meredith_sa

četvrtak, 22.02.2007.

Hvala za danasnji dan

Ne znam zasto ali ovaj mjesec mi je teboga sirih razmjera. Prije par dana cujem za zenu koju poznajem, koja je sticajem okolnosti nastradala i sad se bori za zivot. Pogodilo me jako jer ima nekih 10-tak godina vise nego ja, bavimo se istim poslom i nekad kad sam bila student gledala sam u nju kao dijete sirom rasirenih ociju i mislila-ovakva cu biti ja kad budem velika. Zena je u komi i slabe su sanse da se probudi. Moj zivotni poziv je takav da cujem puno ruznih stvari, i tjeram se da iz toga izvucem pouku tipa da se ne treba nervirati zbog svakodnevnih gluposti, da treba paziti na sebe i ljude koje volis, da treba svaki dan biti covjek i biti fer, ali nekad stvarno pitam dokle? Primjecujem na sebi da sam crna u zadnje vrijeme, mozda je to umor od silnih obaveza. I zato obecavam-sutra se budim nasmijana i radujem novom danu.....

- 21:08 - Komentari (1) - Isprintaj - #

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se