“…to live, to err, to fall and to triumph,
to recreate life out of life…”

…a mozda sam i ja samo umetnik koji se trazi…





secam se, pre par godina, bila sam tuzna. nisam htela nigde da idem. pravila sam se bolesna. cak i pred H. (jedna od retkih koja nije prijatelj samo u “situacijama propisanim za prijateljstvo” (hvala joj) )…ovog puta nisam tuzna. bolesna jesam. i iznenadjujuce srecna. zasto? pojma nemam…i sve dok traje nije me briga….:)…
…najdrazi su mi oni s kojima sam pricala u poslednjem danu stare i u prvim satima nove i koji nisu rekli “srecna nova i tralala”….ali, sledeceg dana, telefon se puni porukama, cestitke sa svih strana...od neocekivano puno ljudi…ja se smejem k’o mali majmun i prvi put u zivotu mi se cini da te reci mozda ipak imaju neko dublje znacenje…predomislicu se za koji dan, al nema veze :)…mozda je od beline i debljine snega…od prelamanja svetlosti i senki…od grudve koja je stigla do mene…koja nije bila hladna (da, moguce je!)…;)…
…oko pola 3 posle ponoci…jebeni on..i jebeni sms…i jebeni mir i sreca koji me obuzimaju…celu. bez ostataka….
psujem na blogu? sta to znaci?...
e pa, ni dz.dz. se nije ustezao od koriscenja ‘ruznih reci’…



svira
….’cos I never want to see you sad girl
don’t be a bad girl...

a on kaze da me voli kad sam djubre
(ali laze, znam)