* Kečiga, što s njom?





Danas sam ih nabavio. Htio sam ih večeras očistiti i pripremiti bar jednu, ali škrge im se još miču, a malo i rep. Fakat horor. Naviknut sam na meso i ribe, ali živo, to mi je ipak nekako malo previše. Ne kažem da nisam dvoličan ili ne znam što, ali valjda će se do sutra smiriti. Na ovakvu situaciju nisam navikao.

Nego, što sam vas ono htio pitati, ... e da:

Kako pripremiti kečigu?


Ima recepata po netu, ali nekako su mi nedorečeni. Zanimljiva mi je ideja da se umoči u vrelu vodu, i onda joj se kompletno oguli koža. Bome ni to još nisam radio.

U tom kontekstu, sjećam se kada je otac svojevremeno kupio žive kuniće. trebalo ih je ubiti, odrezati glavu i cape, oguliti kožu, rasporiti trbuh i očistiti iznutrice. Bilo je tu nekih udaraca dlanom u potiljak, ali nije baš svaki bio uspješan, dapače, jedan je kunić uspio i pobjeći. Sjećam se da ga je majka zapravo tjerala kada smo ga tražili po dvorištu i vrtu. Rekao sam joj da ako neće završiti u našem loncu, u nečijem već hoće, ali nije me mogla čuti. Nikada ga nismo našli, i ona je bila sretna zbog toga. S druge strane, moja je baka kokošima zavrtala vrat samo tako, pa neka onda trče okolo koliko hoće, dugo neće. Sudjelovao sam u ubijanju svinje. Bilo je to stresno iskustvo, ali bilo je to jedno od najboljih mesa koje sam jeo. Držao sam i žive jastoge u rukama, čak su mi i raskrvarili ruke udarajući repovima, a ja ih refleksno to više stiskao. Nakon par minuta stari morski vuk ih je rasjekao nekom mačetom, a njegova žena, on ju je zvao baba, napravila je najbolju buzaru koju sam ikada jeo. Uz do malo prije živog jastoga, domaći češnjak, peršin, maslinovo, ... kruh i vino, lijepo je biti za stolom.

Eh što ti je život i hranidbeni lanac.

I da, još jednom:
Kako pripremiti kečigu?

Komentari (13) - # petak, 08.01.2016. - 22:04


<< Arhiva >>