nedjelja, 18.11.2007.

Oj!

Huh. Sve puno ispita. Opće nemam vremena za sebe... A vrit. Inače, sve u redu sa mnom, super sam (dobila martensice) i takve stvari. Društvo mi dobro, obitelj, muž, djeca. Šalim se. Nemam nekih događaja, mislim imam al neki nisu za javnost. Naprimjer, ponovno sam zaljubljena nakon duuuugo vremena. Baš se super osjećam. Ok to bi bilo sve uskoro opet novi post... Pusica svima koji mi komentiraju!

četvrtak, 01.11.2007.

Halloween

E ovo je bila preluda noć. Tj. noć s 31. na 1. Pošto ću se puno napisati, počet ću po temama:

1. Dolazak ranije
2. Šminkanje
3. Doček ostalih
4. Strašenje Sandija
5. Igra u potkrovlju
6. Boca istine
7. Ples
8. Spačke
9. Predigra
10. Sama u sobi s Helenom, potiho
11. Predigra 2
12. Vraćanje natrag

Uvod: Party se održavao kod Reychy. Dogovor je bio da pozvani dođu oko 6 (p.m.) a Helena i ja ranije zbog pomoći oko uređenja. Bilo nas je oko 20.

Ovaaaak:
1. Helena i ja se dogovorile da ćemo se našminkat i dotjerat tamo. Je pa, nećemo hodat do Remize našminkane i krvave ko devil. I mi krećemo. Ja teglila čipseve, torbicu i šlapice s jazz dancea. Pa dok mi došle do Remize, još ja čekala upute kam dalje jer Rea živi Bogu iza nogu. Kad smo stigle, slijedilo je dotjerivanje stana, pomaganje oko hrane, namještavanje muzike i šminkanje. Dok mi tu isprobavali, namješavali, premještavali, lijepili itd. Rein tata u dvorištu (e i da, bile baklje zapaljene) napravio kao "Rein grob". E kak je to bilo fora! Ovak vidiš crveni križ s Reinom slikom na njemu i zapaljena svijeća. Znači naša Rea se vratila iz mrtvih po neke zločeste.

E da, uglavnom, Reini nisu bili s nama kad je bio party, bili smo saaaami...

2. Helena iako bi inaće ostali rekli da ide u 4. razred osnovne, kad se dotjerala, jebote, ženskici bih dala 16 godina. I svi su to kasnije potvrdili. Imala je valovitu kosu, te crnu olovku oko očiju. Izgled je dopunila tamnosmeđim ili tamnoljubičastim (ne znam točno koja je to boja) ružem. Baš je bila prekrasna. Ostalih se baš ne sjećam puno. Ja sam imala ljubičasto sjenilo na očima koje sam istaknula crnom (Heleninom) olovkom i svojim crnim sjenilom. Usne sam namazala Heleninim ružem i svojim krvavocrvenim nacrtala krv kak curi iz desnog kuta usana. Jako mi se sviđalo.

3. Malo po malo svi su počeli dolazit. Ja sam ljudove dočekala u fotelji u pozi "približi mi se i posisat ću ti i posljednju kap krvi" a istovremeno sam malo po malo namještavala muziku na kompu koja je snažno udarala na zvučnike.

4. Kad je većina došla (a među njima i Sandi), bila je zajebancija u dnevnom boravku dok smo čekali manjinu kasnioca. Muzika svirala, mi se zajebavali, i tak ja skužim Sandi ode s Đoparom negdje u hodnik. A meni sine ideja: imala sam one crne balerinke pa me se nije ni čulo dok hodam, a Sandi i Đopar odu u mrak hodnika. I tak ja odem vidit kaj rade, pa se polako približim, a da me ne skuže. Bilo tiho, mrak, i iskoristim priliku: naglo primim Sandija i zavrištim iz sveg glasa.
Ovaj je negdje napunio gaće... I tak je bilo negdje par puta tijekom tuluma. A jadničak.

5. Dobili mi neku igru zagonetki u kojoj su nas Rea i Dora strpale u malo potkrovlje, mračno i jezivo. I zaključale nas. Nisam točno kužila zadatak. Ni Sandi. Al ostali jesu. I ostali traže neke tragove, i papiriće, neke zagonetke, kajaznam... A meni i Sandiju niš jasno. I mi se zafrkavamo, tražimo nešto ni sami ne znamo što, dok ostali marljivo izvršuju zadatak. I tak ja se sjednem u mračan kutak potkrovlja i promatram ostale, onak jezivo mirna. I sama sam se sebe plašila. I tak vidim ja Sandija, dođe on do mene, i traži nešto (nešto) a ja pošto sam bila ko lutka mirna skontam da on mene nije ni primjetio. I ja pomaknem glavu onak ko lutka strave, a kad je Sandi od straha poskočio, lupil se po glavi (jer je potkrovlje nisko, ne?). A ja se nisam prestajala smijati. Kaže on meni da je mislio da sam lutka, nekakva. A jadničak. Opet.

6. Bilo nas je negdje... 11 na Boci. Ostali su čagali dolje. I tak mi igramo, kad ono dobijemo svakakve zadatke jer je većina uzimala izazov. I tak ja dobijem 3 skleka (neš ti zadatka) ali nije bilo mačji kašalj jer sam trpila Sandijevo škakljanje istodobno dok sam radila sklekove. Majčicu mu. Onda Đopar dobio da stavi svoju glavu meni među grudi. A to je ANTONIJA zadala. Trebam ju tuć. A bilo je tu i griženje, lickanje ušiju, da da... Sveg po malo. A onda nakon nekih 10 - 15 minuta išli mi opet dolje. Na ples.

7. Ja bila DJ i svako malo namještavala im sve najveće hitove ovog doba. Ali i ja sam plesala. Hehe. Mi se uživili... bilo je ko na onom tulumu u školi (2 posta prije), samo nama još bolje. I tak odzvanjalo cijelo naselje, kad dođu Rea i Dora: "Ajde sad ćemo mi nešto pustit nama za dušu." A ja velim: "Samo nemojte Tošu, nije vrijeme za to." A one su rekle da nije Toše, nego nešto drugo. I mi čekali, s nestrpljenjem. I mislimo sad će nekaj jako, pa ćemo raspalit. Kad ono, iz najvišeg ozvučenja: "LETOVANIĆ, LETOVANIĆ..." Aaaaajme, reko, niste normalne!!! Cure su zakon zakona. I mi lijepo svi u kolo, i vičemo ono "jujuju". Hahahaha! I kasnije opet ples na hitove našeg doba. Jer mi smo djeca stotih, ne? Prije su bile devedesete, naša generacija su stote. Okruglo..

8. Tu ni meni nije bilo jasno što se događa. Nikome. Pa ni onima koji su izvodili sve to. Ono, odjednom nestane Đopar, mi ga tražimo, nema čovjeka nigdje. Pa Sandi. Pa njih nađemo. Pa nestane opet netko. Pa netko veli da dečki gore rade "ono što dečki rade". Znate. A ja ono, pa u redu, ali mislim... Pa kad su se vratili pitam kaj ste radili, a kao odgovor od Sandija dobijem: "Pa znaš... Haha..." Pa ne znam, idiote, nisam vas pratila u stopu!!! A isuse... A onda mi pak Sandi tiho veli kak su on i Đopar htjeli napravit nered, a da nitko ne kuži ko je to napravio. Kao fol duhovi. Da da, bravo.

9. Uđem ja u sobu, onak tam mračno, al fakat mračno. I skontam tamo Sandi i Đopar neš se šuljaju. I ja ih opet nasmrt isprepadam. Divim se sama sebi kak sam se ušuljala (blagoslov balerinkama!) I tak mi zatvorimo vrata, mračno, i legnemo svi troje na krevet. I pričamo, zafrkavamo se. I uđe Izika, a mi ono: "Brzo zatvori vrata i dođi s nama!" I ona posluša i legne kraj nas. I mi proveli super vrijeme, onak u mraku cerekajući se. I uđe cijela Halloween ekipa. Pa ono svi: "KAJ VI RADITE?!?" A ljudi, mislim ono, seksamo se. I tak dok mi njima objasnimo da nismo niš radili nego se samo zezali, ljudovi izađu, a ostanu Helena i Niksa (Nikolina). I tak svi u "predigri". Niksa, Izi i Helena glume moje i Sandijeve kćeri. A Bože sačuvaj.

10. I tak se opet našli u sobi čagajući, a ja i Hela lijepo u onoj istoj mračno sobi iz teme prije. Same. I čavrljamo, onak kad nas tiho, a čujemo halabuku iz susjedne sobe. I cerekamo se tuđim izjavama. I pričamo o tulumu kak je super, jeziv, nadrealni, blabla...

11. Mi ekipa (Sandi, Helena, Đopar, ja) odemo na kat, sami, željni naše "igrice" i zafrkancije. I tak se zezamo kad ono, čujemo netko ide stepenicama. A mi ono, dajte nas JEDNOM ostavite same. A kad smo vidli da su zapravo došli Tonka, Niksa, Izika i Petra, rekosmo, ajde možete i vi s nama. I mi se svi zezali, komentirali tulum (samo dobri komentari), kad odjednom vidiš luster se počne sam od sebe vrtit. Mi se pogledamo ko idioti, al nitko ništa nije previše komentiro jer se vrtio lagano. Ali, pazite, počelo sve jače i jače!!! I to se vrtilo dok nije bila ona "prava ukleta vrtnja". Mi nismo znali ko je bio bljeđi od nas. Mi smo se stopili sa zidom koliko smo pobijelili od strave. Al dobro. I tak se približavalo kraju, već neki morali doma. A ono Đopar, luđak ode sam doma. Koji je to idiot (bez uvrede srećo, to ja iz milja), pa nemre ić sam pješke od Remize do Gredica doma u pol jedanajst navečer. Mogo je bar pričekat da neko ide s njim.

12. I tak ja pokupila Sandija, Niksu i Helenu pa išli mi mojim autom doma. Došo moj tatek po mene. I lijepo se mi svi oprostili. A u autu ja pustila Riblju Čorbu da svira.

E mene već boli ruka. Nadam se da ćete pročitat post, ak možete čitat lektiru, možete i ovo pročitat. Ajde sad pozzdrav.


Frankov ročkas na Halloween (post prije)

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.