Za jednu malu tamo ;)
Kao sto vec rekoh, i uporno ponavljam u skoro svakom svom tekstu, a to je...svaki covek nam ulazi u zivot da bi nas nesto naucio. Ili da bi nesto novo doneo. Da bi nas promenio? Ili da bi mi njemu dali nesto. A neki ljudi su izmedju ostalog i most do nekog drugog. Njih sretnes da bi te doveli do nekog sledeceg, tako to radi.
Nekog ko ce jos vise da ti znaci. I da...to se onda sazna tek mesecima, godinama kasnije. Pogledajte svoja ranija prijateljstva...svaka osoba vam je obelezila neki deo zivota i sto dalje gledas u proslost sve ti je jasnije sta je neko radio tu. Tako je ona Mala Crna iz jednog od par tekstova nize ostavila u meni strah da cu biti odbacena iz grupe jer nemam Crne Lakovane Cipelice.
Pre nekih 3 godine, pri mom dolasku u Nemacku, prisla sam na ulici jednoj devojci, Karo, i pocela da se druzim sa njom. Ucile smo zajedno, krecile moj novi stan, igrale riziko. Od nje sam prvi put naucila sta su Gelbe Seiten, da se Televizija placa, kako se otvara SparKonto. Rasprostrla mi je pred oci sve ono sto je Minam trebala da nauci kad je dosla ovde a nije bilo nikog drugog da pokaze. Moj dobri vodic. Moj ubica predrasuda. Prva devojka za koju sam se 90% vreme pitala, "Da li je lezba?Nije li lezba?". Onda je Karo dosla i rekla da menja faks, i nestala u roku od nedelju dana.Nema, nestala, isparila. Ne odgovara na poruke na sekretarici. Nema veze Karo. Znam zasto si bila tu kad je trebalo.
Jovana i ja smo smo se maksimalno iskoriscavale. 24h dnevno.Ona je bila zaljubljena u decka iz mog odeljenja, a ja u jednog iz njenog, pa smo redovno razmenjivale informacije. I neka silna Takmicenja su nas zatvarala par sati dnevno u Kabinet Fizike. Majke su se druzile i pile kafu .Ocevi se nikad nisu setili da plate alimentaciju. Vozile smo se u guzvanom Beogradskom autobusu diskutujuci glasno o Magnetnim Poljima.A to je onda bilo mnogo zanimljivo, jeb*m mu *ater, sad vise ne mogu da se setim zasto, ali tada smo se smejale od Cukarice do Kalemegdana zbog toga.I onda je jedne srede prosla hodnikom skole pored mene bez reci.Kraj.
Godinu dana kasnije sam preko nekih prijatelja od prijatelja saznala da je imala Dobar Razlog da se odvoji od mene.Oprosti Jovana. Zasto mi nisi rekla da te je to mucilo? Puno godina kasnije saznala sam da se promenila, mozda bas od one srede. Ne znam...al eto..zavrsilo se.
Natasa me je naucila kako kultura i samostalnost misljenja hrane coveka. Maja je mije poklonila misli o meri u svemu, o pravom odstojanju prema ljudima. Igor je potvrdio da dobar covek ostaje dobar i da ga nista ne moze pokvariti. Jelena je pokazala da postoji kojim je na neki cudan nacin odredjeno kuda ce covek da ide i da ne treba sebe lagati da moze i drugacije.Mirko mi je pricao o tome kako si stvarno "kralj sveta tu negde s dvadeset i sest", a kad nije pricao pricale su nase duse. Branka, da...Branka..pokrenula je u meni reke a da nije ni znala. I necu dalje, nek teku.
A onda su pre, posle njih dosli i prosli mnogi i svako, ali bas svako je urezivao u mene svoju poruku.
A ima i jedna Ona, koja je konacno utakla pravi kabl u pravu rupu (tamo ti je nazad na kucistu ;) i posle sat vremena okretanja PTT broja,tri popijene NesCaffee, cetvrta na sporetu i drndanja po brzim linijama Srbije, ukacila se na net da mi napise Najbitnije Informacije na Svetu. A ta poruka ce biti jos jedna ciglica koju cu ja pazljivo da ugradim u nasu zgradu prijateljstva.Isto onako kako ona mene ugradjuje u svoju svakodnevnicu i mrezu prijatelja.
Da, Ona cini da se osecam sigurnije u svom koracanju kroz zivot, i daje mi jedan kamen vise na koji su stati da se odmorim.I vise se ni ne pitam, sta mi je donela a sta sam ja njoj dala. Jer pustam da se desava, i zelim da se i dalje desava.
I da znas sreco, ti si jedna od tacaka orjentacije na mapi mog zivota.
Ne mrdaj odatle!
|