MojPasSigmund...filozofsko psihološki pristup problemu pasa i njihovih vlasnika
Potaknut nagonom da pokušam iznjeti svoja razmišljanja i osjećaje koji mi se javljaju u svakodnevnom životu i druženju sa dlakavim stvorenjem vlažnih očiju koje smatram svojim psom i tamagočijem, otvorih ovaj blog...nadam se da ću ovdje susresti ljude koji isto kao i ja uživaju u svojim psećim ljubimcima odnosno nadam se da ću se susresti s njihovim raznolikošarenim razmišljanjima i poimanjima imanja psa za druga...

Javljajte se na...
mojpassigmund@gmail.com





Autor tekstova polaže autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne i vizualne materijale). Neovlašteno korištenje bilo kojeg dijela sadržaja bez dozvole vlasnika autorskih prava ili bez navođenja izvora i priznavanja autorskih prava, smatra se kršenjem autorskih prava i bezobraznom krađom.
Prebrojavanje
Ma...ti brojači niš ne valjaju...
Sad me stvarno više neće nitko nagovoriti da vas brojim...

Photobucket

31.12.2007., ponedjeljak

U ove dane...

Ovih dana si stalno govorim...jel da se situacija malo normalizirala...nekako mi se čini da je...nadam se da mi se dobro čini i da će tako i ostati.
Pesonja je više manje normalno jeo i pio...počeo je mirnije spavati i nakon naših dugih šetnji u glavnom bubne na svoj jastuk i spava kao top...toga neko duže vrijeme nije bilo. Pas je, kao što sam govorio, bio zapet ko puška i čitavo vrijeme me nije ispuštao iz vida...ni mene ni cjelokupnu situaciju.
Jedino što mi se čini...malo smo postali neposlušni...pubertet i sva ova gužva oko bebe i naš dodatni angažman oko pesonje u njemu je potaknuo akciju da pokuša do kraja iskoristiti situaciju i progurati neke svoje ideje i stavove. Jedini je problem što se meni baš ne sviđa ideja da pas ode za svojom najboljom pesjom frendicom i mene ostavi samog na livadi (bez pitanja i bez pozdrava)...o ne, ne sviđa mi se ni to da mi pesonja ne želi doći na poziv (iako je slobodno pušten već više od sat vremena)...i takve neke sitnice.
Kažem sitnice...jer ću se s time, barem tako mislim, lakše boriti nego sa depresivno zbunjeno prestrašenim reakcijama psa na dolazak bebonje i novi radni raspored u čoporu.
Ajde mali pas...budi dobar...znaš da ne volim kada me tjeraš da budem strog...

E da...iako mislim da je moj pas prilično stabilan...baš me zanima kako će reagirati na večerašnju pucnjavu...

Svima dobar provod...i nemojte pucati...da ne plašite pesonje.

- 07:56 - Komentari (1) - Isprintaj - #

28.12.2007., petak

Jedemo i pijemo...skoro pa normalno

Pas je počeo jesti i piti...čak se u njegovim očima nazire trunčica zadovoljstva i nekakvog tihog srama zbog toga što mi je sve ove dane bio uteg na ganglijima...a možda se i varam.
Izorganizirali smo nekako da gazdarica izvede ludog psa u prijepodnevnu malo dužu šetnju i to mu je izgleda bila nekakva potvrda da je i dalje pas kojeg čitava obitelj voli i želi kraj sebe. Popodne smo pesonja i ja još otišli napraviti krug po kvartu...a nije nas bilo jedno 40 minuta...malo šetnja, njuškanje pa sreli nekog pesonju i poigrali se pa obavili potrebe (samo pas naravno) pa lagano doma kupat bebu (samo ja naravno)...psu više nije napeto kada ga zovemo u svaku situaciju s bebom, očito je sada shvatio i vidio sve nove situacije s bebom i to mu sada više nije toliko zanimljivo odnosno kroz te situacije sada prolazi mirno i staloženo. Dok sam jurcao po stanu nakon kupanja i radio klopu za bebonju paralelno sam se naganjao sa psom...ta se igra zove "vidi ovog gazdu što je šašav do kraja"...nakon te igre malo smo se igrali skrivanja keksića po stanu (samo ja sam skrivao, pas je tražio)...zgodna je ta igrica, postaviš psa da legne i čeka te mu daš da onjuši keksić, nakon toga keksić sakriješ negdje u stanu i motiviraš psa da ga traži...moj bi pas tu igru mogao igrati sve dok ne bi puknuo od jedenja keksića (da bar tako jede dehidrat). Nakon toga smo se malo mazili i pas je zaspao kao torba...meden mi je pesonja kada ga pozovem da ode spavati na svoj jastuk, onda kad se onako bunovan ustane pa me gleda u čudu i pokušava shvatiti jel to san ili java i onda onako odtetura do jastuka jer si je zaležao šapu pa ga malo baca u stranu.
I tako sam i ja otišao spavati...vidjet ćemo jel to pseća prekretnica ili samo bljesak u ovom sivilu psećih izdanja.

- 07:31 - Komentari (2) - Isprintaj - #

27.12.2007., četvrtak

Danas kada postajem...

Jutarnja šetnja je protekla mirno i bez psećeg pokušaja da se nadmudruje...naime obično u kratkoj jutarnjoj šetnji pas koristi sve svoje sposobnosti kako bi me odvukao što dalje od kuće i kako bi ta jutarnja šetnja što dulje trajala.
Da nabrojim samo neke trikove...pas ne želi obaviti fiziološke potrebe jer razmišlja, ako ne obavim garant će gazda dulje ostati vani, a onda kada dođemo doma pas krene cviliti jer nije obavio ono što je trebao...onda recimo pas kao ovlaš hoda i pažljivo i poslušno pušta mene da vodim, ali onako na granici između poslušnosti i neposlušnosti navlači u smjeru gdje zna da bi mogli sresti kakvog pesonju za igru...i jedna od najbolnijih metoda, veselo umiljavanje koje ja slomljenog srca moram izignorirati i onda žalosne oči u koje moram gledati i truditi se da ne proplačem.
Evo volio bih čuti koliko vi često šetate svoje pasonje i koliko se njima bavite kroz dan.
Moj pesonja ujutro od 5,15 - 5,40 ima jutarnju šetnju u koju ga ja vodim...nakon toga je pas čitavo prijepodne sa mojom dragom ženicom i bebom koje ga nahrane (ako pas ne protestira i odbija hranu) i trude se da pas što više bude uključen u njihove aktivnosti (beba je još mala pa ne smije van po ovoj zimi) bude tu i malo igre i maženja kad got se stigne. U sklopu tog prijepodnevnog druženja dođe i jedna trominutna šetnja da se pas olakša...onda ja dođem doma oko 15,30 i odmah vodim pesonju u jednu šetnjicu od dvadesetak minuta...nakon toga ručam pomognem po doma što treba i ako bog da sjednem petnaest minuta i onda povodnik u ruke i oko 17,30 idemo u dugu šetnju koja nikada ne traje ispod sat i pol, a često traje i po dva do tri sata...na večer pas ima hranjenje (osim ako nezadovoljan, jer mu je dva sata šetnje bilo premalo, ne odbije hranu) i ostatak večeri pesonju stalno netko mazi, ili se s njime igramo kroz neke igrice primjerene za stan i onda oko 22,00 pesonja ide u petominutnu šetnju za piš prije spavanja.
Vikendom obično pas prije podne ide u dugu šetnju, a onda poslije podne još idemo u jednu šetnju od 45 minuta i u međuvremenu još idemo u sve ove kratke šetnjice koje sam već prije opisao.
Kad beba bude mogla ići u šetnje onda će pas još i više biti po vani u šetnjama.
Bilo kako bilo ja imam dojam da sam stalno sa psom u šetnji, a da u međuvremenu obavljam ono što stignem. Eto...ja to tako...a mom psu to sve skupa zajedno nije dovoljno...moj bi pas da stalno ima nekoga tko će se samo njime baviti...na žalost to mu ne mogu pružiti...jesam li zbog toga loš pasovlasnik...
Štajaznam...

- 07:34 - Komentari (3) - Isprintaj - #

26.12.2007., srijeda

Opet snijeg...

Pas se ovih dana najurio po snijegu...volio bih reći uživao juriti po snijegu.
Nekako mi je pas stalno tužnjikav i loše volje...polako me već umara ta njegova bezrazložna depresija. Stalno nešto glumata, prešetava se po doma kao da sam mu napravio kakve grozne stvari, stalno žica da bi išao van, nema te šetnje koja bi ga u potpunosti zadovoljila, odbija hranu, pije jako malo vode...nemam pojima...već sam prije pisao o tome što sam i kako radio da bi pas što lakše prebrodio novu situaciju...nekako sam sve više mišljenja da pas jednostavno nikada neće biti zadovoljan novim poretkom u našem malom čoporu i sumnjam u svoje znanje i mogućnosti kad je odgoj psa u pitanju. Je znam, prošlo je tek malo više od mjesec dana, ali nije da vidim neki preveliki napredak...zapravo, ima dana kad mi se čini da je pas OK, ali više je onih dana kada sam silno nesretan dok gledam psa koji izgleda kao krepana mačka. Zapravo mi gledati takvog psa crpi energiju više nego što mi energiju crpi baviti se s njime...sve sam žalosniji i sve manje uživam.
Daj pas pokaži i ti malo dobre volje i shvati neke stvari...

- 10:58 - Komentari (0) - Isprintaj - #

24.12.2007., ponedjeljak

Mir i dobro

Želimo svima svako dobro u predstojećim blagdanima.

Uživajte u krugu svojih obitelji, uživajte u vašim ljubimcima, uživajte svi skupa zajedno.

Čitamo se...

- 14:40 - Komentari (2) - Isprintaj - #

21.12.2007., petak

Eeeeee sad kad smo zdravi, idemo onda malo opet zezat s hranjenjem...

Dakle lijekovi su se primili pa sada na psu nema više niti onih sitnih tragova alergije...rane od čohanja zarastaju...ma sve baš dobro.
Odradili smo jučer po onoj zimi jednu žestoku šetnju od sat i pol u druženju sa slatkom i dobrom mješankicom Belgijanera...jurilo se, hodalo se, igralo se, srelo se uz put i drugih pasa, pa se igralo s gazdom malo...i tako...fina šetnjica.
Došli doma...sve super sve odlično...brisali cape...legao pas uredno na mjesto gdje čeka hranu...ali, kad sam stavio dehidrat u posudicu pas niti da makne...ali ono, niti blizu posudici. Onda sam naredio da dođe i sjedne pred posudicu...pustio sam ga tako neko kratko vrijeme i ponovno ga pozvao na hranjenje...pas niti da bi...sve ono okreće glavu i pravi nezadovoljne i žalosne grimase. Pustio sam tako psa da sjedi i razmišlja oko pola sata...svako malo sam dolazio i nudio hranu...bez uspjeha...i onda sam skužio koliko je to pseto stvarno razmaženo i tvrdoglavo...doslovno mu sline cure od gladi i želje da uroni u posudicu, ali ne...on meni želi pokazati da želi da mu dam nešto drugo za jesti. Nije to zato što dehidrat ne valja ili ga pas ne bi slasno pojeo nakon ovakve žestoke šetnje...neeee nije to....pas želi mene natjerati da potvrdim njegovu razmaženost i dam mu nešto drugo za jelo.
Pitate se sada kako znam...dolazim na kraju ove epizode s hranjenjem do psa koji sjedi i slini nad posudicom punom dehidrata i u ruci imam sendvič...pas odjednom živne i upre njuškicu i pogled prema sendviču i krene se slasno oblizivati. Ja pred njime slasno jedem sendvič a pas se luđački oblizuje i cviljuka...a ja, terorista kakav jesam, nedam mu sendvič nego mu uzmem dehidrat i odem. A da vidiš tek onda glumatanja i uvrijeđenosti...za iskidat mi živce.
Tako da...od danas smo i službeno ponovno na metodi...ponudi dehidrat, pozovi psa, čekaj par minuta, ako ne jede uzmi dehidrat...i tako u krug sve dok ili pas ne umre od gladi ili ne počne jesti.


Ah kako mi je lijepo slušati ljude koji su udomili pse...pa kada pričaju kako u svakom koraku tih pasa vide zahvalnost...suze mi naviru na oči.

- 07:33 - Komentari (5) - Isprintaj - #

20.12.2007., četvrtak

Da smirimo nemir...

Bili mi kod veterinara...pas izgleda apsolutno zdravo.
Alergija sama po sebi možda i je prisutna jel prednja šapica se malo crveni...no alergija definitivno prolazi zato što na trbuhu više nema nikakvih promjena na koži. Ono što sam napravio kada sam primijetio alergijsku reakciju koja je pretpostavljam bila izazvana punim analnim vrećicama koje je veterinar odmah očistio (prije 10ak dana), prehrani sam dodao vitaminske tablete i više puta dnevno sam mjesta zahvaćena alergijom temeljito prao čistom vodom i dobro ih sušio. Dakle s te strane pas se čini zdrav.
Kada sam veterinaru malo bolje opisao situaciju doma i ponašanje psa i način na koji se ja pokušavam nositi s njegovim ponašanjem...kaže veterinar...lako je moguće da pas povraćanjem i čohanjem pokušava na sebe skrenuti pažnju...kaže veterinar...samo nastavite održavati takav pristup situaciji, psu i odnosu s njim i sve bi trebalo biti OK.
Pas je za svaki slučaj, a zbog svoje gluposti, dobio blagi antibiotik s produženim djelovanjem (da se rane od čohanja ne bi zakomplicirale) i blage kortikosteroide koji bi trebali do kraja smiriti alergijsku reakciju.

Danas u jutro kada je pas definitivno vidio da odlazim nije mi na pozdravu želio dati pusu nego je okretao glavu od mene, onako žalosno...ali nije bilo povraćanja. Češanja je još bilo, ali nek se prime do kraja ovi lijekovi pa ću onda suditi o tome.

Bumo vidli...

- 07:43 - Komentari (2) - Isprintaj - #

19.12.2007., srijeda

Taman misliš...a kad ono...

Taman sam mislio da smo svi skupa zajedno uhvatili ritam i privikli se na novu, ili ti takozvanu, beba situaciju...a kad ono novi moment.
Već dva dana za redom, kada pas shvati da idem na posao i da neću biti s njime čitavo prijepodne, počne povraćati. Prvi puta sam mislio da je to od snijega kojeg je pesonja nemilice gutao unatoč mojim upozorenjima da mu to baš i nije pametno...ali sada kada se to ponavlja na isti način u istom trenutku...jedino s čime sam to mogao povezati jest moj odlazak na posao.
Dakle obavimo kraću jutarnju šetnju...vratimo se doma...brišemo se...dajem psu svježu vodu, spremam se za posao i trudim se pri tome komunicirati sa psom...svako malo ga pomazim i kažem mu kako je moj dragi pas i kako je dobar i tako...kad sam spreman za posao obično pozovem psa pred sobu gdje spavaju bebonja i ženica i tamo još malo pomazim pesonju...već dva dana u točno tom trenutku pas krene povraćati. Ja odreagiram tako da ga nakon toga pozovem na njegov jastuk, kratko i smirujuće ga pomazim, pospremim nered i odem na posao.
Mislim...bolestan gotovo sigurno nije...vani se igra juri leti i načelno mi ne izgleda baš bezvoljno...osim u trenutcima kada misli da je zapostavljen...a od dolaska bebe čini mi se da bi pas jedino bio zadovoljan kada bi ja od 0-24 bio s njim i s njim se igrao i sve to tako skupa zajedno.
Stvarno se trudim...ženica se trudi svo vrijeme koje nije oko bebe potrošiti na igranje sa psom, a i kada je oko bebe pokušava uključiti psa tako da mu se obraća da ga poziva da bude uz nju i bebu i da gleda i prati što se radi...uz to smo zadržali ritam šetnji i ritam hranjenja isti kao što je bio i prije. Stvarno ne mogu više od toga napraviti i stvarno mislim da su u manjini vlasnici pasa koji čitav dan mogu biti uz psa i baviti se njime...ljudi rade, idu u školu, na fakultete, imaju obaveze...i svi ti psi tako funkcioniraju...i velika većina njih nije nezadovoljna...a ova moja razmaženka, malo nek je joj nešto nije po volji ona je u stanju do te mjere biti u depresiji da eto sada i povraća kako bi privukla pažnju.

Zapravo...koliko got ružno zvučalo...nadam se da joj je to od snijega koji jede iako joj branim...čuo sam da je dosta pasa imalo povraćanje od ovoga snijega...ali zašto ujutro u isto vrijeme u istoj situaciji.
Vidjet ćemo...zabrinut sam...imam sve manje manevarskog prostora...trudit ću se maksimalno i dalje...ali imam i ja svoje granice izdržljivosti...nadam se da ih neću morati probijati.

- 07:34 - Komentari (5) - Isprintaj - #

18.12.2007., utorak

Koja si ti ludica...

I tako izađemo mi danas u kratku jutarnju šetnju...ono protegnut šape i obaviti šta se obavit mora...kad li...u zgradi preko puta...neki pas žalosno laje i cvili. Moje pismejkersko pseto se odmah uzbunilo i pogledava me kao da mi želi reći...ajde gazda, idemo tražiti ovog pesonju...vidiš da je žalostan...idemo do njega pa ćemo mu biti frendovi.
Jooooj mali dobri i dragi pas...da je to tako u životu nitko sretniji od tvoga gazde...ali život je kao rašpa...i tu nema pomoći. Neke stvari jednostavno nisi sposoban popraviti...jedino što možeš je truditi se biti što bolji čovjek i samim svojim postojanjem i kretanjem kroz život pokušati ostaviti oko sebe taj dašak dobre i pozitivne energije.
No bilo kako bilo...od silnoga uzbuđenja pas se jedva popiškio...i to vrlo užurbano tako da je kad smo došli doma cviljukao da bi piškio još malo. Srećom moja draga ženica je na porodiljnom pa može kad se probudi na tren izvesti pesonju da se popiški do kraja...ali šta bi da i ona radi kao i ja...da smo skupa morali juriti na posao...jadni pas bi morao trpiti dok ne dođemo ili bi se jadan popiškio na pločice u kupaonici.
Uh...da barem mogu stalno biti doma sa mojim curama...provoditi vrijeme u dugim šetnjama po prirodi...valjati se po podu sobe sa psom i bebom...grliti ženu kada beba i pesonja zanjonjaju izmoreni friškim zrakom i veselom igrom.
Bogu hvala na ovome što imamo...ne treba tražiti kruha preko pogače, ali eto, ne mogu ne poželjeti.

- 07:39 - Komentari (1) - Isprintaj - #

16.12.2007., nedjelja

Blog nedjeljom...

Nedjeljom obično ne pišem...ali danas imam nešto za reći...

Položili smo A0 sa 90 od 100 bodova što je dovoljno osvojenih bodova za maksimalnu ocjenu odličan.
Za dva boda sam direkno kriv ja jer sam se zaboravio zaustaviti na povratku trećeg kraka poligona...tri boda smo izgubili kad je pas kod motivacije zabrijao na snijeg pa je tri puta skinuo pogled s mene i njuškom dirao snijeg koji se zadržao na travici poligona, nisam mu bio zanimljiviji od snijega...kod dozivanja iz igre pas nije došao na prvi poziv kod prvog dozivanja, ja sam pogrešno pogodio tajming poziva a pas je nakon dva i pol sata sjedenja na povodniku dok smo čekali na ispit, odlučio još se malo ostati poigrati sa psima, to je još pet bodova dolje.
Eto...pas je naravno bio doar kao i uvijek, a ja kao njegov vodič sam mogao ispit i bolje i preciznije odraditi.

Tako je to u kratko izgledalo...

Ja sam zadovoljan...drago mi je da nam je sudac na kraju ispita rekao da mu je bilo lijepo gledati kako pas i ja lijepo surađujemo i bilo mi je drago da mi je instruktorica rekla da je to od nas i očekivala i da možemo mi to i bolje. Na kraju krajeva godi i u diplomi i radnoj knjižici gledati upisanu ocjenu odličan.

Bravo mali ludi pas!

- 16:30 - Komentari (3) - Isprintaj - #

12.12.2007., srijeda

Danas je kišilo...

A mi na nasipu koji obiluje blatom i lokvama...kao dva zaigrana djeteta...jurimo, šljapkamo, špricamo, valjamo...da nas netko gleda rekao bi da nismo normalni. Ma koga briga...nama je baš bilo super.
Onda smo još sreli jednog razigranog pesonju pa sam ja ispao iz igre i s guštom gledao kako se dva mlada psa baš onako pravo naganjaju po svim onim istim lokvama i blatu o kojima sam prije govorio.
Donjeli doma dvije kile šljunka, pet kila blata, i dvajst litara kiše...nekako se očistili i oprali...klopali i eto idem se sada pridružiti ženici i bebi koje već tako mirno spavaju.
Ups...skoro zaboravih...pas si je deku, koju mu obično složim za spavanje, u potpunosti raširio na hodniku, donio na nju svoje omiljene igračke i izvalio se spavati...ludi mali pas.
Laka noć.

- 22:30 - Komentari (2) - Isprintaj - #

11.12.2007., utorak

Bliži se ispit...

Danas je pas bio super...puj puj puj da ga ne ureknem. Nije bio dosadan, samo znatiželjan, u šetnji zaigran ali poslušan i pun volje za radom i učenjem.
Čemu to pripisujem...danas sam se sa psom po doma igrao kao da sam pas (to nismo prakticirali od kada je bio štene)...kako...ja na koljenima i laktovima pa radim grimase pa ga pozivam na igru pa se valjam po njemu pa se on valja po meni pa se malo mazimo pa se naganjamo po stanu...i tako...kao dva mala luda cuckića.
Kao da je pas, igrom kao kada je bio štene, shvatio da je on i dalje moja voljena beba.
Mic po mic napredujemo...nastavilo se...

- 22:32 - Komentari (1) - Isprintaj - #

10.12.2007., ponedjeljak

7 dana do ispita

U nedjelju na treningu je pas bio za 5...malo je bilo sitnih kikseva, ali i ja sam kiksao jer umor je činio svoje. A je...bebica ima svoj ritam i traži svoje pa je spavanje kad se uhvati vremena.
Sve u svemu pas ima amplitude u ponašanju...no ono što je konstanta...beba mu je super i nježno ju liže i pri tome veselo maše repom (hvala bogu uvijek tako bilo), ponaša se kao prvorođena beba...danas je piškio doma (od kastracije se ovo nije događalo) a to je ono što klinci znaju raditi kada doma dođe nova beba...ponovno počnu piškiti u gaće, ne skida pogleda s mene...čim se pomaknem pas gleda dal ću mu se obratiti i možda nešto s njime raditi...igrati se, maziti, trenirati.
Uglavnom borimo se kako znamo i umijemo...nadam se da ćemo uspostaviti ravnotežu i nastaviti uživati kao i do sada...uz božju pomoć.

Nešto sam prčkao po fotkama pa eto koja...


Sunčam se...
Photo Sharing and Video Hosting at Photobucket

Poziram...
Photo Sharing and Video Hosting at Photobucket

Gledam pahuljice...
Photo Sharing and Video Hosting at Photobucket

- 22:04 - Komentari (1) - Isprintaj - #

07.12.2007., petak

Radimo radimo...bolji odnos gradimo...

Jučer je pas na treningu bio...a zbilja neznam kako bih to rekao. Ima jedna super starokineska...jebeš kravu koja daje dvajst litri mlijeka i onda ritne nogom i sve prolije...možda je to najbolji opis mog psa na jučerašnjem treningu.
Sve vježbe i zadatke radili smo precizno i dobro...i što se onda dogodi...pas se digne iz odležavanja, fakat ne pamtim kada je to napravio...ali jučer...eeee...igrali se tamo neki psi i moje se pubertetetom opaljeno pseto odlučilo samonagraditi i pojuriti u igru sa psima...slatko...ali proteklih dana je bilo puno druženja sa psima i ako sam ja zatražio da se leži i čeka onda bi bilo pošteno to i odraditi. Naravno da smo neposlušnost kaznili...hvatanje za šiju i odvođenje na ponovno odležavanje...bilo je dovoljno da se shvati poanta...ali pitam ja svoga ludog psa...zašto...zar je to trebalo napraviti...naravno da nije, a i znao je ludi pas da na kraju treninga slijedi igra...zašto onda kršiti moju naredbu i tjerati me na kazne...bezveze.
Kasnije sam doživio još jedno testiranje moga autoriteta...psi se igraju, moje ludo pseto blatnjavo skroz juri okolo za svim i svakim i na udaljenosti od 40ak metara spazi nekog nepoznatog psa sa svojim vodičem...pas je na povodniku i vodič ignorira pse u igri i prolazi...dakle nema tamo niti jedan pas šta tražiti...pas je na povodniku i prolazi. Ali neeeee...ima moje pubertetsko pseto...trk prema psu u prolazu. Ja viknem neeeee, kuda...i pas odreagira i zaustavi se te krene prema meni i ostalim psima s kojima se do malo prije igrao. No kada sam ja sklonio pogled moje pseto se trzne, okrene i jurne prema prolazećem psu. Odmah sam pokušao zaustaviti i pozvati svoje pseto...ali ništa tu nije upalilo...morao sam dotrčati do njega i uvaljati ga na leđa u blato i uhvatiti ga snažno za gušu. Tek kada neko vrijeme nisam popuštao stisak pas je potpisao predau i priznao pogrešku.
Uglavnom...nadam se da je prihvaćanje današnjeg jutarnjeg obroka i dobro druženje tijekom dosadašnjeg dijela dana put prema vraćanju na stari dobri odnos...ili možda???

- 15:05 - Komentari (2) - Isprintaj - #

06.12.2007., četvrtak

Ipak je sve to nova situacija...

Kako se bliži A0 sve sam nesigurniji u prolaz...i ja sam malo manje skoncentriran na rad jer mi je beba stalno na pameti, a i pas je malo ošamućen novom situacijom. Trenutno puno više radim na socijalizaciji i odgoju nego na poslušnosti i preciznosti u vježbama i zadatcima.
A šta mogu kad moram tako...pas stalno glumata depresiju kojom pokušava ikamčiti milimetar više pažnje ili 5 minuta dužu šetnju...i to bi sve bilo OK...ali nema u tome granica...šetaj i druži se s njime sat ili deset sat isto mi je, jer pas na kraju nije zadovoljan...mazio ga ja i zabavljao dok smo kod kuće petnaest minuta ili sat i petnaest minuta opet na kraju pas traži još i pokunjeno ode kada ga počnem ignorirati. Onda dalje...bonus maleni obrok kuhane hrane pas nije shvatio kao bonus, nego želi da to postane obrok koji će zamijeniti njegov jutarnji obrok...i tako pas odbija jesti jutarnji obrok, a kada mu maknem hranu i nedam mu niti griz do narednog obroka onda cvili i pokunjen je i depresivan.no
Poslušnost pada i pada...stvari koje su nekada bile 100% izvršive sada više nisu, puno uigranih i naučenih rutina sada kao da se zaboravilo.
Malo sam tužan...tužan sam što u svome psu trenutno ne vidim psa zahvalnog za trud koji ulažem da bi on što lakše prebrodio dolazak bebe...tužan sam što mi pas ne prepoznaje da posljednji atom snage potrošim na njega pa čak i onda kada možda to ne bi trebao nego bi trebao leći i odspavati.
Sve učestalije psu gvorim da ću ga na 10 dana poslati u šinteraj pa možda tada uvidi koliko mu je dobro tu kod nas.
Nek mi oproste svi, ali...pizda jedna mala nezahvalna.tuzan

- 09:51 - Komentari (4) - Isprintaj - #

04.12.2007., utorak

Nisam spavo nisam spavo

Iako sigurno mislite da nam beba nije dala noćas spavati...ma neeeee, beba je bila dobra pa smo se naspavali sasvim solidno.
Nego...govorio sam o tome kako mi je pas bio na druženju kod frenda Dantea...eeeee...i tako dok su se igrali i dok nitko nije gledao ludi je pas pojeo Danteovu igračku. Kad kažem pojeo igračku onda stvarno mislim pojeo igračku...i to ne malu. Još si ja mislim kako pas ne želi spavati...beba se smirila, igrao se čitav dan, radio, trenirao i sada ne spava...sve to zbog pojedene igračke koja mu je stvarala probleme.
Igračka je, da oprostite, sada ispovraćana...bio je to pozamašni komad igračke...a pas spava kao mrtav...nedaj bože da postane doslovce mrtav zbog svojih glupih poriva da jede igračke.
Dante...ne budi tužan...kupit ćemo novu igračku.

- 15:35 - Komentari (6) - Isprintaj - #

03.12.2007., ponedjeljak

Ganjanje papira...

Danas sam ganjao papire za bebonju...svugdje i sva treba obići...al zagrizao sam kao pitbul i nisam pustio dok sve nije bilo gotovo...onda sam brzinski gricnuo pa vozio bebonju teti doktorici da malo pogleda jel sve dobro s pupkom...vratio se doma i onda...
Dakle pas je danas bio na prijepodnevnom boravku kod svog frenda Dantea...krasnog i dobrog američkog buldoga kojeg uz put pozdravljam kao i njegove vlasnike...i ubijali su se od igre, skoro pa neprekidno 7 sati koliko su bili skupa...srtava...pas mi je bio umoran, ili mi se samo tako činilo...
Kad sam se vratio od tete doktorice presvukao sam se u robicu za šetanje pesonje i odjurio u KOSP na trening.
Teških nogu sasvim smo OK odradili trening...došli doma i pas je klopnuo i izgleda kao mrtav na svome jastuku...dakle nije mi se samo činilo da je umoran. A gazda...gazda ima sada druženje sa svojom najdražom curicom...ah, duga je noć.

- 22:54 - Komentari (1) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

< prosinac, 2007 >
P U S Č P S N
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31            

Studeni 2009 (1)
Travanj 2009 (1)
Ožujak 2009 (1)
Studeni 2008 (11)
Listopad 2008 (19)
Rujan 2008 (17)
Kolovoz 2008 (11)
Srpanj 2008 (23)
Lipanj 2008 (20)
Svibanj 2008 (21)
Travanj 2008 (22)
Ožujak 2008 (21)
Veljača 2008 (21)
Siječanj 2008 (25)
Prosinac 2007 (17)
Studeni 2007 (19)
Listopad 2007 (23)
Rujan 2007 (27)
Kolovoz 2007 (20)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Reklame...moraš malo!
Moje ludo pseto voli papati...
Photobucket





Fora DVDići


Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se