New Text Document http://blog.dnevnik.hr/mindwalk

ponedjeljak, 18.12.2017.

32.

Ljudi se bude bez oružja

Ljudi ulaze u kuće. Otvaraju kutiju sećanja.
Zatvaraju svoje prozore.
Onda još malo
Kao krišom
Gledaju kroz zavesu na asfalt u zaklaćeni krug
Bačen sa neke lampe.
Iza reke
Ljudi ulaze u kolibe od blata
Malo povijenih leđa.
Slušaju
Tu negde iznad čela
Sad već samo
Pomalo
Igru vazduha i trske.
Na utabanoj travi
Između naselja i grada čija su imena zagonetke
Koje neko postavlja
Vojnici
Tamni od sna
Slažu oštre piramide od pušaka.
Onda uhodaju u šator pognutih glava kao da se
klanjaju.
Inače
Svuda okolo
Ptice se pretvaraju u lišće.
Zmije sasvim uspešno imitiraju pukotine na kori.
Vode i ribe se mimoilaze
Svako ka svome snu.
Vetar je svoju providnu kožu razapeo o padinu brda
Čiji se profil topi u tamnom vazduhu.
Pod nebom
Počinje da traje iz korena
Jedno prekinuto sećanje svako na svome uzglavlju.
Onda polako
Zvezde naviklim znakom najavljuju metamorfozu
I nevidljivo
Tiho se iza kulisa menjaju uloge.
Lišće se pretvara u ptice.
Zmije i pukotine se pomiču svaka ka svome cvetu
Svaki cvet ka svom suncu.
Sad se već zna šta je vazduh
Šta nije.
To je već brdo u svojoj očiglednoj sigurnosti.
Vetar se odlepio i mili svoj prvi korak
Svoj nesigurni milimetar.
Inače
Svuda okolo
Pod krovom od lima
Pod krovom od trave ili od barske trske koja
zviždi
Iza providnog stakla koje se osvetljava
U kamenim grudima zidova tako šarenim pola od
sna i pola od kreča
Otvaraju se oči svih živih.
Mali
Ponovo nevini krugovi.
Trenutak je kratak i treba ga naprečac uhvatiti
za uzde.
Ljudi se bude bez oružja.

Oznake: Stevan Raičković

18.12.2017. u 00:13 • 0 KomentaraPrint#^

31.

Mene je brzo obuzela nesavladiva odvratnost prema ovozemaljskim stvarima. Jednoga jutra osetih da sam star i pun iskustva koje se odnosi na stvari koje nisam iskusio,bio sam ravnodušan prema onom što je najprivlačnije i pun prezrenja prema onome što je najlepše; sve što je kod drugih izazivalo zavist, u meni je budilo sažaljenje, nisam video ništa dostojno mojih želja; možda je moja oholost učinila da se uzdignem iznad obične sujete, dok je moja nezainteresovanost bila samo vrhunac bezgranične pohlepe, kao na onim novim zgradama na kojima mahovina već raste iako još nisu završene; dosadne su mi bile bučne radosti mojih prijatelja, i ja sam slegao ramenima na njihove sentimentalne ludorije: jedni su po čitavu godinu dana čuvali neku staru belu rukavicu ili uvelu kameliju, kako bi je obasipali poljupcima i uzdasima; drugi su pisali modiskinjama, zakazivali sastanke kuvaricama; prvi su mi se činili glupi, a drugi smešni. Osim toga, meni je bilo dosadno kako dobro tako i rđavo društvo, sa bigotnima sam bio ciničan, a sa razvratnicima mističar, tako da me ni jedni ni drugi nisu baš mnogo voleli.

Oznake: Gistav Flober, Novembar

18.12.2017. u 00:11 • 0 KomentaraPrint#^

nedjelja, 17.12.2017.

30.



Jesam li mrzeo? Jesam li išta tražio? Ja i sada sumnjam u to; živeo sam izvan svih pokreta, izvan svake borbe, ne pašteći se ni oko slave, ni oko zadovoljstava, ni oko nauke, ni oko novca.
Od svega ovog što sledi niko ništa nije znao, i oni koji su me svakog dana viđali nisu znali ništa više od drugih; bili su, u odnosu na mene, kao postelja u kojoj spavam i koja ne zna za moje snove. A uostalom, zar ljudsko srce nije ogromno samovanje u koje niko ne može da prodre? Strasti koje u njemu žive liče na putnike u pustinji Sahari, umiru u njemu ugušene, i njihovi se krici izvan njega uopšte ne čuju.
Još u gimnaziji bio sam tužan; bilo mi je dosadno, želje su me raspinjale, vatrene težnje vukle prema životu besmislenom i burnom, sanjao sam o strastima, o ženama, želeo sam da ih sve imam. Posle dvadesete godine za mene je postojao čitav jedan svet svetlosti, mirisa; život mi se izdaleka činio pun sjaja i pobedničke buke; bilo je kao u bajkama: duge dvorane nižu se jedna za drugom, u njima se dijamanti prelivaju pod varnicama zlatnih lustera, na jednu magičnu reč začarana vrata klize na svojim šarkama, i, ukoliko čovek dalje ide, pogled tone u veličanstvene perspektive čiji sjaj izaziva osmeh i od koga se oči sklapaju.


Oznake: Gistav Flober, Novembar

17.12.2017. u 23:56 • 0 KomentaraPrint#^

29.

Ja volim jesen, to setno godišnje doba kao stvoreno za sećanja. Kad sa drveća pootpadne lišće, kada u suton na nebu još stoji riđi odsjaj koji zlati uvelu travu, prijatno je gledati kako se gasi sve što je još do maločas gorelo u vama.

Oznake: Gistav Flober, Novembar

17.12.2017. u 23:53 • 0 KomentaraPrint#^

subota, 16.12.2017.

28.



Uticalo je na mene i to što je do mog prozora gde sam spavala išao put do groblja. I ja sam već sasvim mala znala da ljudi umiru, da ih posle toga stavljaju na kola i vode ih u grob. I tu su počele moje prve ozbiljne misli. I tako je ceo crtež moje duše, mojih verovanja već formiran tu oko škole i oko crkve.


Oznake: Desanka Maksimović, intervju

16.12.2017. u 22:41 • 0 KomentaraPrint#^

27.

Ali ako bi me neko uvredio na primer to ne bi dugo trajalo u mojoj duši. Zamislite jednu okruglu loptu, ako pritisnete prstom, dok prst stoji udubljeno je, sklonite prst lopta je opet okrugla. Tako i moja duša.

Oznake: Desanka Maksimović, intervju

16.12.2017. u 22:39 • 0 KomentaraPrint#^

26.

POSLE KIŠE

Nisi sam:
Pored tebe rastu travke i savijaju se.
Tri šiljata lista nešto čudno šume.
Skakavac je skočio sa busena na cvet.
Otkinut rep guštera je novi stanovnik:
Niko sem tebe ne zna da se umnožio svet.
Nisi sam.
Gaziš trulo lišće bosim nogama.
Pod petom si prelomio prut:
Jedna ptica prhnu preko tvoga ramena.
Prislonio si uho dole:
Ti bi sad da čuješ pesmu kamena.
Nisi sam.
Kome li se tvoje oči smeškaju?
Možda misliš da te ostavio um?
Opet gledaš crnu zemlju što se puši.
Nešto se dešava sad u tvojoj duši.
Možda ti već čuješ zlatni žitni šum?

Oznake: Stevan Raičković

16.12.2017. u 00:18 • 0 KomentaraPrint#^

25.

Mali ljudi, koje mi zovemo 'deca', imaju svoje velike bolove i druge patnje, koje posle kao mudri i odrasli ljudi zaboravljaju. Upravo, gube ih iz vida. A kad bismo mogli da se spustimo natrag u detinjstvo, kao u klupu osnovne škole iz koje smo davno izišli, mi bismo ih opet ugledali. Tamo dole, pod tim uglom, ti bolovi i te patnje žive i dalje i postoje kao svaka stvarnost.

Oznake: Ivo Andrić, deca

16.12.2017. u 00:05 • 0 KomentaraPrint#^

petak, 15.12.2017.

24.

I, kad shvatih te prepreke, postepeno se strah i gorčina preobraziše u sažaljenje i toleranciju; a zatim za godinu ili dve nestaše sažaljenje i tolerancija i stiže najveće olakšanje od svih, a to je sloboda da se misli o samim stvarima. Da li se meni, na primer, ta kuća dopada ili ne? Je li ta slika lepa ili nije? Je li to po mom mišljenju dobra knjiga ili loša? Zaista, legat moje tetke skinuo mi je koprenu sa neba, i, umesto velike i impozantne figure nekog gospodina koga mi je Milton predložio da večno obožavam, ukazao se pogled na otvoreno nebo.

Oznake: Virdžinija Vulf, Sopstvena soba

15.12.2017. u 11:13 • 0 KomentaraPrint#^

23.

Vjetar u novembarskoj noći


Sve su ključanice noćas vjetra pune,
crni glasovi vjetra sviraju iz tmine,
prošle još noći je budio pingvine
po santama u tmini sjeverne daljine,
a noćas staklima trese, na žicama svira i dira
po oknima južne oprane musline.

Ta je svirka vjetra jesenja, i platna
kestenjarska lepeću mokra, prljava, siva,
kao djevojka noćna
vjetar se iza oglasnog stupa skriva
i mlati cimere nad vratima ko klatna.

Sasvim je crno. Orgulje se vjetra ore
u granju, po žicama i na starom krovu.
Noćas vjetar trga jedra, jarbole i provu
lađa što se s tamnim talasima bore.

Oznake: Miroslav Krleža

15.12.2017. u 11:07 • 0 KomentaraPrint#^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

  prosinac, 2017  
P U S Č P S N
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

Prosinac 2017 (32)

Opis bloga

Blog neće biti vidljiv na listi blogova isključivo iz razloga da ne bi oduzimao prostor drugim blogerima.
Ažuriranje tokom čitanja knjiga, lagano i bez ikakvog forsiranja...
Uglavnom, književnost.

Linkovi

Loading




A
Ivo Andrić
B
C
Č
Ć
D

Đ
E
F
F. Skot Ficdžerald
Gistav Flober
G
H
I
J
K
Agata Kristi
Miroslav Krleža
L
Lj
M
Desanka Maksimović
N
Ameli Notomb
Nj
O
P
R
Stevan Raičković
S
Dž. D. Selindžer
Š
T
Mark Tven
U
V
Virdžinija Vulf
Z
Ž

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se