30

subota

lipanj

2012

Čuvam noć od budnih...

Ponekad pomislim da čovjek može da padne samo do određene granice.
Da i oni koji visoko i nisko lete padaju na isto.
Mislila sam da od zemlje nema dalje, ali izgleda da sam se prevarila.
Kad sam pomislila da sam vidjela sve, da je to najgore, jer ja za gore od toga ja znala nisam desilo se nešto još gore.
"OD SVAKOG ZLA IMA VEĆE ZLO"
Bila sam u situaciji da to kažem i pomognem sebi. Rekla sam to...I onda...Osjećam strah...Bojim se, bojim se istine koja je izašla iz mojih usta.
Istina je sve što sam rekla i rečena je! Nema nazad...Svakim danom osječam krivicu, iako nisam kriva. Grize me savjest iako sam po njoj postupila.
Strah me je...Strah me je izgovoriti riječi, jer zvuče....
Istina je nekad prestrašna. Bilo bi mi bolje da sam živjela u zabludi. Bilo bi mi lakše...Ovako znam šta se dešava i osječam strah.
...Odgovor znam kad ostanem sama.">

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se