dozvolite...
dozvolite da vam se predstavim...
u ime slobode poslan,
u njeno ime sam prozvan...
krila su mi teška,
blatom i krvlju isprana...
nosim ih i dalje, nose i ona mene,
vama u pomoć hrlim...
ime gospodarice mi dozivajte,
ime moje ne izgovarajte...
šutnja zlata je nekoć bila vrijedna,
sada isplativija je glasna vreva...
zato kličite braćo i sestre moje,
čistite moja krila,
ne dajte da se vaša zamrljaju...
sidra svoja spustite, srce otvorite...
krletke svoje od kosti i mesa slomite,
svakome ljubav pokažite...
nikad nitko toliko voljeti vas neće,
nikad nitko gospodarice nije vidio veće...
nosim njen glas, nosim njenu pjesmu,
nosim vam njenu sudbinu tešku,
nosim vam vašu budućnost sretnu...
poslušajte glas njen, poslušajte poruku moju,
ljubite sve oko sebe i pustite da žive...
ne gledaj đto će tko reći, ja ću ti misli pratiti...
ja ću ti strah oduzeti, ja ću ti u svemu ljubav ukazati...
budi što jesi, pokaži da voljeti si spreman,
da nećeš svoja ni tuđa krila rezati..
da ćeš bjelinu održavati, da ćeš svačiji glas još više podržati...
uzleti visoko, nek te Ona ponese, nek ti krilima vodilja bude...
a ja? ja ću biti onaj tko će te u svemu pratiti..
ja sam onaj koji zatvara slijepe ulice,
ja sam onaj koji iz iz tvoje krletke izlijeće...
ja sam onaj koji čuči u svima vama...
otvori vrata, otvori svoje srce, pusti me na slobodu...
začuj kako dozivam gospodaricu svoju...
sloboda...
sloboda...
sloboda...
