nema naslova

četvrtak, 31.01.2008.

jebo pušenje. cigara. ostavit ću se toga, ja mi kažen!!!!! i nisan potaknuta ovon nekon najavon novoga zakona i uopće mi se ne da niti razmišljat o tome zakonu. počelo mi je smrdit tako da mi smeta. smrdilo je, naravski, uvik, ali sad smrdi da je to mirakul. ugasin cigaru pa onda gledan u pepeljaru i mislin se a smrada majko moja. počešen se desnon rukon po nosu i mislin se a smrada majko moja, smrada iz moje desne ruke. pomirišen robu i mislin se a smrada majko moja mila. smrada iz moje robe. ja oću da moja roba miriše na lavandu, a ne da smrdi ovako. jebo pušenje. to je legalizirana droga. jebem ti sve! čitala san neki dan kod broda u boci nešto u stilu kako ljudi pišu ono šta in se događa i kako je normalno napisat da si ima proliv ili da ga imaš, to mi je bilo smišno. ovo je neki moj proliv. mada neman proliv i ne želin ga imat. događa mi se da san cili tjedan u nekin obavezama, stalno trčen negdi. nešto mi godi jako jako jako,a nešto manje, a nešto uopće. posljedica je da se sad osjećan ka da san polupijana i nije me briga šta ću izgovorit. jedva jedvice držin oči otvorene, ali sad za uru vrimena, unutar koje se moran okupat, opet trčen negdi pa onda opet u 17 pa onda opet u 20:30. nisu to kafe, nešto su pive, a nešto su poslovne obaveze.
iman prijatelja s kojin se povremeno viđan i puno mi je lipo s njin. organizirat ću se u subotu nekako dobro, napravit ću vraški plan pa ću u nedilju, ako ne bude padat kiša, lipo digod zapičit u planinu. po mogućnosti na imber ili tamo negdi. jedva to čekan.
izopijali smo se tri puta radi našega pajde iz prošloga posta. ismijali smo se i isplakali na njegov račun. a bit će toga još, ja to znan, bit će toga zauvik. volimo ga puno. u nekakvon san blues raspoloženju, sritnon, onon dobron bluesu. u petak je otprilike ovako na obojenoj, tila bi ih čut. oće li neko ić? priton ne kažen da bi ja išla s tin nekin :-)
vidit ćeš kad mi se dogodi da se afanan u postelju sutra u devet uri.
moran se sutra umaškarat jer su mi u vrtiću maškare. i moran bit puna energije. ako vidite koju maškaru s hrpon dice kako se šeće, to san ja. pozdravite me, namignite mi i nasmiješite se. ja ću pripoznat da je to za mene.
mali princ je najbolja knjiga na svitu za podignut raspoloženje, spada ka u dičju književnost, ali je definitivno za od 4 do 444.
slušan ove vedranove velikane na ka-elu. smišni su. tako mi je jedan mali objasnija da će on dobit momka za dva tjedna. tila san se raspitat o kvalitetama pa ako mi se svidi zamolit ga da nabavi i meni jednoga :-) zapravo se radilo o tome da moraju kupit četri kalendara (prema njegovin ričima) dok on ne dobije bracu ili seku, ni sam još ne zna šta će bit. pretpostavljan da moraju otkidat četri lista s kalendara i da će njegova mama rodit u četvrti ili peti misec. ali zanimljivo je bilo slušat ga kako mi to objašnjava.
a jedna je tribala svaki čas dobit brata i objasnila mi je da je ne smin nervirat jer da joj je mami pukla mutna voda koja dolazi iz wc školjke :-)
iden se kupat i neman pojma do kad ću bit ovako polupijana :-)

31.01.2008. u 13:13 • 12 Komentara • Print • #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

<	siječanj, 2008					>
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

lipota zore

četvrtak, 31.01.2008.

nema naslova

Opis bloga

Linkovi