<	listopad, 2004					>
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Minimum dodira

nedjelja, 24.10.2004.

Takva sam Zasto sad ovo? Nervozna sam, nemam apetita. Pocecu da jedem ko zmija...danima nista i onda jedne veceri oko dva ujutru, kilogram makarona sa sirom i paradajzom preko. Kugla u stomaku..pa dok potraje. Ne, nisam neko ko ume da se brine o sebi. Ne ovih dana. Sto sam starija sve manje mi se cini da cu biti mlada majka. Jedna od onih zgodnih, mladih maama za kojima se okrecete kad prodju sa kolicima u parku. Kilo makarona usred noci i beba...ne, to jos nije proslo. Slusam smoothjazz i pijem kafu. Svako ko slusa (smooth!!!)jazz u cetiri popodne, leskari i cita zensko pismo ima ozbiljnih problema sa emocijama. Tj. ima ih previse. A premalo osoba oko sebe na koje moze da ih prospe. Pa da neko jos reaguje na to, i vrati istom merom. Minam, sanjas. A kad to prodje... Nepogresivo znam da sam sad usred neke faze kojoj cu se cuditi za koji dan. Kad budem sa nekom prijateljicom sedela u kafeu, sa DVD kaminom na zidu i kuvanim vinom ispred sebe koje mirise na zacine. Vrtecu u ruci stapice vanile umacuci ih u vino i bicu totalno zenstvena i raspricana. I dok se budem topila i brckala u lepoti socijalnih kontakata bicu srecna sto je faza prosla. Osecacu se shvaceno, primeceno, NEusamljeno. Sta je zapravo rec suprotna od reci SAM? zaJedno.. Jaka kafa tesko pada na zeludac iako je razblazena mlekom. 2:1. Ne pomaze. Nista ne moze da zameni pomisao na dogovor za izlazak to vece. Kakav god. Samo jedan dogovor za nesto tamo posle osam navece promeni tok citavog dana. Onda sam motivisanija, znam da kad zavrsim sa opste korisnim stvarima prelazim na nesto korisno za mene druzenje. Znam da ne propustam dan, jer je za mene dan bez kontakta sa ljudima nista manje nego propusten. Iako sam procitala desetine knjiga koje su me poducavale kako covek mora biti uvek u stanju da se sam oseca sasvim potpun i ispunjen. Ja to ne mogu. Nisam takva. Ja sam drustvena osoba.

četvrtak, 21.10.2004.

Dobro jutro Jedan dobrocudan savet: Dva piva, koktel i pet tekila su sasvim dovoljni za jednu Sredu navece. I bar tri litre vode paralelno uz to... Da ne bi ujutru vrsili inventar preostalih ganglija. I vukli sa sobom dve lobanje. Pre no sto sam jutros (oko 11h) otvorila oci odlucila sam jednoglasno da uzimam slobodan dan. A sta bi drugo...za sta sam ja danas uopste korisna?Ili kome?

srijeda, 20.10.2004.

Zivot je tu da povuce Svet izgleda tako prosto, toplo i jednostavno. Dok ne zazvoni budilnik i moram da se dignem iz kreveta. Pa cak i tada je jednostavno. Proces je poznat, dizanje, tusiranje, kafa, paljenje racunara, radio i citanje dnevnih novina. E onda pocinje da se komplikuje. Ona cudna sila koja me koci da stignem na vreme pocinje da radi. Da li ici na posao? Ili na faks? Ili propustiti predavanje pa posle citati skripte? Ili otici do biblioteke i spremati neki od Ispita? Ili baciti sve te opste korisne Poslove i ostati u krevetu do podne planirajuci jedan totalno opusteni dan. Kozmetika, cajevi, knjige, drustvo, bla bla... Toliko o jednostavnosti. I o grizi savesti... Danas sam se odlucila da ipak ustanem. Tamo negde izmedju 10-11h kad me je los osecaj lenjosti ostro ujeo i totalno rasanio. Eto, ni da odlencarim ne mogu kako bih htela. Dosla sam na posao, prosla standardu proceduru paljenja kompijutera, citanja mailova i sipanja kafe. I sta sad? Sef nije tu, pa mi fali taj osnovni motiv. Naskiljeno gledam u monitor pokusavajuci da dam gas masineriji u glavi...cekam da upali. Guram...nesto mi je zavejalo mozdane vijuge, nisu prohodne. Kafa ne pomaze. Gorka je, lose ce leci na zeludac. Prazan. Bas bih mogla da se konacno pobrinem o sebi. Da skuvam nesto jestivo, ili uzmem koji vitamin. Ovakvim danima sebi ne bih poverila nikoga na cuvanje. Al od sebe se ne moze.

petak, 15.10.2004.

Mini}um dodira 0 0   0   ° 0 0 ° Veceras prolazim ispred zgrade Politike pored Doma Omladine. Noc je crna. Kao iz Bajaginih pesama, a ulice mokre. Na asfaltu se presijavaju ulicna svetla. Ima nekog saksofona u vazduhu.Seta..na nacin veikog grada. Beograd mi se uvija kroz nosnice, spusta kroz grlo i dok gutam knedlu secanja, steze mi grudi. Koza se blago najezi, mirise na bioskope, kioske i zimu. Zavara me sveze pecivo sa Trga, pekare rade, crvene neonske reklame...miris pogacica se rastapa na jeziku. Cipele krzaju plocnik i udaraju ritam zvuku nocne linije autobusa. Putnici ustaju na stanici i redjaju se pred vratima busa, unutra su mesta jos prazna. Talasaste drvene klupe na metalnim nogicama. Izlizani crveni automat za ponistavanje karata, polomljeno staklo kod vozaca. Klinci mirisu na alkohol i zurbu. Glasni su. Ja propustam bus, prelazim semafor i provlacim se izmedju Sata i Konja. Ispod konja promrzli student ceka neku Nju. Nervozno gleda na sat pa u pravcu haustora preko puta gde bi se rado sklonio od hladnoce. Roba u izlozima pod bolnickim svetlom izgleda ofucano. Ili preskupo...sve zavisi od datuma u mesecu. Ili tatinog radnog mesta. Ili toga da li imas tatu. Kisa sipi...fontane ne rade. Beoizlog je u polumraku. Prodavac kokica, (verovatno takodje student) cisti metalnu posudu u kojoj su se cele veceri gurale kokice...sklapa i zatvara svoju masinu. Katanac u bravu. Ustajem da naspem jos caja od jabuke, treba zatvoriti prozor zahladilo je, zvuk olovke koja pada na sto prekida tihi jazz Zastajem pre no sto zatvorim prozor gledajuci u noc u pravcu jugo-istoka. Uvek znam tacan pravac gledanja i secanja. Ledeni vazduh me opkoli i ucini da se stresem. Spustam kvaku na prozoru i uvlacim se u krevet. ...dve zaljuljane suze na obrazu se otkidaju i padaju na pokrivac.

srijeda, 13.10.2004.

Fickfreund Moja prijateljica iz doma ima Fickfreunda. Ako bas moram da prevodim to je kad se zenska i frajer udruze i medjusobno iskoriscavaju. Redovno. Sexualno. I kaze da se smirila. Ranije je menjala dosta, par njih preispitala u krevetu osnovno gradivo i onda kaze, nije joj se dalo da vise menja. Cesta razoracanja. I tako se "smirila" sa jednim. On je isto iz doma. A ja opet, dete sa sela..ne znam sta da mislim.

utorak, 12.10.2004.

Hormonski disbalans Pricam juce sa jednom zenskom koja zivi tu u domu a znamo se tek nekih dve nedelje. Uglavnom,ko i kod svih zenskih, krene prica od ljubavnih veza, preko familije ,"Pohvale" muskom rodu i neminovno stigosmo do pilula. Onih malih hormonskih za zastitu od trudnoce.(Pazi,za Zastitu!, ko da je beba nesto mnogo opasno pa moram da se stitim od nje..no, kud svi tu i..) Zenska koristi te neke svoje pilule od kad ima 16 godina( a sad ima jedno 10 vise) i to bez pauze, one mesecne. Sta to znaci, znace ove zenske sto citaju al za muske nisam sigurna pa da objasnim. Dakle, devojka uzima pilulu svaki dan, bez da jednom u mesecu napravi pauzu od nedelju dana. A efekat toga je da nema vise periode. Uopste. Nema PMS-a, nema promena raspolozenja, nema menzisa. Nema nista. Samo svaki dan isti hormonski nivo. Stalno. Osim ako joj dune pa napravi jednom godisnje izuzetak...al to retko. Jer nema potrebe. A zasto bi? Pa nismo mi u Afganistanu pa da su nam zene _primorane_ da redovno krvare. Mi sad mozemo da budemo oslobodjene tih muka, ko muskarci. To je korak napred, emancipacija...izbor je na nama Ja sam zbunjena.Nemam reci. A i konzervativna sam, zastarela brate...ja to tako ne mogu. Nisam probala ali ne znam... Meni da te pilule cackaju po raspolozenju i da me _stabilizuju_ ...hormonski balans..hmmm Ne znam Dodatak: Objasnjenje za njen nacin koriscenja je sledeci. Kaze..kad su se pravile tablete, a napravljene su ovde u Nemackoj, pravljene su sa ciljem da zene uopste vise nemaju menzis. E sad, posto je to konzervativnim zenama (na primer Ja) tesko objasniti, onda im je receno da prave pauze sa uzimanjem i da ipak imaju menzis. E sad, ove _naprednije_ zene su shvatile vremenom pravu svrhu pilula i pocele tako da ih koriste. Dakle, bez prekida. Uz pun blagoslov svoh ginekologa.

Ovo je vec bolesno Poslednjih dva meseca, pa do juce se moje radno i neradno vreme trosilo samo za tri stvari. Ucenje, posao i spavanje. Ne uvek tim redoslednom. A onda se juce dogodio taj Mnogo Bitni Polozeni ispit! I sad, kao posle svakog drugog Ispita nastupi velika Praznina. Jer fali mi, eto, priznajem fali mi da nesto Moram da radim 12 sati dnevno i da sam pod pritiskom. Papiri i skripte jos nisu skinuti sa stola. Treba obnoviti zalihu kafe i cokoladnih bananica. Treba se javiti ljudima i reci da jos postojim. Mozda se neko seti pa me vrati u normalan zivot nekim izlaskom na pivo ili na karte. Razmisljam o tome na sta da se sad bacim u slobodno vreme. Da upisem kurs sivenja? Ili krenem na ucenje spanskog. Cudno kako nekome moze da nedostaje ono za sta je do juce mislio da je najveci teret na svetu. I cudo kako nisam vise u stanju da se lepo, literarno izrazavam. A hajde, budi ti posle dva meseca automata i prelaznih funkcija. Fali mi to ucenje...opasna je to droga..i taman kad se skinem eto novog u decembru. Ajme..

Kifle i postenje Tu dole u domu, kod ulaza je na jednom stolu stajalo svakog jutra od 06h nekoliko korpi svezeg peciva. Kifle, perece, hlepcici sa sirom, kroasani sa cokoladom.. A pored njih metalna kutija sa rupicom na vrhu u koju se ubacuje novac. I cenovnik. Tako se citavo stanovnistvo mog doma naviklo da ujutru ne mora da trci do pekare ili vadi budjavi tost iz kese i podgreva u tosteru. Nego korpicu u ruke, spustis se par spratova, napunis korpicu, ubacis para koliko treba i op liftom gore. Divota. Razmazili su nas. Ovi sto su me posecivali nisu mogli da veruju da to tako funkcionise...e brate, ovo ti je Evropa. Kod nas to to niko ne bi placao, ma sta..ako i ubaci 2 ct. da ga ljudi vide da ubacuje. Ja sam uvek videla da ljudi ubacuju. A ko zna koliko bi ta kutija s lovom stajala u hodniku. E da...pazi, kutija s lovom, nikog u hodniku, 03h nocu...wuuups..nemaaaa Pre pola godine kad sam se jednog jutra spustila po moj obavezni kroasan sa cokoladom na stolu nije bilo ni peciva, ni kutije. Samo jedan papir. Zbog neplacanja pecivo vise nece biti dostavljano. Novcani minus : 1600eura. Eto...

ponedjeljak, 11.10.2004.

Bez veze Znam od pre neki dan tipa koji ima 25 godina i nikad nije imao vezu. Normalno izgleda, prijatan, treba da dobije svoju informaticku diplomu na prolece, stidljiv, da li sam rekla da je fin? Pokusavao je on,kaze. Jos od 15 godine. Prvo je pustio da stvari dodju same od sebe i da se "nesto desi". I nije se desilo. Kad je postao student poceo da se trudi. Udvarao se par njih. Tad je jos birao. Pisao pesme, stampao isecke iz ljubanih tekstova. Tako je nanizao prijateljicu za prijateljicom. Tolko ih ima da ne moze da ih prebroji. Sve na foru "Kako si ti fin, dobar, osecajan, hajde mi budi najbolji prijatelj!" Sad je doslo dotle da se udvara skoro svakoj. Kako je upozna prospe na nju svoje price o velikoj ljubavi i divnim odnosima. I onda naravno da ne ide. To onaj krug u koji kad jednom upadnes moze da ti bude samo gore. Nije samo on, znam ih jos par. Jednog od 30 godina, jednog od 26, jos jednog od 42... Eto...

ponedjeljak, 04.10.2004.

Za jednu malu tamo ;) Kao sto vec rekoh, i uporno ponavljam u skoro svakom svom tekstu, a to je...svaki covek nam ulazi u zivot da bi nas nesto naucio. Ili da bi nesto novo doneo. Da bi nas promenio? Ili da bi mi njemu dali nesto. A neki ljudi su izmedju ostalog i most do nekog drugog. Njih sretnes da bi te doveli do nekog sledeceg, tako to radi. Nekog ko ce jos vise da ti znaci. I da...to se onda sazna tek mesecima, godinama kasnije. Pogledajte svoja ranija prijateljstva...svaka osoba vam je obelezila neki deo zivota i sto dalje gledas u proslost sve ti je jasnije sta je neko radio tu. Tako je ona Mala Crna iz jednog od par tekstova nize ostavila u meni strah da cu biti odbacena iz grupe jer nemam Crne Lakovane Cipelice. Pre nekih 3 godine, pri mom dolasku u Nemacku, prisla sam na ulici jednoj devojci, Karo, i pocela da se druzim sa njom. Ucile smo zajedno, krecile moj novi stan, igrale riziko. Od nje sam prvi put naucila sta su Gelbe Seiten, da se Televizija placa, kako se otvara SparKonto. Rasprostrla mi je pred oci sve ono sto je Minam trebala da nauci kad je dosla ovde a nije bilo nikog drugog da pokaze. Moj dobri vodic. Moj ubica predrasuda. Prva devojka za koju sam se 90% vreme pitala, "Da li je lezba?Nije li lezba?". Onda je Karo dosla i rekla da menja faks, i nestala u roku od nedelju dana.Nema, nestala, isparila. Ne odgovara na poruke na sekretarici. Nema veze Karo. Znam zasto si bila tu kad je trebalo. Jovana i ja smo smo se maksimalno iskoriscavale. 24h dnevno.Ona je bila zaljubljena u decka iz mog odeljenja, a ja u jednog iz njenog, pa smo redovno razmenjivale informacije. I neka silna Takmicenja su nas zatvarala par sati dnevno u Kabinet Fizike. Majke su se druzile i pile kafu .Ocevi se nikad nisu setili da plate alimentaciju. Vozile smo se u guzvanom Beogradskom autobusu diskutujuci glasno o Magnetnim Poljima.A to je onda bilo mnogo zanimljivo, jeb*m mu *ater, sad vise ne mogu da se setim zasto, ali tada smo se smejale od Cukarice do Kalemegdana zbog toga.I onda je jedne srede prosla hodnikom skole pored mene bez reci.Kraj. Godinu dana kasnije sam preko nekih prijatelja od prijatelja saznala da je imala Dobar Razlog da se odvoji od mene.Oprosti Jovana. Zasto mi nisi rekla da te je to mucilo? Puno godina kasnije saznala sam da se promenila, mozda bas od one srede. Ne znam...al eto..zavrsilo se. Natasa me je naucila kako kultura i samostalnost misljenja hrane coveka. Maja je mije poklonila misli o meri u svemu, o pravom odstojanju prema ljudima. Igor je potvrdio da dobar covek ostaje dobar i da ga nista ne moze pokvariti. Jelena je pokazala da postoji kojim je na neki cudan nacin odredjeno kuda ce covek da ide i da ne treba sebe lagati da moze i drugacije.Mirko mi je pricao o tome kako si stvarno "kralj sveta tu negde s dvadeset i sest", a kad nije pricao pricale su nase duse. Branka, da...Branka..pokrenula je u meni reke a da nije ni znala. I necu dalje, nek teku. A onda su pre, posle njih dosli i prosli mnogi i svako, ali bas svako je urezivao u mene svoju poruku. A ima i jedna Ona, koja je konacno utakla pravi kabl u pravu rupu (tamo ti je nazad na kucistu ;) i posle sat vremena okretanja PTT broja,tri popijene NesCaffee, cetvrta na sporetu i drndanja po brzim linijama Srbije, ukacila se na net da mi napise Najbitnije Informacije na Svetu. A ta poruka ce biti jos jedna ciglica koju cu ja pazljivo da ugradim u nasu zgradu prijateljstva.Isto onako kako ona mene ugradjuje u svoju svakodnevnicu i mrezu prijatelja. Da, Ona cini da se osecam sigurnije u svom koracanju kroz zivot, i daje mi jedan kamen vise na koji su stati da se odmorim.I vise se ni ne pitam, sta mi je donela a sta sam ja njoj dala. Jer pustam da se desava, i zelim da se i dalje desava. I da znas sreco, ti si jedna od tacaka orjentacije na mapi mog zivota. Ne mrdaj odatle!