Dnevnik jedne vec pomalo ispizd.... mamice

Eto, opet sam sama.
Otisao dragi na Ugljan, u mjesto Kali, tamo radi podmorski ispust kanalizacije.
«Krasan posao. Divan.» Jos kad bi ovi to platili na vrime, bilo bi super. Meni je malo zbrka u glavi, doduse manja nego prosli put kad je otisa na para dana, sad sam se malo navikla i bolje si organiziram stvari tako da sve stignem.
Ne kaze se uzalud da se iskustvom stjece znanje.

………………………..

U sridu mi je bila svekrva cuvati malce dok sam ja na tecaju. Znaci, od 5,30 do 8 navecer (imam pola sata pjeske, dragi uzeo auto).
A kad sam dosla (malo ranije, kolegica me dovezla), imala sam pasti u nesvjest!

Stan - kao da je pala Atomska bomba!

Na podu stoje razbacane Lego kockice, milijun Siminih autica, crtanka, bojice, Ivanova kosara, na kaucu gaze, autici, boca sa mlijekom, boca sa cajem, na stolu jos bojica i biljeznica, ostaci sendvica na radnom stolu, majoneza, salama, sir, kruh, noz.
Pravila sam se da to ne vidim iako je prvi moment mogla uhvatiti moj zaprepasteni pogled.
Koliko god da su mi njih dvoje naporni, NIKAD mi stan tako ne izgleda. Sime zna – kad je gotov sa Lego kockicama – pospremimo ih, autice isto tako, bojice isto. Kad mu pravim sendvic, JA spremim u frizider. Sad mu niko nije rekao da pospremi, pa i nije. Boze.
Sve mi se cini da ona to nije htjela napravit tako da ja, odma kad dodjem, vidim sta su oni sve radili.
Kad sam je pitala kakvi su bili rekla je da su bili odlicni, da su zlatni,…

Isto tako me nije zaboravila priupitati mogu li ja, onako kad je puno ledeno (?!??), kao, ovaj, pa, izostati sa tecaja?

Mogu, ali necu. Ja to skupo placam, to me zanima, to volim i samo me (ne daj Boze) bolest – moja ili nekog od djece moze sprijeciti da odem na tecaj. To je bio moj odgovor.

Kao da je ne poznam. Ja kao nisam skuzila da me ona htjela zapravo pitati mogu li ja izostajati sa tecaja kad mi je muz na terenu tako da ona ne mora dolaziti.

Kako me to ljuti!!

Moja mater SVAKI DAN popodne bar uru vrimena dodje da mi pomogne, bude s djecom dok ja ili peglam, ili perem sudje, ili rastirem robu.

A ona?

Ona se ne zna ni javit ni pitat kako su njeni unuci, jesu li dobro, treba li nam sto.. Nista. I kad je JEDNOM zovnem da ih pricuva, odma se ogradjuje za drugi put.

Neizravno, naravno. Nece ta nista reci u lice.

E pa ja cu se pravit glupa.
Jedan put cu zvat svoju mamu da dodje pricuvat malce, a drugi put ce Rade sa terena zvat nju da dodje.
Pa neka se njemu proba izmotavat. Jer nece nikad reci da nece da dodje, uvik ce se izmotavat, ali ce na kraju doci.

Meni u svakom slucaju dobro – ona dodje, ja odem – ja se vratim, ona ode

Sta mislite tko je na kaju spremao sav onaj nered?

JA, naravno. Ona se pokupila ko da je to nesto najnormalnije na svitu. Ma da se samo ponudila da ce pomoc, bilo bi u redu, ali ne, nista. Nevisto – crnci. To ti je posa. I tako sam ja uru ipo vrimena provela samo u sakupljanju igracaka i stavljanju na mjesto.

Uzas.

Nisam imala ni snage ni volje pisat blog. Ne zamirite mi.
A sinoc sam zaspala u 8ipo kad sam njih isla uspavat. Sve je ostalo upaljeno:i svjetlo, i televizija, i komp., stan otkljucan,..

Ma nema veze. Bravo ja