Moj pinklec

utorak, 12.12.2017.

Ne prolazim više tvojom ulicom

K57


Ne prolazim više tvojom ulicom,
jer tamo me već odavno nema,
ako sam uopće ikada i bila.
Nema tu više otisaka mojih stopa
ni smijeha zapletenog u rascvjetaloj voćki,
možda još samo tek poneka suza
sakrivena među kapima rose na listu ruže.
Ništa tu više nije moje,
stranci smo ulica i ja,
kao da se nikada nismo ni srele.
Prolazim sad nekim novim ulicama,
još ne prepoznatim,
ali moje stope odzvanjaju njima
i vraćaju mi zvuk prihvaćanja i pripadanja.

- 16:32 - Komentari (10) - Isprintaj - #

nedjelja, 10.12.2017.

Pisala bih ti pismo

U94



Pisala bih ti pismo,
ne da svoj teret odložim na tvoja pleća,
već zato što znam da razumiješ, da ćutiš.
Pisala bih ti pismo
i iako bi sve bilo isto, bilo bi trenutno lakše,
ali sa svakom napisanom riječi porekla bih sebe od jučer,
one sebe koja sam u zadnjem pismu
i u kojem tumačim da je svako zlo za neko dobro.
I jeste ! Samo danas tražim to veće dobro
ili možda samu sebe podsjećam na vlastitu riječ
i zato ti ne pišem pismo, već razgovaram sa tobom u mislima, sa srcima
i osluškujem ono što mi govoriš.
Pisala bih ti pismo,
ali pisma nam već odavno ne trebaju za razgovor
i nije trenutni teret na plećima razlog za pismo,
jer svojom vjerom u mene ti ga i onako činiš lakšim.
Pisala bih ti pismo,
ali čekam vrijeme mirne razdraganosti,
vrijeme u kojem su prisutne samo zahvale
i ja jača od onog prije zapisanog,
a do tada,
hvala ti što postojiš i volim te !

- 08:22 - Komentari (23) - Isprintaj - #

subota, 09.12.2017.

Refleksija

042

( Flickr, Puzzaa - J. )




Ti si Ti
i ogledaš se u meni,
ja sam Ja
i ogledam se u tebi.
Jedno smo drugome ogledalo
koje nas pokazuje onakvima kakvi jesmo,
kakav si stvarno Ti,
kakva sam stvarno Ja.
A, kada hoćemo vidjeti naše Mi,
mi se ogledamo u nebu, moru, oblaku,
mjesecu, jezeru, brezi....
u čarobnom ogledalu ljubavi
u kojem si ti opet Ti,
u kojem sam ja opet Ja,
u kojem smo mi opet Mi.

- 15:58 - Komentari (5) - Isprintaj - #

petak, 08.12.2017.

K55


Čuvaj me večeras
dok mladi mjesec luta nebom,
a u meni lutaju neki stari nemiri.

Čuvaj me večeras
onako kako to samo ti znaš
i budimo tiši od noći, budimo mirni.

- 19:38 - Komentari (12) - Isprintaj - #

četvrtak, 07.12.2017.

Neću ti reči

068
(flickr, Puzzaa - J.)

Ne, neću ti reči što mislim,
ne zato što ti to ne bi shvatio,
već zato što ti to ne zavređuješ,
zato što bih govoreći svoju istinu
prosula biserje pred svinje,
prodala jeftino sebe
i gadila se sama sebi.
Neću ti reći,
jer tuđu misao treba zaslužiti,
kao i tuđu emociju,
i dobija je samo onaj kod koga misao može stanovati.
Ti možda zaslužuješ sve misli ovoga svijeta,
ali, ne i moju.

- 14:33 - Komentari (9) - Isprintaj - #

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

Opis bloga

  • četvrtak, 31.01.2013.
    Moj pinklec

    Pinklec je moj, sve u njemu je moje, a opet ništa nije moje.
    Dobila sam ga na dar.
    U njemu čuvam kapljice rose...... neke poklonjene, neke ukradene, neke koje su se same ušuljale u pinklec, neke koje sam sama sakupljala za vrijeme nekih jutarnjih šetnji.
    A svaka kap je svijet za sebe, priča za sebe, jedan tren, jedan život, doživljaj, osoba....i opet sve to zajedno u toj istoj kapi..... tuđoj... mojoj... svojoj....
    U pinklecu su i kamenčići. Oni čuvaju kapi, čuvaju priče i energije mjesta i ruku koje su ih sakupljale u nježno stavile u pinklec.Tu je kamenčić iz Zelenjaka, Jojoovi kamenčići iz Španjolske,Dodoov veliki kamen sa Biokova i kamene skulpture sa Paga, Đurin iz Međugorja, onaj iz Maksimira.....
    U pinklecu nosim i Brazdine fotke sa uhvaćenom ljepotom.
    Pinklec je moj, sve u njemu je moje, a opet ništa nije moje. On je na mom ramenu, ja sam u njemu ,zajedno sa anđelima koji se igraju u njemu, koji ga ponekad i nose.



od 5.5.2013. 12.00h

  • Flag Counter

Fotografije

  • BRAZDE ( Flickr )
    ( osim ako nije posebno napomenuto )
    brazde@hi.ht.hr

e-mail

  • moj.pinklec@net.hr