Posljednji tragovi izgubljene mladosti

15.09.2006., petak

Propast...

Oi...put u propast sve mi je bliže...nesreća za nesrećom sada se niže....više ništa ne postoji što me diže!! Nesreći mojoj pustoj kraja opet nema...opet ja sam depresija i najgore se tek sprema...ubrzo ću novim nevoljama biti glavna tema!! Zabava ne postoji...ljubav se krije...nadamnom nitko ne plaće niti itko bdije...moja trulost po svijetu samo patnju sije! Ja sam opet jadna i zatvorena u kutku duše koja još je živa...to što sam autodestruktivan sama sam si kriva...da sam na putu prema paklu, istina je siva! I tako mogu pisati u beskaraj još ja...nemoj čitat ovo da te ne bi nevolja uhvatila...nikad nemoj biti ono što sam ja bila...samo crnim dušama moja pojava je mila....
Gotovo je, gotovo, pjevaju sad ptice...gotovo je, gotovo ,bolna istina sad niče...nestalo je, nestalo, sve usred kiše....zato znajte ljudi da loše mi se piše.....tko će biti ovdje da suzu mi obriše...nemogu da trpim, ne, nikako više.............................KRAJ!!!!

<< Arhiva >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se