Minimum dodira

četvrtak, 15.07.2004.

Malo prenosa informacija

Ucim vec danima za ispit u subotu. Da, ja sam jedna od studenata koji imaju subotom ispite a nedelju provode sedeci u racunarskom centru i programirajuci domace zadatke. I nisam jedina. To tesi.

Ako ste ikad proveli dane klikcuci naizmenicno na Debug, Run, Stop i Step over, onda znate koliko je tesko nakon toga se izraziti poeticno.
Mogu da vam pricam o objektima i mustrama, ali necu.
Zelim samo da ova dva dana prodju sto pre, da dam taj ispit u subotu i onda da bezim na jug.
Ovo ucenje podrazumeva veoma malo pricanja, a ispit je usmeni, te se plasim da ne zaboravim da pricam dotle..
Ali diploma je diploma..i ja je hocu. I dobicu je!
Svi koji sad isto ucite, imate moju veliku podrsku!Nismo ni prvi ni poslednji, zar ne?
- 21:10 - Komentari (15) - Isprintaj - #

srijeda, 14.07.2004.

Sky in my room

Evo me!Opet sam medju zivima. I to ne da sam ziva nego sam i oko sebe digla par ljudi iz mrtvih. Gde ja prodjem tu trava raste...

Lezim nesto juce u krevetu, teram se da zaspim al ne ide, opet me stigli oni moji bolovi, noge, ruke, krv se stisla, stomak ubija.
I mislim se...cekaj, stani, pa zar nismo mi ljudi jedina rasa na ovom svetu koja moze sama sebe da leci. Jesmo, sto da nismo.
Pa to..to mene zanima..sad ces, reko, lutko, sama sebe da izlecis. Ajde lepo, namesti se udobno i ubi taj bol.

Smirim se ja tako, zazmurim, i krenem u potragu za bolom. Trazim ga po telu...iako ga svuda osecam, trazim mu izvor. Lov na bol..kuka i motika se digla. Osetimo se on i ja..oseti on da ja njega jurim, pa se prikriva. Sakrije se u grudima, a to je kod mene inace nepregledno velika dzungla..sta se tu sakrije, tesko se nadje. Al nece taj meni pobeci...krenem ja u precesljavanje dzungle.

Iskacu pred mene leopardi, medvedi..sestoglave zmije..al ja samo dignem ruku u psssss....sve se smiri. No za to vreme...moj bol stigne da pobegne..da se skrije. Zavara me kratkim probadanjima u rukama...al dok stignem na mesto dogadjaja...prestane. Mislim se ja..videces ti ko tebe juri. Meni jos ni jedan bol nije pobegao, a mnogi su i mene stigli. No, to je druga prica.

Kad bi moj bol bio zivotinja imao bi telo medveda, rep zmije..onako ostar, dugacak i tanak rep. Sa skorpijinim zavrsetcima koji se ubadaju u telo i ubrizgavaju otrov. A glava..uf, tu mi tesko pada da nesto zamislim. Glava bi bila ljudska...da...ljudska. I puno bi pricala.

"Plasim se toliko ljudske reci, sve se tako jasno izgovara" Naidoo

Nasla sam svoj bol...nedge u predelu donjeg stomaka. Nije bio ni zivotnja, ni brbljavo stvorenje...ne, to je bila sklupcana kuglica, koja je lebdela u mom stomaku. Velika nekih 2-3 cm, metalna, puna, teska i plava, sa zivotnim zracima koji izlecu iz nje kao munje i prolecu telom dok im se pocetna snaga ne istrosi.

Kugla je vibrirala i slabo se pomerala...pridjoh joj lagano, na prstima, u strahu da me ne primeti, i da ne poleti nekuda. Pruzih svoju ruku..lagano, i kad mi je dlan bio iznad nje, brzim pokretom je zglarabih, izvukoh iz tela. Kako se nasla van tela pretvorila se u nebroj sitnih cestica prasine..i izgubila se u vazduhu.

O da..ja sam pobedila svoj bol.
I jos jednom se izlecila...
- 12:00 - Komentari (3) - Isprintaj - #

utorak, 13.07.2004.

Za Dritu

Drug Drito kaze:

Onda ja pozivam blogersku zajednicu koja se na ovo jebeno nasmijala da me metne na svoje popise i to tak da me se jebeno vidi.

Evo me druze..javljam se na duznost.
Moju podrsku imas. A sigurno nisam jedina...ma ni jedna od sto, tu se vec radi o hiljadama.
E da..i bas da vidim sta ce biti sa tim cirkusom...

Evo..da se vidis:
DRITOV BLOG
- 23:15 - Komentari (0) - Isprintaj - #

petak, 09.07.2004.

Hajde lutko..bice sve u redu

Kako sam se samo borila, i ostala ziva.Ko nikad pre.

Naoko pitoma, zelela sam da me prodje i zaobidje.
A da me je obislo...ma kakvi.To sam samo mogla da si pozeli...ali ne.
Rekoh " Pucaj! "
Pucalo je pravo gde ne treba.

Ostala sam tresuci se sa rupom u grudima i slabim kolenima...pogled mi se zamutio, htedoh da nestanem. Led mi je pucao pod nogama, ali nikako da puknem, nikako da propadnem...moram da stojim na njemu. A on sve vreme puca. I nema levo ni desno, i nema ishoda vec traje, traje..

Htedoh se samo rastvorim u vazduhu u milione sitnih srebrnih pahuljica. Da deo njih oduva vetar preko zelenog jezera, a ostale da spere letnja kisa. O da...htela sam da nestanem. Da neko konacno pomeri reflektor koji mi pilji u lice...prejako je svetlo. Ali nema ko, a ja ne mogu da se pomerim sa tog svetla. Ni koraka da napravim, kamenje u nogama.

Volela bih da sam mogla da se pobrinem za sebe, da se udvojim te sebe zagrlim, pomilujem po kosi i kazem.."Hajde lutko, dizi se...bice ok."


Ali ima dana kad nam niko i nista ne moze pomoci. Ko kad pises dnevnik godinama, i onda ti slucajno upadne u vatru...i sta onda? Onda ne mozes nista..samo ga gledas kako se papir pretvara u crno, crno se savija i raspada u prah...jednostavno se raspadne..i tu ne mozes bas nista.

I ne mozemo da verujemo da nam nema pomoci. Da nema nikog ko stoji iza i cuva ledja. Nema nikog ispred kome bi pruzili ruke. Sama, na visokom stubu, a vezana lancima oko tela, tako da ne mogu da skocim, ne mogu da pobegnem. Moram stajati tu...iako mi je hladno. I boli me...i ne zelim vise. Iako sam tako prokleto sama.

Nisam dala da se vidi kamen u zeludcu, a oci su se samo malo sjajile.
Bila sam hrabra. I pustila da to novo i jako predje preko mene. I pregazi me.
Posle se samo jos secam kako su mi neki poznati ljudi stavili neki tanjir sa nekom salatom pod nos i rekli jedi. Moras. A kad pojedes, idemo. Treba ti sna. O da...treba mi snova. Sirokih, sjajnih livada i puno puno reka. I sume koje mirisu, i neki beli veo koji me pokriva dok kvasim kozu na svezoj rosi...snova mi treba.

I odneli su me u krevet, i pokrili me...i samo sam sklopila oci.

Ne, nisam lepo sanjala..

i da..jos uvek me boli.
- 18:30 - Komentari (3) - Isprintaj - #

četvrtak, 08.07.2004.

Evo me..

Ima li nesto novo?Ima..a kako ne bi bilo. Ali necemo o tome.
Previse je privatno, intimno. Nije ni za dnevnik a kamoli za blog.
Menjam se.
Ljustim ovu kozu sa sebe i ko zmija se ponovo izvlacim nova i drugacija. Haos period, aktivan, pun necega...uznemiravajuceg. Menjaju mi se osnovne postavke, svetlo mi pada iz novih uglova..
Ali necu o tome...a ako bi o necem drugom, lagala bih.

Ali tu sam. Postojim, nisam vazduh, nisam nestala, nije se spustio svemirski brod (sa Dritovog bloga) i odneo me na svoju planetu na istrazivanje...iako to cesto pozelim.
Da menjam se...vraticu se.

naravno, ja na slici:)
- 13:40 - Komentari (2) - Isprintaj - #

petak, 02.07.2004.

Fest, fest, fest...

ja sam na slici

Evo javljam se redje,
to bi trebalo da znaci da mi je zivot fantasticno ispunjen da ne stizem da trazim zamenu za real life na netu. I jeste tako. Ne verujem ni sama, ali u mom se zivotu svasta desava. Dosla tako neka aktivna faza.
Sad je period Letnjih Festova studentskih domova u Erlangenu. A za onog ko zna da je Erlangen studentski grad sa hiljadama studenta, pretpostavice da upravo prolazim kroz veoma naporan period.

Dakle, prosle nedelje je bio fest u Rommelu (dom, dve ulice o mene), pa onda redovna zurka u Alexu (internacionalni dom). Sinoc, u sredu, je bio Fest u mom domu tako da sam do kreveta dosla negde danas prepodne.Jos pre dva dana je pocela galama oko doma zbog dizanja satora, postavljanja klupa. Fora je bilo kad je stigao kamion sa toaletima, i onda se trazili dobrovoljci da skidaju toalete sa kamiona. Mos misliti kako je to brzo islo.
Fest ko fest..pocne rostiljem, pivom, pivom, radlerom, pivom, a onda je vec pola dvanaest i mrak je, i pola grada je tu u podrumu doma,i srecna sam sto imam sobu i mogu da odem u svoj toalet a ne da cekam u redu od dvaest ljudi pred poljskim WC-om...blagosloveni domovi.
Tako negde oko 12h postane zanimljivije. Primecujem da od festa do festa znam vise ljudi. Uskoro ce citav provod da mi se svede na to da probam da predjem s jednog kraja dogadjaja na drugi, i da pri tome pozdravim sve koje zna..al neka valja se. To je i cilj, zar ne?

Uglavnom..plesalo se do pet..koliko se ja secam. A latino momci znaju da plesu jebeno sexy kad se malo napiju...ma i pre toga..al onda se vise namecu.

Jedino se smrznem kad vidim one visoke,severne, dugokose plavuse, utegnute u majcice...brrrr...konkurencija brale..raste iz dana u dan..uf..da su mi makaze :D

Uglavnom, sutra se nastavlja prica. Idemo na sledecu zabavu. Meni je ponestalo ideja za oblacenje, al racunam, leto je, nacice se neka krpica...glavno da upija znoj..to mi je juce bilo najbitnije..

I kvantni matematicar me nije zaobisao...ovog puta je uspeo da se priblizi cak na metar od mene, da mi strelja sa tri pogleda, i kaze jedno zdravo. I to kad nisam pazila...al nemos ni celo vreme menjati poziciju..nek se on skloni, necu ja!

Na dane kad nema festova rade se rostilji i filmske veceri...rehabilitacija cista. Prociscavanje krvi pomocu sokica od jabuke..optimisticno.

Danas sam se pojavila na predavanju u 9, iz inata. Da dokazem sebi da mogu da legnem u pet, ustanem u 8, operem sve zaprljane case od jucerasnje tekile, polijem hladan tus po sebi i probudim sve koji su naivno zaglavili u mojoj sobi, nakon sto su zakljucili da je drugi kraj grada malo daleko za setnju kad imas ca.5 promila u krvi...jutros sam im udarila alarm za budjenje..."Kafa narodeeee!!!"..."Ko rano rani sve srece grabi!"...diste se lencine...tri sata spavanja, sve ostalo je cisto lenstvovanje!!!

nadam se da me jos vole:D

Uglavnom...ni to nece dugo. Jos da se "odradi" ova nedelja, i onda se zavrsava semestar pa se pakujemo i svako u svoj kraj sveta. Ja radim turu po evropi..juznoj, buducoj :D

Zavidim A.Jutros je seo u svoj avion za kanadu, u nameri da napravi biciklisticku turu u trajanju od mesec dana.Pomogla sam mu pri pakovanju.Sve je stalo u jedan ranac. Bas mu zavidim...A...seti se mene na svom putesestviju!

B. je rezervisala krstarenje po severnom sredozemlju...eto..neko se rodi sa srebrnom kasikom u ustima.

Ja kupujem jos malo moju Bus kartu za jug...cekajte me!
- 00:50 - Komentari (2) - Isprintaj - #

četvrtak, 01.07.2004.

XIII beogradska gimnazija!

Hej!
Pade mi nesto na pamet.
Pokusavam da se setim svih likova iz svog odeljenja iz gimnazije.
I posle dobrih pola sata napornog prisecanja i surfovanja po googlu, sastavila sam listu od ca.18 ljudi.I to 15 sa imenom i tri bezimena...da me ubijes ne mogu da se setim kako su se zvali. Nikog zivog sem mene na googlu nema.
A bilo nas je 42.

I to ne tako davno, 2000 smo maturirali.
Mozda su neki od vas vec pozavrsavali faks. Jel se neko pozenio, poudavo? Imali vec klinaca?

Pa eto...ako je neko od vas isao u 13.beogradsku gimnaziju, i ima kompijuter, i cita ovaj blog...dajte ljudi javite se. Ili ako znate nekog od njih.Ja sam ih skoro zaboravila. A bilo bi zgodno napraviti jednu listu sa imenima, adresama i sl. Cisto u slucaju da nekome padne na pamet da posle 20 godina napravi neku godisnjicu mature..meni recimo to cesto pada na pamet. Nije da sam vas nesto volela, niti vi mene, al jebiga, bas bih vas rado sve videla.
Eto..Imate moju adresu na ovoj strani.

Evo proradio je mozak i napravio malu listu.Dakle, sad se igramo igre, Nadji se na listi: (Nema prezimena, postujem privatnost)

Marija Natasa N.
Jovana Maja N.
Sanja Dusan
Uros Nemanja J.
Andrej Ivana
Danilo Radmila
Igor
Ivan G.
Danica
Katarina
Ivan B.

Eto..tu negde presusi moje secanje, znam jos par likova ali bez imena.Javite se!
evo je jos jednom sijazlen@hawo.stw.uni-erlangen.de.
- 16:24 - Komentari (8) - Isprintaj - #