|
ono što mi neopisivo ide na živce je činjenica da samo jedna negativna misao može pokvariti i najsretniji dan. ne mora biti jaka, samo mora pogoditi pravo mjesto.
dan kada te *ne* probudi budilica i kada sunce pada na drveni pod u sobi pod najboljim mogućim kutom pa on više ne izgleda staro.
misliš da više nemaš šampona, ali onda otkriješ još jednu bočicu omiljenog na dnu ormara.
kakao je topao na onako taman način, poželiš držati ruke na šalici, sklupčati se pred televizorom i gledati glupave spotove na emtiviju.
dobiješ četvorku iz biologije, a da prije toga nisi niti otvorila knjigu.
ali ipak.
ništa ne stižeš.
ni ono do čega ti je stalo.
na krivim si mjestima s pravim ljudima.
i onda nešto.
zapitaš se ako uopće poznaješ i jednu sretnu osobu.
ali *stvarno* sretnu.
samo jednu.
ne znaš. ne znaš. ne znaš.
možda su sve samo pretvaranja.
možda je ta težnja da sreću pretvorimo u stanje zapravo bezrazložna jer ona zapravo ne može poprimiti taj oblik.
jer sama po sebi ne može trajati dugo.
samo je trenutak.
neki put sam takva pizda.
sluša se: laufer - govorim u snu. u nezdravim količinama.
|