Malo promene
Danas sam upoznala svoju buducu cimerku. Da Cimerku, sa kojom cu bar sledecih godinu dana deliti Stan.
Dosla je da vidi sobu, grad, mene ... Useljava se sledece nedelje. I eto, u roku od par sati ulete mi nova osoba u zivot sa velikim potencijalom da ostavi trag u njemu. Ili bar secanja. A hajde probajte da se ne secate nekog s kim pijete kafu svaki dan i sudarate se na vratima kupatila. Ili se prekrstite kad vidite da je rucak u serpi po sedmi put ove nedelje crvene boje i sa ukusom paradajza.
Ne mogu da ne misli o tome kako mi ljudi ulaze u zivot. I izlaze. A onda nestaju. A na njihovo mesto dolaze novi, i tako stalno. Jos kad sam se uselila ovde, jedan od Prolaznika mi je rekao kako su prijatelji "Potrosna roba". Ulozis u njih vreme, misli i trosis ih, i onda za par meseci ili godinu dana oni ti jave da su dobili Sjano Mesto za Praksu u nekoj Kini ili Spaniji i zovu te na oprostajnu zurku. To boli...
Uglavnom, ovaj put nije rastanak, vec sastanak u pitanju. Nova cimerka je ko novi brak. Udje ti u kucu, napravi haos, unese svoj miris i ti je i dalje volis.
Ne znam za nju, ali ja sam je posle prvih dva minuta razgovora zavolela. Zapravo, ja nju vec nekako poznajem. Samo sto je promenila mesto boravka, jezik i poreklo od kad sam je poslednji put videla. A da je ja pozovem i vidim da li je kod kuce ili sta? Uglavnom, ta devojka koju ja znam, i ova koju sam danas upoznala prilicno lice. I likom a i pricom. Nekako mi uzdisu na isti nacin, onako setno i blago uplaseno sa pogledom u daljinu...sta je?..da, ja primecujem takve stvari. Ti ne?
Njoj je lakse jer je konacno videla gde ce se seliti sledece nedelje. A meni je lakse jer vidim ko se doseljava. I jos u citavoj toj prici igram moju omiljenu ulogu iskusne studentkinje koja novim mladim narastajima objasnjava gde je menza, kako se pravi raspored casova, gde se kupuju markice za ves. Ponosno sam joj pokazala znamenitosti naseg doma, nadaleko poznate.
U znamenitosti spadaju Bar, Lift, praonica za ves i domar. I o tome bi moglo satima da se prica...ali ko To (zivot u studentskom domu) nije proziveo ne moze da zna zasto studenti ponosno pokazuju svoj dom. Mozda zato sto zive u njemu godinama a on se jos stoji iznad zemlje..da, izmedju ostalog.
Dakle u Stan sledece nedelje zvanicno ulazi Studentkinja Kineskog, masala, nek nam je sa srecom. Kroz ovu kucu (uf..sto to dobro zvuci, mada je u pitanju sprckanih 32qm) je prosao i Japanski i Arapski (i njegovi dijalekti) i Srpski (koj vala ne izlazi skoro)...sad nam samo fale Kinezi. Vec vidim iscrtane cudne znake po tapetama, male kineske figurice po prozorima i miris kineske hrane. Jao da..sad sam se setila..pa nama sledi u ujedinjavanje kuhinja. Nasu kuhinju zovem "United kuhinje of the world"! Da, bas tako.
Prvo sam ja pre cetiri godine popunila regale sa Vegetom, Alevom paprikom, Persunom, Hajduckom travicom, Majcinom dusicom, lipom. Onda je dosla moja arapkinja i u orman ubacila neverovatnu kolicinu crvenkastih i zutih zacina u prahu. Teglice pune arapske kafe, ratluka, lovorovog lista, karija. I neke arapske lipe, majcine dusice i ostalu belu magiju. Onda je ona otisla i dosla njena rodjaka vukuci za sobom normalno kesice pune suvih maslina, zelenih praskova, praha za sok...
Hmmm...sta donose Nemci kad ti se usele u kuhinju? Vidim ja da sledi jedno popodne kad ce sve iz ormana da leti napolje i onda da se sortira. Po kontinetima recimo...prahovi iz azije, afrike, sa Cukarice...ili po bojama. Zelene stvari na prvu policu, zuti prahovi na drugu...Mozemo lepo da podelimo i na stvari za koje znamo kako se zovu i cemu sluze i ostalo. Samo sto onda ostalo zavrsi u djubretu...A sta bi ti radio/la sa pola kile sitno mlevenog zelenog praha koji mirise na brasno sa velikom verovatnocom da potice negde iz Sahare recimo?
Uglavnom, svidja mi se kombinacija stanara za sobu 506 koju je napravila tamo neka pametna teta u centrali. Stvarno mi se svidja...
|