vratija se sin razmetni

ponedjeljak, 24.09.2007.

iden sutra na razgovor za posal. rekli su mi da san postala alkoholičar jer da mi triba sve manje i manje da mi alkohol pomakne mozak od realnosti, oni mali pomak. morat ću godinu dana radit za niti jednu kunu na ruke, nego samo u moj mirovinski fond i zdravstveni ili kako to već ide. cimerica s kojon san studirala se udaje. a ja uopće nisan sigurna da se želin ikad udat. mogu li ja uopće živit s nekin toliko dugo? doznat ću valjda. iman u životu tri čovika koja bi poželila i želin ka tatu moje dice, ali ne želin ništa više od toga s njima, premda ih volin, neke ovako neke onako,ali ne želin bit s ni jednin. i to mislin da je divota šta mogu čak trojicu imat tako divnih ljudi uza se. da mi budu prijatelji. bi li bilo morbidno da ih pitan sjeme njihovo? vratila san se odi, otišla san iz moga maloga mista, za ovu litnju sezonu, naravno ne zauvik, neću nikad otić zauvik. sad triba ruke na muke šta bi se reklo, za niti jednu jedinu kunu, nego za iskustvo, a to sigurno vridi više jer je moj posal delikatan i osjetljiv i ne može to svak. mogu li ja, tek triban doznat. udebljala san se. nema veze, smrsavit ću. neman momka. moran prestat pušit, uskoro, moran! kako bi bilo divno da se može zaustavit vrime i da činiš tada ono šta ti je srcu drago. pročitala san negdi po blogovima da tribaš uvik činit ono šta ti je srcu drago jer da će te kritizirat činija tako ili ne. jako me zanima kako ću se osjećat radeći. jako me zanima.prpa me, mala doduše, ali me prpa. za vikend san bila u bjelovaru s jednin od eventualno budućih tata i jednon mojon malon prijon. bilo je divota. najili se svega i napili i šta je najbitnije, guštali skupa i dobro se zafrkavali.
nesta je onaj nemir, nisan više ošamućena, to je bilo prijeko potribno, jer ja se ne znan nosit s ton ošamućenosti i s tolikin nemiron. osjećala san se ka da mi se svi unutarnji organi tresu. još ja ne razumin totalno šta je to niti ja to mogu kome dočarat, ali osjećan i to je najbitnije. mirna san i vesela i priman svit kroz emocije. previše je nebitnih stvari kojima ljudi daju pažnju i vrime. svak se valjda zadovoljava na svoj način.
pišen šta mi proleti kroz glavu.
toliko.

24.09.2007. u 14:04 • 3 Komentara • Print • #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

<	rujan, 2007					>
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

lipota zore

ponedjeljak, 24.09.2007.

vratija se sin razmetni

Opis bloga

Linkovi