Mini}um dodira 0 0 0 ° 0 0 °
Veceras prolazim ispred zgrade Politike pored Doma Omladine. Noc je crna. Kao iz Bajaginih pesama, a ulice mokre. Na asfaltu se presijavaju ulicna svetla. Ima nekog saksofona u vazduhu.Seta..na nacin veikog grada.
Beograd mi se uvija kroz nosnice, spusta kroz grlo i dok gutam knedlu secanja, steze mi grudi. Koza se blago najezi, mirise na bioskope, kioske i zimu.
Zavara me sveze pecivo sa Trga, pekare rade, crvene neonske reklame...miris pogacica se rastapa na jeziku. Cipele krzaju plocnik i udaraju ritam zvuku nocne linije autobusa. Putnici ustaju na stanici i redjaju se pred vratima busa, unutra su mesta jos prazna. Talasaste drvene klupe na metalnim nogicama. Izlizani crveni automat za ponistavanje karata, polomljeno staklo kod vozaca. Klinci mirisu na alkohol i zurbu. Glasni su.
Ja propustam bus, prelazim semafor i provlacim se izmedju Sata i Konja. Ispod konja promrzli student ceka neku Nju. Nervozno gleda na sat pa u pravcu haustora preko puta gde bi se rado sklonio od hladnoce.
Roba u izlozima pod bolnickim svetlom izgleda ofucano. Ili preskupo...sve zavisi od datuma u mesecu. Ili tatinog radnog mesta. Ili toga da li imas tatu.
Kisa sipi...fontane ne rade. Beoizlog je u polumraku. Prodavac kokica, (verovatno takodje student) cisti metalnu posudu u kojoj su se cele veceri gurale kokice...sklapa i zatvara svoju masinu. Katanac u bravu.
Ustajem da naspem jos caja od jabuke, treba zatvoriti prozor zahladilo je, zvuk olovke koja pada na sto prekida tihi jazz
Zastajem pre no sto zatvorim prozor gledajuci u noc u pravcu jugo-istoka. Uvek znam tacan pravac gledanja i secanja. Ledeni vazduh me opkoli i ucini da se stresem. Spustam kvaku na prozoru i uvlacim se u krevet.
...dve zaljuljane suze na obrazu se otkidaju i padaju na pokrivac.
|