Ove su kozice uhvaæene u èistom moru, i to mrežom, bar tako tvrdi deklaracija, ali eto, ne baš oko Jabuke, pa onda ništa od hvaljenja.

Jasno je da ovo nije rižoto, ali koga briga za terminologiju. Od zaèina, sve se solilo i paprilo, u rižu je išao peršin, a na celer curry. Zašto? Ne znam, ali tako mi se htjelo. Jasno je da sa zaèinima treba raditi onako kako nam paše. To što znalci kažu da mora baš ovako ili onako, mogu sebi i onima koji ih moraju slušati, a ja æu baš kako mi paše, što predlažem i vama. Uz afinitet nije zanemariva i raspoloživost. U ovo bi jelo stavio list celera, da ga nisam dan ranije stavio u juhu, pa ga više nisam imao.

Naziv originala: Risotto aux crevettes et le céleri frit

Povræe sam skuhao na pari, a filete ribe ispekao na malo maslinovog ulja iz spreja. Kod serviranja je sve preliveno maslinovim uljem. Na povræe je išao svježi kopar, a na ribu ružmarin. Artièoka je uistinu specifièna, šparoge standardno dobre, a o plavoj ribi i maslinovom ulju svakodnevno slušamo pjesme.

Originalan recept je od Ane Ugarkoviæ. Dodan je samo krumpir. Vjerujem da njoj sva jela uspiju, ali isto tako mi se èini da drugima poèesto i ne ispadne baš prema oèekivanjima. Uz njeno neosporno profesionalno znanje i vještinu kuhanja, da li u receptu fali neka sitnica, ili ona barata boljim namirnicama i priborom za kuhanje, stvarno ne znam, ali ovo jelo nije ispalo za pohvalu.Artièoka je zanimljiva, ali ova se posušila i potamnila. Samo je u sredini bila jestiva, i taj je dio bio zanimljiv i ukusan. Ni mladi luk baš ne ljubi peèenje na otvorenom. Mrkva je ispala sasvim u redu, a piletina i krumpir su standardno super. Moj bi zakljuèak bio: ispeci piletinu i krumpir u peænici, pa serviraj uz svježu salatu, a može i od artièoke, mrkve i mladog luka.

... doruèak rudara ili treba sagledati i kolièine?

Hvala na komentarima prošlog posta.

Vidi li itko link?

Ne morate kliknuti, samo pitam.

* Komentar komentara prošlog posta:

@ ...: Hvala ;)

P.S. Bilo mi je zadovoljstvo proèitati razmišljanja nekih dragih ljudi s kojima se nisam neko duže vrijeme èuo. Neæu nikoga posebno isticati, ali neke sam si komentare posebno izdvojio i više puta ih proèitao. Iskrena kritika, pa èak i tako svim opæenito nedobrodošli savjeti (jer kroz njih se èini da mi sami ne znamo što i kako) meni su sasvim dobro došli, dapaèe, puno više od pohvala koje nedvojbeno gode egu, ali ... Eto, nisam ni umoran, ni zasiæen. Pokušavam samo realno sagledati stvari. Nikada se nisam kitio ni kulinarskim, ni fotografskim umijeæem, pa neæu ni nadalje. Pisati na blogu nešto što nitko neæe èitati može samo osoba koju æu ja teško razumjeti. Inaèe, u tom prošlom postu se uopæe nisam žalio na broj posjetitelja, i nedostatku pažnje, dapaèe. Drugo sam apostrofirao, sadržaj i bit jela, tj. sastojci koji odreðuju kalorije, sam recept i recenzija namirnica, pripreme i finalnog rezultata, to je ono što sam izdvojio na drugu stranicu i što je ispalo manje zanimljivo od fotografije, naslova i usputne doskoèice ostavljene u postu. Statistièka èinjenica koja je potvrdila pretpostavku koja se u startu èinila neprihvatljiva je ono što me otrijeznilo. Kao što rekoh, sve u redu, idemo se igrati, tko veæ i kako hoæe. Nema, niti je bilo ikakve zamjerke, i pomalo mi je žao što sam ispao plaèljivac, ali b(l)ože moj, kako sam zakuhao, tako sam i kusao.

Kada gledam na televiziji što sve ljudi kombiniraju, a i moji komentatori su najveæim dijelom dio tog svijeta naprednih kuhara amatera, lako je pretpostaviti da bi neki dodali špek ili parmezan, curry zamijenili bosiljkom, mladi luk èešnjakom, a mogao bi iæi i losos ili jastog umjesto piletine, tj. da, moglo je svašta, ali nije. Složeno je baš ovako kako je, i kao ideja se nudi svakome tko æe u njoj naæi bar nešto za sebe. Ja sam ovim jelom vrlo zadovoljan.

Nije ovo bilo loše jelo, dapaèe, ali nije baš ni nešto što bi pod obavezno trebalo ponoviti. Na kraju sam sve pomiješao, jer povræe je bilo neslano, a jetra preslana. Eto, desi se. Za sve one koji ne jedu filtere izbor je sasvim lak. Jetra jedem povremeno, i ne u velikim kolièinama, razlièitih vrsta i iz razlièitih izvora, pa se nadam da æe mi uèiniti više dobra nego zla. Ovaj je mladi domaæi krumpir koštao dva-tri puta više nego stari, i dobar je, ali ipak, cijena je više odnos ponude i potražnje, nego stvarne vrijednosti, naravno, po meni, i za mene.

Pola kile tijesta daje deset ovakvih porcija, pa se ne treba èuditi što se ponavlja, valjda. Slièno vrijedi i za kilu smrznutog osliæa. Kupus je prvobitno kupljen za salatu u jednom drugom jelu, ali eto, završio je i u nekim drugim jelima, pa i ovom. Kao što rekoh sto puta, svakodnevna kuhinja uvažava stanje smoènice i frižidera, a to što bi nešto pasalo bolje, može ostati kao ideja za tv šou, ako nas veæ snaðe, ili da se malo pravimo važni, jer mi kao znamo što s èime ide i što je baš dobro.

Maknuo sam sve peteljke i sredinu od blitve. Lišæe je kuhanjem gotovo nestalo. Žena me špotala što slušam gluposti s bloga. Da ni njena mama, ni nitko nije bacao peteljke, a kamoli pravio ikakvu famu od špinata, blitve, ...

Ne znam, nisam pametan, ali sve mi se nekako èini da mi je kuhinja sve više tijesna.

Varivo je opravdalo oèekivanje, a kobasica, koju ostali ukuæani nisu htjeli ni pomirisati, je ispala izvrsno. Obeæao sam da neæu objaviti od èega je. Samo mogu reæi da je znatno manje masna, a time su i kalorije osjetno skromnije nego je to sluèaj kod standardnih kobasica.

Vjerojatno je upravo to i bio problem.

Nutritivno, sasvim korektno jelo.

Sasvim korektan obrok. Filetiranje traži dodatno vrijeme u pripremi, ali daje komociju kada se jede. Špinat sam dobio jako jeftino, a stvarno je dobar. Slanutak je iz konzerve.

Zbog boje sam krumpir okrenuo s donjom stranom prema gore. Kada je manje ulja lako se zapeèe, ali taj mi je dio i najbolji.