nedeljom je ovaj grad uvek neobicno miran...kao da se svi razumeju pogledima i nemaju potrebe za recima....a guzva je.....ne znam ko je izmislio sve te silne moderne bolesti i sindrome....ignorisem ih...smejem se suncu..smejem se drvecu..oblacima...vetar mi nosi kosu u pogresnom smeru..cak ni to ne smeta...pozdravljam poznate...smejem se nepoznatima...uzvracaju...ljubomorna sam na one koji setaju pse...pipnem svakog koji prodje blizu...psa, ne vlasnika....mada... ;) ..
lider benda koji kad cujem vratim se u neka dobra stara vremena i shvatim da verovatno nikad necu neku muziku voleti kao tada tu veceras ima svirku...ne idem...jedino me tesi to sto nece svirati puno starih pesama....
....sutra je nedelja...ma daj, zavedi me jos jednom...koga briga za posledice.....