06.02.2008., srijeda
Povjerenje...
|
U svom odnosu sa psom stalno izgrađujem i dograđujem to uzajamno povjerenje... Razne situacije kroz koje prolazimo grade naš odnos, a mnoge od njih utječu na razvoj povjerenja... I tako krenemo mi u šetnju...pas ne može dočekati da obučem svoju prekrasnu blatnjavu robicu koju koristim u šetnji i igri sa psom...dolazimo na dugu šetnicu gdje i uobičajeno šetamo i ja otpustim psa. Pas prvo obavi piš i kak, optrči nekoliko krugova oko mene i onda krene svim raspoloživim osjetilima ispitivati šta ima novoga na terenu...koji su sve psi tuda šetali, jel prošao kakav miš, krtica, ptica ili šta drugo. Nakon toga pas pojuri ispred mene jedno dvadesetak metara...ja samo smireno dalje koračam...pas se zaustavlja, gleda moju reakciju, vidi da šaljem znakove smirivanja i dotrči do mene...kada je sjeo kraj mene hvalim psa i ponovno ga otpuštam u slobodni hod...pas malo njuška oko mene i onda opet otrči ispred mene ali sada na udaljenost od jedno trideset metara...ponavlja se isto...smireno koračam dalje, pas me pogleda, vidi smirujući znak i dojuri veselo do mene...hvalim psa i puštam ga...ta igra se ponavlja još nekoliko puta sve dok pas postupno nije povećao udaljenost ne koju odlazi od mene...udaljenost se povećala na jedno sedamdesetak metara. Nakon što smo po toj šetnici, na kojoj nema nikoga osim nas, prošli kojih dva kilometra i igrali se igre povjerenja, dolazimo na dio šetnice gdje ima i pasa i ljudi i biciklista...krećemo dalje hodati...pas je pušten jer je tu dopušteno puštati pse, ali sam ja sada na većem oprezu jer ne želim da mi pas u igri natrči na šetača ili biciklistu...iako nema baš taj običaj, ali za sve postoji prvi puta. Hodamo tako i pas spazi nekog vodiča sa psom na povodniku...pogleda me sa željom da se krene javiti, ali ja ne volim da mi pas juri na vezane pse...vezan pas mi daje znak da se pas ili vodič ne žele družiti i zato ne puštam psa...kažem...debela, ajmo mi svojim putem, taj pas ti je vezan...mali ludi pas istog trena veselo dojuri do mene i počne hodati uz nogu...prođemo tako nekoliko koraka i opet otpuštam psa...igramo se tako i jurimo za štapovima pa preskačemo klupice pa se skrivam psu iza drveća i tako svašta nešto...dolazimo opet u situaciju u kojoj želim psa uz nogu...kažem pesonji, ajmo beba, idemo mi na drugu stranu, a pas opet veselo dojuri do mene i hodajući mi uz nogu odlazimo iz neželjene situacije. Iznenađuje me s koliko veselja pas sluša moje molbe koje ga odvlače od situacija koje su njemu inače toliko napete da ja moram po nekoliko puta ponoviti da ne želim da u njima sudjelujemo. Dakle...puštajući psa na početku šetnje dao sam mu do znanja da u njega imam apsolutno povjerenje koje je zaradio time što znam da će doći k meni kada to od njega tražim...mali pas mi je, veselo odgovarajući na moje pozive, jasno dao do znanja da u mene ima povjerenja i da zna da ga ne zovem bez razloga, a najbitnije od svega pas zna da ću ga opet pustiti da slobodno juri i igra se. |
- 07:42 - Komentari (3) - Isprintaj - #
Studeni 2009 (1) Travanj 2009 (1) Ožujak 2009 (1) Studeni 2008 (11) Listopad 2008 (19) Rujan 2008 (17) Kolovoz 2008 (11) Srpanj 2008 (23) Lipanj 2008 (20) Svibanj 2008 (21) Travanj 2008 (22) Ožujak 2008 (21) Veljača 2008 (21) Siječanj 2008 (25) Prosinac 2007 (17) Studeni 2007 (19) Listopad 2007 (23) Rujan 2007 (27) Kolovoz 2007 (20) Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Linkovi
KOSSP Zagreb - tamo treniramo forum.hr - kućni ljubimci Forum šapice - kućni ljubimci FUTURA - Udruga za zaštitu životinja Sunbow labradors - dragi ljudi Hrvatski Web Pretraživač
Reklame...moraš malo!
Moje ludo pseto voli papati...  Fora DVDići |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||