Mistress Ninella : In My Room

četvrtak, 21.05.2009.

Nothing's Impossible 6

Dugo me nije bilo.
Hm, već koliko puta sam tom rečenicom započela post, pitam se. No, to je nebitno.
.
.
Zadnje vrijeme živim uistinu intenzivno, mogu čak reći i preintenzivno; vremena nemam za ništa a najmanje sebe.
Rad, rad i samo rad - ne živim od zraka i ne radim za kikiriki; što ćeš, razmazila sam se koliko god sam mogla i tako mi i treba. No, razmazila sam i princezu.. no o tome drugom prilikom. Možda.
.
U mjesec dana prošla sam par vjenčanja, par nevjerojatnih izlazaka duboko u noć; par trenutaka vrijednih spomena i u drugom životu, iščekivanje i onda tragično otkazivanje koncerta godine...
Racionalnija sam, čini mi se, premda je ratio u mom slučaju odavno lajtotiv mog samog postojanja.
Jesam li griješila, naravno da jesam. Ne postavljam to (retoričko) pitanje u religioznoj sferi, već onoj humanoj, ljudskoj.
.
.
Čovjek sam, ništa ljudsko nije mi strano, zar ne?
.
.
Lagala jesam, svjesno obmanjivala jesam, zanemarivala, bivala ljubomorna, poželjela zauzetoga i tako unedogled...
Da li ovo moje trkeljanje ima ikakve veze sa bdsm-om?
Možda ima, možda nema; to neka procijene oni koji me uistinu znaju.
Ipak nisam neko plitko stvorenje koje baš i ne vidi pozadinu cijele priče.
Bdsm sam malo stavila na čekanje. Prevruće je za latex, a ako stavim gasmasku uništi ću svoju savršeno speglanu kosu. A i ako sam obavijena latexom, ne vidi se moja savršeno preplanula koža, meka i glatka poput baršuna.
Jedino što dolazi u obzir je šetnja parkom i par udaraca šibom po leđima.
Nisam raspoložena za ništa više. Osim možda malo ponižavanja. No, to mi je uvijek zanimljivo.
.
.
Recesija je tu, svaki dan razmišljamo o potrebi za mogućnošću proglašavanja osobnog bankrota.
Tako da se neću čuditi ako u degledno vrijeme rasprodam imovinu i jednostavno nestanem.
Neke osobe mi se vraćaju u život, neke samo prolaze
Neke su konstanta oduvijek, a neke se bore za opstanak, poput zvijeri... poznato?
.
.
Ordo ab chaos.. da. Tek sada ima svoj pravi smisao.
.
.
.