Minimum dodira

četvrtak, 14.07.2005.

Svi na njive..

Ja sam za to da se umesto vojnog roka uvede za sve "Seoski rok".
I muske i zenske..sve bih poslala godinu dana na njive.

Vojni rok..to je valjda sad vise nepotrebno. Ko ce jos da ratuje. Meni je uvek taj vojni rok ko da huskas ljude da ce biti rata. Dosta, nema vise rata, bar ne u mom kraju.

Znam da bi neki muski patili jer ne bi mogli posle ceo zivot da gnjave sa pricama iz vojske.

Al selo...pa zar se o tome ne bi moglo pricati? Zar njive ne pruzaju dozivljaje? Seno, miris rose, krave umilnih pogleda, branje voca...pa jos da se dozvole mesane "seoske kasarne"..gde ces vece miline.

Sest meseci na selu, na nekoj planini, tamo gde cuvas ovce. Il u Vojvodini, tamo se uvek nesto seje ili zanje.

Pa da nam ne dele vise momke na pesake, topdzije i ostale Ramboe, nego na nesto korisno. Garantujem da ce iste misice da dobiju na njivi ko i na poligonima.

Aj vi sto imate babe i dede na selima..jel da je dobro. Kao ucis nesto o tome kako da sejes zanjes, zalivas, plevis, muzes.

Ajde..huskajte malo te svoje vlade...nek se tu nesto malo promeni, evo ja prva na njivu. :)

- 16:00 - Komentari (6) - Isprintaj - #

srijeda, 13.07.2005.

Aaaa...

Moja dva sefa upravo razgovaraju o tome da li da mi daju jedan projekat, koji ce mi se racunati kao preddiplomski rad na faksu.

Aaaa...sva sam napeta.

Prednosti za mene bi bile:
radila bih posao koji volim, to mi se na faksu racuna i zaradjujem na svemu tome fine parice.

Varijanta da se preddiplomski radi u firmi je ovde (u Nemackoj) prilicno cesta. Sve sto treba da se uradi je:
Sesti i smisliti temu koja ce biti zanimljiva i firmi i katedri na faksu
Naci nekog u firmi ko ce da mi ponudi projekat
ubediti tog nekog da sam ja sjajna za taj projekat
onda otici na faks i naci profesora koji ce da osmisli to sve
ubediti profesora da sam ja sjajna za taj rad
i sve u svemu ubediti sve ljude oko sebe da je to sve tako super i sjajno i da ce svi profitirati od toga...

E..ja sam sad u drugom delu, a sefovi pricaju li pricaju...

Ma vole oni mene..
Jel sam zensko..
i sto sam pametna..
i vredna,
ko pcelica
...uf..

- 15:48 - Komentari (4) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 11.07.2005.

20 km/h

ona: stani...molim te..ovaj vetar me izludjuje, evo stvarno se trudim u guram i okrecem, ali ako ne prestane vozicu jos malo ovaj bicikl unazad.
on: Moras da se sagnes, tako je manji otpor prema vetru
ona: i umesto da me noge bole, mene ruke ubijaju. koja je to logika?
tu kod laktova...ko da kopam a ne vozim.
on: dodji da bubim da prodje...vidi, ne smes da drzis volan cvrsto, nego olabavi..

(Penju se uz naglu uzbrdicu, dobrih 30 stepeni nagore. On salta par brzina nanize, ona ubacuje u najmanju mogucu i mili sanimetar po milimentar na gore. Nege pred kraj joj se smraci pred ocima,srce kuca ko ludo..hvata se za grudi, grabi vazduh...)
on: i onda kad olabavis ruke, treba ti vise snage, ali manje ti stradaju laktovi. Ne..nemoj da stajes..moras da nastavis dalje da okreces pedale, makar i malo..
ona: cuti molim te, tesko mi je
on: hajde, hajde, sta stojis..vidi...moras da pokreces noge, da ti misici pumpaju krv u srce..
ona: prekini, crno...vazduh..
on: znas..tako je srcu lakse, tako ima manje posla...bitno je da podrzis krvotok, hajde, vozi dalje..
ona:hrmpffff....

(par kilometara dalje uz evropski kanal put se blago spusta, oblaci su se isprecili tako da moze da se dise i vozi i bicikli ko da sami okrecu..)
on: : hej...reci mi, kako ti je
ona: ma super..evo, ko da klizim niz put
on: : uf..dobro, bas sam se zabrinuo sto si tamo pre onako stala na sred puta
ona: Aha...tada si se zabrinuo
on: : Ma da...bas si stala odjednom, ko da ti nije dobro
ona: Hrmpf...ma dobro je..vozi

on: : Znas, mnogo mi znaci sto mogu ovakve stvari sa tobom da radim
ona: E super..ajde i meni je to nesto novo
on: : Bas si sjajna, evo, ko bi rekao da cemo mi da pravimo ovakve ture..juce sam se plasio da ces vec na 60. kilometru da stanes..
ona: ma nista nista..samo da se ja malo naviknem. Nego sad kad stignemo kuci, presvlacimo se, pijemo po jedan Radler, onda idemo na bazen i posle lencarenje..
on: : umf..ja..naravno..a ja mozda..
ona: Posle voznje bicikla nema nista bolje no plivanje, a onda me masiras..i onda gledamo neki film.ok?
on: : uf..af..ok

(posle tusiranja, nista od plivanja..sedimo zavaljeni u sobi, i pijemo Radler..miris lipe ulazi kroz prozor, ja citam zenski casopis..on proverava postu)
ona: e znas sta ti pise u horoskopu?
on: : oj..
ona: "U ljubavi nailazi kriza jer partner pokusava da vas ogranici..." Jel ja to tebe ogranicavam?
on: : A dobro sad..
ona: Reci mi..hocu da znam, ja ne zelim da te ogranicavam, nikako, bar ne svesno...reci, jel tako da te ne ogranicavam, ti si potpuno slobodan, ono sto sam te zvala onda kad si bio sa Milicom na veceri, to je jer sam se plasila da sama budem nocu u onoj kuci..ali...
on: : Ne..ne ogranicavas me, ne uvek..ponekad
ona: ??? kad, reci mi kad, hocu da znam..
on: : ok ok..necemo o tome..nego hocemo da pogledamo film?
ona: Napolje!

- 23:22 - Komentari (0) - Isprintaj - #

petak, 08.07.2005.

Povratak

...ovo je ko ono "Povratak otpisanih", sad cu ja posle godinu dana pauze kao nesto da pisem. Pola me je sveta zaboravilo (sto je manje bitno) a i ja sam sebe zaboravila...sat vremena mi je trebalo da se setim lozinke za ulazak na blog.

A to sa lozinkama, to me danas hoce. Nego..kako je to pocelo

Napisao mi je ljubljeni danas pesmu. Kuckam ja danas na poslu, radi kombinacija Alt+F4 izmedju Editora i B92.net, kad stigne mi pesma. Prava ljubavna. Zvanicno prvi put u zivotu, da i ja dobijem ljubavnu pesmu. Sa sve poljupcima, noci, mirisima, prsti...naslov "Moje cudoviste"..
tri put sam je procitala dok sam skapirala da je ljubavna. Ali dobro..to je manje bitno. Bitno je da mi je opet doslo da pisem dnevnik, blog, pisma samoj sebi..sta god

I setim se da sam prosle godine par meseci pisala u nekom Diary programu. I to sam se bas raspisala tada. Mora da je bilo zanimljivo tada, neko je nekog emotivno pomerao, nekome se nije spavalo nocima, malo se vise kafe popilo...nesto mora da se desavalo.

I sad, ti svi programi za dnevnike imaju lozinke. Kao ja cu nekog da pustim na moj racunar, pa ce on kao da mi cita dnevnik...ako mi niko ne cita blog, nece ni dnevnik..

i sad, ne mogu da se setim lozinke. Moje emocije, moje neprospavane noci, moja emotivna zajebavanja, sve to sad tamo u nekom .BLB fajlu stoji sakriveno od mene. I to mi je tehnologija...

E posto ne ide tamo, ja pisem ovde...pesmu necu napisati, iako ovaj moj nista ovo ne razume, necu da prepozna svoje stihove..a i niko od vas ih ne bi razumeo. Osim mozda Bridge..a i bas bi mogla da vidim sta je sa njom.

E da..i inace sam dobro. Nemam sta da se pozalim...guram

- 21:41 - Komentari (5) - Isprintaj - #

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se