Hoces da me poslusas?
Hocu da naucim to zbog cega sam te upoznala. Daj mi znanje zbog kog si usao u moj zivot. Ljudi se zato srecu, zar ne?
Ili mi objasni zasto si tu...hajde, reci, imam prava da znam. Jer ja bih za tebe sve ucinila.
Ja imam potrebu da za tebe sve ucinim. Da osetis da sam tu, da te u mislima podrzavam i postavljam se pod tebe kao zid na koji mozes da se oslonis. Sirim svoje tople misli oko tebe i grlim te njima. Dim mojih dobrih zelja neka ti osveti telo snagom. Jer ja zelim da budes siguran da sam tu.
Reci mi da li je to tako dobro? Da li ti to osecas?
Trazis od mene da napravim tezak emotivni proracun i dam ti gotov rezultat na poklon. Pazljivo upakovan u srebrnu hartiju. Da ti ga predam na ruke i gledam kako odmotavas tu brojku.Brojku koja treba da odredi idealno rastojanje medju nama.
Broj kilometara puta i stanica. Broj dana koliko se ne trebamo videti. Broj ljudi koje o kojim ne treba da ti pricam. Duzinu niza dogadjaja kojih cu se samo ja secati.
Kako da ti izmadjijam pravo rastojanje izmedju nas? Ono na kojem ce se svako od nas osetiti dobro i ususkano. Kad bacim pogled ka tebi, svaki metar medju nama mi deluje suvisno. Iscupala bih ih sve hodajuci ka tebi, pobacala po putu pored, neka trunu.
Jer ja hocu da ti pridjem, veoma blizu. Da mogu da pruzim ruku ispred sebe i dodrinem te.
A sad...pruzam dlanove a kroz prste mi klizi crni mrak. Zatvaram prozor, hladno je. Palim svecice po sobi. Bacaju jezicke svetla po sobi. Navlacim onaj crveni ogrtac i stresam se od zime.
Brojim u mislima svetiljke kraj puta koje promicu pored tvog prozora. Ti dolazis...
|