MOMAK,MORE´L DO ČITLUKA,AAAAN??? dan Prvi

četvrtak, 11.10.2007.

Bijah tako,ne baš davnih dana,od profesorice iz milog materinjeg mi jezika poučena o putopisima hrvatskih pisaca iz doba romantizma pa odluči tako i moja malenkost jedan da sroči...
HAHAHA...normalno,nisan luda koristit ovakve izraze jer bi sendvič mogo da postane dvokriška,automobil samovoz te radio krugovalnik.Jednostavno ću probat šta bolje opisat put moga malenog stada raznovrsnih živinica u našu metropolu Zagreb.

Evo ovako,Anici,našoj priji Zagrepčanki (KISSY KISSY,HANI) je prvoj sinula pametna ideja o našoj pustolovini...a jebemu,sama je kriva šta je talibane u svoju lipu kuću zvala.Krenile smo u 4 ipo popodne ,5. listopada 2007. Barićka,Dea,Mia,Vale i neizbježna ja s našeg mjesnog kolodvora.Zauzele smo zadnje siceve al valja napomenut da san zaboravila kartu i morala se vratit doma da mi je mater baci s balkona uz riči:˝Rano si počela!˝Cmoknila san za rastanak mog dragog tatu jer me bar on razumi i smatra napola sposobnim stvorom.I tako...Vozile se mi do Splita.Dei došla muka a nidi tableta,stale u Splitu-neznamo di je ljekarna,lipo bome.

Rano san počela s gafovima.Prerano.I sitila se majčinih riječi o ženskog plitkoći i uspaljenosti...pa kaže...u Brelima sila časna malo ispri nas,draga ženica,al moji griji se ne daju kontrolirat.Pričala ekipa o rasporedu u sobama kod Anice a ja Miu podsjetila kako će večeras bit svačega između nas dvi i upozorila je da mi je tata spremija nove kondome sa zubićima koji ćape onu stvar i ne puštaju je (gledala ja na Explozivu ).Vale se počela davit od smija,Barićka kolutat očima iako ništa bolje od mene nisu...čudno totalno...a meni još do mozga nije došlo...nakon nekoliko desetaka sekundi:ajme Isuse blaženi,...a časna moja našla si di ćeš sist lud !!!

Put do odredišta proteka je sasvim u redu.Stali jedanput na Janjču i tu smo kupili sve šta nan triba...slatkiše laze .Slušali smo discmane jer su nan mp3-ice pokrepale i čekale kad će više taj Zagreb.Barićki je jedan striček pedofilček gledo u noge a Mia je imala omanji okršaj sa simpa dedekom koji se tužio kako smo preglasne i tražio tišinu.Ona mu je rekla da jel on dobro vidia i čua jer mi uopće nismo straga a čovik je u godinama...eto ti mladosti.Nikad od njih kruva (kurva naughty ).Pozdrav našem šjoru ako dosurfa dovde!!!

Nervoza je rasla,jer smo se tribale Anchy javit kad stignemo do naplatnih kućica na Lučkom...a nidi tog Lučkog.I eto ti ga nakon uru vrimena...zovi brže domaćine da nebi same ostale u nepoznatom kraju u srid sride noći.I vidile smo...tu se rađa BELI ZAGREB grad...ima jedna narodna... VOLIM CURE SELJANKE.Nisan sigurna al mislin da je pisana za nas.Vali se od nebodera učinilo da je avion,vidili smo Plivinu tvornicu i vikale : Ko je proširia Iku zubo ??? Odma do ˝Ike˝ ukazala nan se kućica koju smo proglasile Dental Centrom.Aj nešto zaključite bang .Uglavnon ljudi oko nas nisu kontali te nazive ni uzrok našeg bolesničkog cereka,samo su se pogledavali i čekali kad ćemo do kolodvora.A i mi iako je bilo ugodno privijat se od smija.

Nazvala je Anica.Rekla san joj da smo negdi di piše TRŽNICA.Oko sebe san samo čula komentare i izrugivanje:˝A Roglićka nisi normalna,nije jedna pijaca u Zagrebu!!!˝.A jbg...svak je u drugon kolinu seljak.A ja san ona prava čista,spoj Rašćana i Župe.Zagora me rodila...Al ipak,čemu bi se mi smijali tri dana nego vlastitin glupostima...
Domaćica je kasnila na peron pa smo se u jednon trenu pripale da je odustala od otvaranja hotela,tj. svog doma.Ali ugledasmo je i potrčasmo joj u jedan veliki HUG!!!

Došle smo i na Jarun...u Dugoratsku (ovo je tribalo bit ku.čenje ka ono...ja znan sve ulice tamo).Pozdravile tetu Mirnu,Maru i Domija te bacile stvari,skinile se u pidžamice pa u lom.Pozdrav Valentini nut ,jerbo ko bi samnom sidia na hladnom balkonu zbog super razloga!!!Mia i ja bile skupa u sobi...budne do tri ipo.Nema o čemu nismo pričale (himen i te stvari...).Spomenila mi je da ovde ima dosta pljački.Nije mi bilo prijatno.Nimalo.Rekla san joj da soba ima alarm.Nju je podsjetio na disco kuglu i Big Brother. namcor Opet se dokazuje kao prija svojim prijedlogom.Ovako...kad bi doša lopov ona bi mu rekla da pokupi moje stvari i ode ća.Nije mi bilo pravo.Al brzo me prošlo jer ni njoj ni meni nije za virovat.Iskreno,mislin da bi se obe ukipile i dale mu ono najvrijednije šta imamo-komad bureka.Ja san počela pivat onu pismu Lopov od Indire i Tife...prigodno.Konačno smo pozaspale pod našom toplom dekicom...