[tu pa tam]
molim vas, nadrkajte me.
znate ono kada se vratite sa mjesta gdje ste boravili 8dana, i kada se vratite zbunjeni u vremenu i prostoru, sa trzajima glave i mišlju da ćete viditi neke od poznatih faca koe ste sretali po hotelu tih tjedan dana' e pa tako sam ja sada jebeno dezorijentirana i neispavana. pretpostavljam da sam mogla ostat kući i spavat malo onako, al ne...ipak sam odlučila spavat na klupi u školi.
30x pitanje. "kako e bilo?".... 30X odgovor: jebeno.
neam slika jer sam se ja mali brejnstormer sjetila tek kada sam se ukomodirala u sobu da mi baterija radi ko hodanje po jajima: osjetljivo. pa sam je šparala za par fotki zadnji dan. ma bistrić sam ja.
smještaj je bio oke. sobe ok. sa super grijanjem ( premda mie određena djevojka nabila paranoje da se grijanje plaća pa smo par dana bili u skafanderima po sobi ). jest da smo imali detektore za dim pa smo ko izbjeglice ovisne o nikotinu pušile na balkonu i družile se sa ljudima ispod i iznad balkona. cigarete_connecting people. jest da su nam malo kopali po sobama i uzimali kutije cigareta ukoliko bi ih našli ili alkohol al bože moj..... (grrrrr)
hrana se ukratko može sažet na moju svakodnevnu izjavu koja je već počela posprdno izgovarana od strane drugih: Ja volim rižu. tu rečenicu sam u potpunosti podupirala svih 8 dana jer sam samo rižu i jela.
meso sam uvijek dohvatila polupećeno a krumpir je samo prividno ličio na njega.
pilo se u zaista umjerenim količinama. prwo smo izigravale fina usta al smo pri kraju ostale bez para pa smo morale kupit vina od 11kuna. s tim da smo platile 3boce. i onu koju smo razbile na kasi.
vino je toliko bilo diskasting da samo ga pili sa sakrivenim užasom žaleći za svaka svojih jedanaest kuna.
al neka. glava je bolila al se dalo pretrpit da se vidi kako martina trči za trebom i zalijeva je gemištom dok je sva prelivena piwom koju e tipica bacila.
imali smo dve velebne posjete: gorana milića i wesnu pisarović. uhu. neznam na kojem dijelu je mojoj sreći više bilo kraja. s tim da je prvi od 22.00-do 0. i nešto držao "kratko predviđeno" predavanje a wesnica : no koment.
i dakle...swe u swemu super. imaa jooooš toga za napisat al nemam sada volje. jer sam protekla dva sata vodila dijaloge sa starom o nekim ritard stvarima pa još me i na telefonu napadnu određeni ljudi. tako da sam danas ko penis u potrazi sa rečenicom: molim vas nadrkajte me.
tražiš lijepe riječi, a na kraju dana skužiš da ti je najlepša riječ danas bila od prodavačice na kiosku: "dobar dan, izvolite?".....sredstvo za privremeno umrtvljivane moliću lijepo.
danas nisam od nekih inspirativnih sranja..al da dam do znanja da sam se vratila i da uskoro se prisiljeno vraćam u rutinu pa se čitamo:)
