lipota zore

četvrtak, 31.01.2008.

nema naslova

jebo pušenje. cigara. ostavit ću se toga, ja mi kažen!!!!! i nisan potaknuta ovon nekon najavon novoga zakona i uopće mi se ne da niti razmišljat o tome zakonu. počelo mi je smrdit tako da mi smeta. smrdilo je, naravski, uvik, ali sad smrdi da je to mirakul. ugasin cigaru pa onda gledan u pepeljaru i mislin se a smrada majko moja. počešen se desnon rukon po nosu i mislin se a smrada majko moja, smrada iz moje desne ruke. pomirišen robu i mislin se a smrada majko moja mila. smrada iz moje robe. ja oću da moja roba miriše na lavandu, a ne da smrdi ovako. jebo pušenje. to je legalizirana droga. jebem ti sve! čitala san neki dan kod broda u boci nešto u stilu kako ljudi pišu ono šta in se događa i kako je normalno napisat da si ima proliv ili da ga imaš, to mi je bilo smišno. ovo je neki moj proliv. mada neman proliv i ne želin ga imat. događa mi se da san cili tjedan u nekin obavezama, stalno trčen negdi. nešto mi godi jako jako jako,a nešto manje, a nešto uopće. posljedica je da se sad osjećan ka da san polupijana i nije me briga šta ću izgovorit. jedva jedvice držin oči otvorene, ali sad za uru vrimena, unutar koje se moran okupat, opet trčen negdi pa onda opet u 17 pa onda opet u 20:30. nisu to kafe, nešto su pive, a nešto su poslovne obaveze.
iman prijatelja s kojin se povremeno viđan i puno mi je lipo s njin. organizirat ću se u subotu nekako dobro, napravit ću vraški plan pa ću u nedilju, ako ne bude padat kiša, lipo digod zapičit u planinu. po mogućnosti na imber ili tamo negdi. jedva to čekan.
izopijali smo se tri puta radi našega pajde iz prošloga posta. ismijali smo se i isplakali na njegov račun. a bit će toga još, ja to znan, bit će toga zauvik. volimo ga puno. u nekakvon san blues raspoloženju, sritnon, onon dobron bluesu. u petak je otprilike ovako na obojenoj, tila bi ih čut. oće li neko ić? priton ne kažen da bi ja išla s tin nekin :-)
vidit ćeš kad mi se dogodi da se afanan u postelju sutra u devet uri.
moran se sutra umaškarat jer su mi u vrtiću maškare. i moran bit puna energije. ako vidite koju maškaru s hrpon dice kako se šeće, to san ja. pozdravite me, namignite mi i nasmiješite se. ja ću pripoznat da je to za mene.
mali princ je najbolja knjiga na svitu za podignut raspoloženje, spada ka u dičju književnost, ali je definitivno za od 4 do 444.
slušan ove vedranove velikane na ka-elu. smišni su. tako mi je jedan mali objasnija da će on dobit momka za dva tjedna. tila san se raspitat o kvalitetama pa ako mi se svidi zamolit ga da nabavi i meni jednoga :-) zapravo se radilo o tome da moraju kupit četri kalendara (prema njegovin ričima) dok on ne dobije bracu ili seku, ni sam još ne zna šta će bit. pretpostavljan da moraju otkidat četri lista s kalendara i da će njegova mama rodit u četvrti ili peti misec. ali zanimljivo je bilo slušat ga kako mi to objašnjava.
a jedna je tribala svaki čas dobit brata i objasnila mi je da je ne smin nervirat jer da joj je mami pukla mutna voda koja dolazi iz wc školjke :-)
iden se kupat i neman pojma do kad ću bit ovako polupijana :-)

31.01.2008. u 13:13 • 12 Komentara • Print • #

ponedjeljak, 14.01.2008.

PAJDO

do zadnjega smo se s njin zajebavali ka da se ništa ne događa. rekli smo mu da koliko smo puta nazdravili u njegovo zdravlje da bi triba trčat okolo, a on se tu izležava. doša bi mi priji u banku i u roku 10 minuti bi bija u kancelariji njene šefice na telefonu s direktoricon jer ih je tija uvjerit da se može nešto šta se ne može. uvik je govorija "ne moš zajebat vlaja, e nu!" kad bi se išlo negdi na akciju nazva bi u 14 i reka "ajde, jesi se obukla? aj ti još popi kavu pa ćemo krenit oko 16." a krenili bi oko 22. kad bi se zbrojili sati koliko smo ga čekali, prikoračilo bi godinu. zvali smo ga solinska kandža jer je bija iz solina i jer je bija lin za strić nokte. jedan put smo išli nas 12 na rafting, on nije vesla nego 5 minuti jer nan je cilo vrime ima nešto za ispričat pa bi se naslonija na veslo. u restoranu bi reka "tetka, daj vamo kruva!" kad bi organizirali natjecanje reka bi nan "ma bazen je riješen, ne sekirajte se vi oko bazena, ja ću riješit bazen, nego di je program, šta je s programon, dajte vi riješite program!" i onda su se natjecatelji kupali umisto u bazenu-u moru! s programon! bosanca koji nas je zajebava misecima i nije nan sla naručene uniforme je sjeba pa se falija "zajeba vlaj bosanca!" volija je pismu "ju te san se zajubija". jedan put smo bili u fužinama od petka do nedilje, a on je osta doma radit pa smo ga satrali da sad radi njega maja neće moć doć jer da je računala da će doć s njin i da smo mi računali da će nam donit gajbu pive, litru pelinkovca, a da nas je sad svih zajeba. pa je doša u subotu iza ponoći bez maje, a mi smo mu se svi sakrili u zahod i pravili se da nema nikoga, da smo svi išli leć i nakon malo učinili bu! mada nas je skužija, normalno. zadnjih puta bi me pita "šta je s ribaron?" a čovik uopće nije ribar. pa smo mu pokvarili dvd i vika je pa smo mu kupili novi. drža je ugostiteljske objekte pa bi mi došli ako smo u prolazu i rekli bi konobaru da stavi na njegov račun. za natjecanje nan je da i točionik i frižider i skuva nan spizu u svome restoranu i riješija nan pića u dalmacijavina i sve to za nas i naš odred. bija je 7 dana na krstarenju i kladija se, on je tvrdija da će se okupat 7 puta u 7 dana s tin da je moga sve to obavit u jedan dan. bilo je samo važno da nakon šta izađe iz mora se malo osuši. izgubija je okladu jer je zadnja dva dana bilo ružno vrime. bija je fluorescentno bijel i pocrvenija bi čak i između nožnih prstiju. mi smo se kladili s njin da će nan zaboravit kupit foto album. zaboravija je, a mi smo jeli janjca i pili vino na njegov račun, više puta. mogla bi do sutra.....
bija nan je pricidnik i veliki prijatelj i čovik!
znali bi se zajebavat da će taj zakasnit i umrit, ali tu je jedino uranija i to si Pajdo uranija bar 40 godina!

14.01.2008. u 11:01 • 22 Komentara • Print • #

subota, 12.01.2008.

usrid vikenda!

uopće neman ideju šta bi napisala. prije dva dana me uvatilo, sve se nešto kuvanije počela osjećat i eto ti ga na-fibra 38! pa di to ima?! a mogu se pofalit da san i dobro izdržala obziron da radin u vrtiću i da onda obično svi budu misecima bolesni jer vataju svašta od dice, a ja san izdržala puna tri miseca bez da san se razbolila. to je dobro kad tako pogledaš. jučer san bila ka lešani mol, oči u sorbulu, bole, ne mogu gledat, boli me činjenica da iman pidžamu na sebi, parilo mi se da je teška bar 40-ak kila. da ne govorin o boli u leđima, pogotovo u donjemu dijelu. ijme meni majko moja! i jutros se probudin sva vesela jer san bila uvjerena da se osjećan malko bezveze zbog jučerašnje fibre, ali da neman zapravo fibru. i izmirin ja nju (koji me vrag tira da je mirin) i eto ti ga na, opet je iman 37,3. i nije tako strašno. samo da ne naraste. ali me ipak ne boli sve onako ka i jučer. i oči mi nisu u sorbulu!
palo mi je na pamet kako smo i mi žene komplicirane. bar jesmo iz moje neke momentalne perspektive. jer ne valja ako je muško pizdasto puno, jer onda to nije muško nego neka obična pizda. a ne valja ni ako je totalno muško, po onom nekom seljačkom pravilu (daj mesine nušo). jer je onda to totalno gadljivo. e sad-tribalo bi da ima upravo pravu dozu muškosti i pravu dozu pizdastosti da bi nama to odgovaralo. meni npr. muško koje primjećuje svaku maču na sebi i koje se gleda u ogledalo nije muško. draže mi je da ne primjećuje mače na sebi. mada mi je jasno šta to znači za sve ostalo oko njega. isto tako nam je važno da je muško brižno i puno razumijevanja, ali da opet zna i tu granice jer ako je previše brižno i puno razumijevanja ne valja jer naginje na pizdu. komplicirano je to. a njegove najosnovnije potribe su prihvaćanje i povjerenje i onda kad mu žena reče da kako je moga to i to tako i tako onda se u njegovoj podsvijesti automatska lampica pali i šalje mu poruku "aha! ne prihvaća me! nisan ispunija njena očekivanja!" i onda radi svoga ega mora napast. nekad mi se čini da je najbolje da jedno drugo pošalju u neku stvar i posli malo ka da ništa nije ni bilo. a nekad mi se čini da je najbolje riješenje dugometražni razgovor (koji muškima i ne pada baš naj, a nekad ni ženama). skoro sve udate žene (s bračnin stažon dužin od 5 godina) oko mene mi govore da ne buden luda i da se ni slučajno ne udajen ili neka se bar još dugo ne udajen. a meni se pari da kad bi ja to imala za reć ne bi nikad ostala u braku. a opet mi se čini da brak i nije tako loš, doduše to je zato šta cili život iz prve ruke gledan brak svojih roditelja koji odlično funkcionira (i sa svađama i sa nesuglasicama, ali odlično funkcionira). onda mi se pari da je ženi sasvim svejedno je li poklon neki cvit koji je on ukra iz tuđega vrtla ili neki skupocjeni parfem, a njemu to baš i nije tako. on bidan misli da je učinija puno ako joj je kupija neki parfem, jer isprsija se jelte! isto je to danas postala svojevrsna umjetnost, održat takve odnose između muškarca i žene. triba puno se trudit, a danas su ljudi postali komodniji i zahtjevniji i očekuju puno više od života.
isto tako danas muško nije više potribno šta se tiče nekih stvari, žena može sama i do stana i do auta i do kredita i do masu toga šta joj je važno za život. a mislin da se muško mora osjećat potribnin. komplicirano je to, ne da mi se više.
jel mislite da je želja za reprodukcijon nekako urođena? jel mislite da iko može postojat, a da iskreno ne želi imat familju i dicu? ili barem dicu? bez muža ili žene na klasičan način? meni se to pari nemoguće.
moran se danas okupat. već san drugi dan u pidžami neokupana, ufuf. to mi ne pada lako. a oznojila san se jučer bar 13 puta. di me potrefila gripa posrid sride vikenda?! da ne mogu ni na kavu ni vani. mater mi je rekla da moran počet spavat i jest voće i da moran prestat pušit. meni se baš pari da normalno spavan (osim vikendon) i da svaki dan pojeden bar jednu voćku. a za pušenje neman šta reć, u pravu je. rekla san joj da jeden voće svako jutro i da neću ić leć u 23 jer da oću živit. pa mi je rekla "a bidna moja, a do sad smo je držali u škurici!" dobro san se nasmijala. ta žena ima brz jezik, to je jedno čudo.
odlučna san u jednome-sutra više neću imat fibru-nema šanse!

12.01.2008. u 12:27 • 8 Komentara • Print • #

utorak, 01.01.2008.

tu san, tu san

prvo i prvo želin van svima zaželit sritnu novu 2008. godinu i ono najviše zdravlja, ali i puno dobroga vina, dobroga društva, dobroga seksa, para, putovanja, mira, staloženosti, sriće, sunca, mora, puna idra i svega šta sami sebi želite!!!
moran reć da san tila svima ostavit komentarić, ali net me jednostavno nije tija slušat i komentari mi se jednostavno nisu otvarali. i zato skužajte svi vi koji nemate danas moj komentar, nije da nisan mislila na vas.
ja san bila dočekat novu malko van našega lipoga grada, totalno neplanirano i totalno neočekivano, s još pet ljudi (među kojima je, naravski i moja neizostavna suncokreta dva) u jedan lipi mali gradić na cetini :-))
to je izgledalo tako da smo svak od doma ponili šta se našlo "viška" i natovarili auta i ajmo moja, fešta do ranih jutarnjih sati.
naime, zabavlja nas je ivo amulić za kojeg smo konstatirali da izgleda skroz solidno za svoje godine. međutim ne sviđa nan se njegova vibra. od nas 6, nas neke tri smo slobodne i bile uvjerene kako su u tome gradiću najlipši ljudi na svitu koji su prepunjeni dobron vibron (u to bi bile uvjerene i da smo bile u skroz nekom drugom gradu jer je naprosto bila takva priča i takvo raspoloženje). ivu amulića su došli slušat samo neki nama ne zanimljivi ljudovi pa smo se tu prepustili jedni drugima i našoj dobroj vibri. a kad je to završilo svi oni zauzeti ili malkoc prehlađeni su otišli doma leć (sva srića da smo baš u tome gradiću imali di leć), a mi tri smo šalabazale u potrazi za dobron vibron. naišle smo na nešto takvo i bilo je dobro. sve do ranih jutarnjih sati...doduše, vibra nije bila najbolja moguća, ali je definitly u našin glavama bila dobra i prihvatljiva, a to je najbitnije. zapravo san ja sve ovo ispričala kako bi se ispraznija moj film koji mi se odvija momentalno u glavi, a kojeg neću pritočit odi u riči. jedino šta me zanima je kako postić kontrolu nad svojin mislima?! želin imat kontrolu, ne uvik, ali danas tj. sad je pod obavezno želin!!!! alo kontrola, javi se! ne želin mislit to šta mislin, ne želin, ne želin, ne želin. kad ne bi mislila puno bi se bolje osjećala. i zato ne želin, ne želin i ne želin mislit. to šta mislin. neeeeeeeeeeee!!!!!!!!!!!
i onda smo se danas digli neki malo prije, neki malo kasnije, nastala je neka gužva, neki su morali bit zamotani u dekice, neki su osjećali veliku vrućinu u licu, neki su prali zube nekoliko puta, neki su papili malo, neki puno pa smo svi papili puno sarmi i pirea pa smo papili kinder jaja pa su neki igrali na balun s igračkama iz kinder jaja pa su neki otišli doma, a neki ostali provest sami svoj mir još jedan dan (to su oni zauzeti i koji ne rade ili su na godišnjemu). i onda su neki u autu pivali polupromuklo cili novogodišnji repertoar pisama koje smo čuli tu noć i oprostili se i evo nas doma. i sutra back to life, back to reality!
i da ne zaboravin i da mi pomogne-NE ŽELIN MISLIT, ALI NE ŽELIN MISLIT TO ŠTA MISLIN!!! NOUP!
na dobro van došlo novo lito!!!

01.01.2008. u 22:20 • 10 Komentara • Print • #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>