lipota zore

srijeda, 28.03.2007.

Uobičajeno jutro



6:05 – zvonjava alarma na mobitelu budi osobu B

06:10 – zvonjava alarma na drugome mobitelu osobi B govori da je krajnje vrime za ustajanje. Osoba B , umisto da se odma digne, još 10 minuti linčari po krevetu

06:20 – osoba B se ustaje, uzima prve odjevne predmete koje ugleda, ulazi u dnevni boravak, pali klimu i zatvara vrata od balkona

06:22 – osoba B ulazi u zahod , obavlja svoju jutarnju higijenu i oblači se

06:30 – osoba B odlazi u kužinu, sprema sebi marendu, kuva dvi kafe i jedan čaj

06:40 – osoba B odnosi sve u dnevni boravak, marendaje i u

06:50 - kuca osobama A i C na vrata od sobe

06:53 – ustaju se polako osobe A i C dok osoba B pije polako svoju kafu koja je smiruje. Osobe A i C su vesele ranon zoron, za razliku od osobe B.

07:00 – susida odlazi na posal, a osoba C govori „Otišla nan je Kolindica“ (zato šta susida liči na dotičnu)

07:02 – Osoba B probavlja na sav glas svoju marendu, a osoba C urliče „Susidi, nisan ja, to je osoba B!!!“

07:03 – osoba B urliče na sav glas „Susidi, nisan ni ja, to je osoba A!!!“ A osoba A nas samo blido gleda iz kužine dok sprema sebi marendu

07:04 – osoba C se obraća osobama A i B „A di ćete vi sad, u ovu ranu uru?“ Osobe A i B odgovararaju „umiljatin“ pogledon.

07:05 - Osoba C se obraća osobi B „I tako još 40 godin!“

07:10 – osoba B oblači jaketu i postole i trči na posal

I tako još 40 godin!!!

28.03.2007. u 21:14 • 10 KomentaraPrint#

subota, 24.03.2007.

Furba i vjeronauk u školi

Jučer smo se Suncokreta i ja našle s Furbon i popile dvi kave. Dogovorili smo se bili isprid Grgura, a kako smo mi dvi malko uranile jer smo već bile po gradu nešto obavljat tako smo se "sakrile" u đardin, sile, zapalile i čekale kad će se pojavit neko ko će se zaustavit i čekat isprid velikoga kipa. I onda je naiša i Furbačun pa smo ga zvale i mahale mu. Sili smo prvo u jedan kafić pa nan je muzika dosadila pa smo se uredno primistili u drugi i ćakulali o svemu i svačemu, tema nikad dosta. Baš je bilo lipo i opušteno i zabavno. I Furba i Suncokreta su super (mada Suncokretu znan od prije). Zanimljivo je još šta smo svo troje išli u istu osnovnu pa smo razvezali i o tin danima i anegdotama. Bilo je lipo.

Između ostaloga smo spomenili vjeronauk onda, vjeronauk sada..... i došli do zaključka da je u stvari bez veze šta se vjeronauk održava u školi.
Ja jesan vjernik, katolik, ali bez obzira na to mislin da nijedna odgojna metoda ili odgojno načelo ne može to odobrit. Možda se ja dovoljno ne razumin, ali takav mi je stav. Zašto bi se vjeronauk održava sridon peti sat? A šta je s onon dicon koja su odgojena tako da ne viruju u Boga? Ili šta je s onon dicon koja su odgojena tako da viruju u Boga koji se skroz drukčije zove? Dakle, šta je s onon dicon koja su npr. pravoslavna? ili koja su protestanti? Zar to ne bi tribalo bit na razini Crkve pa svakome na volju?

Isto ka šta su tri skautska principa dužnost prema sebi, Bogu i drugima. Ni to mi, moran priznat, nije jasno. To dica u izviđačima uče, ali isto nisu sva dica tako odgojena!


To je isto jedna vrsta diskriminacije!

24.03.2007. u 13:54 • 9 KomentaraPrint#

subota, 17.03.2007.

štafeta

Malo kasnin, ali nema veze, bolje ikad nego nikad. Furba mi je prida štafetu da napišen par riči o tome kako je nasta moj nadimak i ime bloga.
Zapravo tu uopće nema štorije, dogodilo se bez razloga posebnog.
Vidila san da svi imaju neke lipe nadimke i nikako smislit svoj, a onda i sve ono šta mi je padalo na pamet je već bilo zauzeto. A palo mi je na pamet i Lipota zore jer je zora stvarno lipa i pogotovo je liti obožavan dočekat i gledat na moru, a kako taj nadimak nije već bija zauzet tako mi se lipo namistilo da mi ono šta volin bude nadimak.
A šta se tiče imena moga bloga - tako me zove Mili, ne samo tako, ali ponekad i tako. A meni je to drago zato šta ne znači ništa, nego je to samo neka njegova rič. Ispočetka me pokušacva uvjerit da je to neki ludilo vozač formule 1 (prasac) pa san se ja raspitivala u pape, a pape nikad čua za toga Mićulina.
I to bi otprilike bilo to.
I još, štafetu pridajen Ludachi.

Danas iman jednu izviđačku feštu, u Solinu u restoranu. Jedva čekan mogu van reć. To je ala godišnjica mature pa vidiš i one s kojima se konstantno družiš i one koje nisi dugo vidija jer su već dugo po Zagrebu pa ste izgubili kontakt redoviti. Samo šta nas bude priko 100. Mmmmmmmmm, izviđačka fešta, nema lipše. A vodimo i našu dicu izviđačku, ovu malo veću, ovu u pubertetu jer naš Odred slavi rođendan zapravo. Lipo, jedva čekan.
Pari mi se da je sve šta san napisala malo zbrčkano, ali nije me briga, ide objava.
Živili!

17.03.2007. u 11:52 • 8 KomentaraPrint#

petak, 09.03.2007.

Svima nan se isto piše

Nije me dugo bilo, znan. Evo me sad.
Ja san dite iz mišanoga braka šta se tiče vire, jedan vjernik, jedan ateista. Pa se nikad nisu pokarali radi toga. Tako je moj dida sa svojin prijateljen napravija davno kućicu u Brelima, ustvari su učinili dvi iste kućice, dvi blizanke za svoje familje. Guštali su naši stari tu i prije nas, njihovih unuka. Bilo bi nas nebrojeno puno priko lita. Pola nas je živilo u Splitu i Makarskoj, a pola u Beogradu. To su se naši stari znali iz partizana i sve su bili niki generali, oficiri, ovi, oni, neman pojma. A znali su lipo feštat. Tu san provela lipe momente ka dite jerbo kad se zaratilo nije bilo druge nego to sve prodat. A onda nisan vidila nikoga od te beogradske polovice punih 5 godina. I to onih važnih 5 za moj život i moje odnose s mojon familjon, onih 5 kad san se najviše minjala i dozrivala. To mi je bila velika, velika boljka, a do sad san se već naučila živit s ton činjenicon. Prije bi sila u avion i za uru vrimena bila u babe i dide i rođaka i prijatelja, a sad se moraš vuć puste ure ili priko Bosne ili priko Hrvatske, na isto ti dođe. Za vrime rata bismo razgovarali na telefon tako šta bi nas prijatelji Bečlije nazvali s jednoga telefona, a njih s drugoga telefona pa bi spajali oni u Beču te slušalice, a mi i oni bismo urlali da se čujemo i redovito plakali. Ali i tome je doša kraj pa smo mogli i mi tamo i oni vamo i redovito se sad viđamo. Zadnji put san bila u 10. misec prošle godine na nekih sedmicu dana i lipo se provela ka i svaki put, najila svega lipoga masnoga, bila s familjon i prijateljima...
Na dan kad san išla ća baba me gledala ka nikad do sada. Meni se parilo ka da joj iz očiju čitan "Mila moja, ovo mi je zadnji put da te gledan, stara san ti više. Čuvaj mi se i pametno!!!". Ja san joj rekla svojin očima "Ma ajde, šta ti je! Vidimo se još. Ali eto čuvat ću se, ne brini ti za me!!!" Posli san se mislila da san možda i umislila od straja da to stvarno nije tako, ali me pape pita (bez da san ja išta rekla) da je li se meni parilo da nas je gledala ka da nas gleda zadnji put. I to mi je bilo dovoljno.
Partila je 02.03. popodne. Pape je gori već neko vrime bija jer je baba ležala u bolnici slomljenoga kuka, a mama i ja smo došle u taj petak ujutro i to bez da tata zna, lipo smo se namistile podno postelje i štipale ga za palac od noge pa kad nas je ugleda prvo je promislija da je doma u Splitu i ništa mu nije bilo jasno. Posli obida je reka da ide on leć pa da možda mi nestanemo kad se on probudi!!!
Popodne smo se uputili u bolnicu vidit našu babu koja je već ležala na umjetnin plućima u polukomi jer se sve živo uspilo zakomplicirat kad nas je doktorica uvela u neku prostoriju di je bilo puno stolica i jedan veliki stol i rekla nan "Žao mi je, S. je umrla danas oko 15:15. Primite moje saučešće."
Nisan je ni vidila, ali to je i bolje tako, znala je ona da je tako bolje, da ne vidin kako je propala i oronula i kako joj respirator viri iz usta i kako je u polukomi i ništa ne razumi. Sad mi prvo na pamet padne oni mili pogled.
Njena mi je prijateljica dala jednoga Dida Mraza na baterije. Da je baba zamolila ovo sad oko Nove godine da mi ga kupi pa da će mi ga ona dat kad opet dođen. A našla san i jednu teku di je pisala svoje novele ka mlada cura. Nisan nikad znala da je pisala novele. Dobila san i prsten od njene mame još, moje prababe. Sprovod je bija tek u četvrtak. To je ustvari ka ispraćaj za kremaciju. Ma nije ni bitno. Bitno je da se nije dugo mučila i da je partila mirna, okružena svima nama. Partila kraj dida.

09.03.2007. u 15:46 • 10 KomentaraPrint#

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

< ožujak, 2007 >
P U S Č P S N
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31  

Ožujak 2008 (2)
Veljača 2008 (1)
Siječanj 2008 (4)
Prosinac 2007 (1)
Studeni 2007 (3)
Listopad 2007 (3)
Rujan 2007 (2)
Kolovoz 2007 (1)
Srpanj 2007 (1)
Lipanj 2007 (1)
Svibanj 2007 (1)
Travanj 2007 (1)
Ožujak 2007 (4)
Veljača 2007 (3)
Siječanj 2007 (4)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

vrag odnija prišu

mail i msn:
braca_grimm@hotmail.com

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se