupat,čut će me neko?Ma ne,mogu ja to sam riješit,ključ u bravu,lagano,ljevo desno,klik.....otklčjučaše se vrata......uhh......izađoh iz toaletta.Kapljice znoja sljevale su mi se niz lice,ko da sam imao malo tvrđu stolicu,a ja se jadan išao samo popiškit :).
Dobro,još sam par puta prolio kavu,onako malo,ne pretjerano,na putu od čajne kuhinje do ureda,ali sve u svemu OK.
E da fasciniran sam metropolskim penzićima.U koje god doba dana išli na posao,s posla ili bilo gdje oni su uvjek tu.Sjede glave,sa maramama ili bez,sa štakama ili bez.Jutros krenem na smjenu i sa prvim jutarnjim tramvajem, i mislim se OK jutros neće bit gužve pa ću presjedit put do posla,kad tamo soprajs soprajs što bi rekle kolege sa BiBiSija,pun tramvaj sjedih glava.Glavinjaju nekud,a kuda će ovako rano pomislih.Pa ja da nemoram na posao nebih se makao nigdje iz toplog kreveta,bože,bože.Nije da imam nešto protiv penzića,dapače,ali da me fasciniraju,fasciniraju me.
Eto toliko za ovaj put,uskoro krećem i u noćne smjene pa ću si malo misli prenjeti i na ovaj moj blog koji,nadam se,niko ni ne čita :)
|
